Šumadinka

ТЕЧ. IV. | Б Е Д А Р У Ж А. (продужено.) „Мени се чиии да нисамв јоштт> никадг> при таг.о чи. стои евести бшо, као башљ садт>. Ко може мени , бога томђ човеку забраннти. што оћу да себи жену изљ саме наклоности узмемЋ ? Кадт> 6w блена ми.нонђ притнжавала, небм ме ипакт> срећшим!-. учинила. него садт>, кадт. ми нћно благородно « рце, лепоту и доброд1.телг, као миразљ донесе. fl не претимт>, маико. ерт> се јоштћ еднако за твогђ сина сматрамг.; него те молимћ , да ми у овомђ по" слу несметашљ, и да ме не приносипп, на жертку твои сребролтбивм иланова. Или ће блена. или ни една дру" га, моа супруга бшти. И ако ти заиста срећа твогљ единца на срцу лежи. као што си ме често увћравала, то момђ савезу са томђ дражестномг> но иесрећномЂ девоикомђ , коа и твое почитан1е у наивећои мери притижава, нећешЂ протВвна бмти , већЂ ћешг> исто по могућству подпомагати. Мати. почне садЂ РобертЂ страшно молити: „Н безЂ блене немогу живити — немои ме принуђавати, да се средства очаателнм латимЂ. Moiofi лгобови жертвова ћу све, све; сваку ћу препону уклонити, коп ми се на путђ стави. а ону ћу руку са сузама благодарности поливати, коа ће ми девоику мое ватрене лгобови, понудити!" Лгобавго свладанми младићЂ седне на едну столицу. Замшил1>но сматрала га е советниковица, itoioS дубина страсти коа се у срцу РобертовомЂ тако нагло укоренила Hie непозната остала. Нћна тврда волн покори се матернБои лгобови, и она oiети срдечно сажаленћ спрамЂ смна свогђ. „Нћга е очаанћ на ту претнго иатерало ! " помислн она. „Шта ми друго остае већћ попјстити ? ПознаемЂ ra н. нћго†каракгерЂ раванЂ е моме. Много се на коцку меће: ЧестЂ нашегЂ дома. па и. . . . Обов немогу д безумнои страсти едногт^ залгоблћногЂ на жертву излагати. МорамЂ предосторожно. врло предосторожно поступати." КадЂ РобертЂ главу дигне, угледа она сузе низђ oбразе нћгове гди теку, онђ се хтћдне удалБити. „Остани, сине!" рекне она милостиво, н нисамБ мислила, да е влена такозо дубоко упечатлћнћ на тебе у чинила. Tw е текЂ одђ неколино недела познавшЂ. — 6с» ли ee иепитал точно ? *

f гг „Мати, ти ме познаешЂ." одговори РобертЂ тронутЂ } и слабимЂ гласомЂ. „Н нисамг, више дете, кое при свакои светлећои се понви усклицава. и жели е пмати. КадЂ самБ ти оно пређе казао, да ову зиму желимЂ овде ripoвести, мене е мисао за влену одушевлавала, хтћо самБ e познати и молити за нћну лгобовБ. ШестБ неделн 6 бјло е доволбно . да анђела едногЂ познамЂ и обожавамЂ. ПакЂ шта ммслишђ садЂ мати ? " „Т бј ћешЂ мое рћшеше чути , докђ се а наипре сђ бленомЂ проразговоримЂ. Зато захтћвамЂ одђ тебе едно обећанћ." „Какво ? " повиче РобертЂ, комђ се очи saciaro. „Да честБ отца твога чувашЂ, и таину наше породице као какву светинго хранишЂ. Мои умрлБ^и братЂ. познавао е свогђ лаиомисленогЂ сБ1на врло добро. ФранцЂ непринадлежи више нашои породицм. Како си га се ослободјо ? " „Полиц!н олакша ми таи посао." ЛИта ? " „Одма iio вашемЂ одлазку уапсили су га." ,,У Moiofi кући ? " „На жалостБ, естБ ! " „Ужасно!" повиче она, „полиц^а бБ1ла у moioh кући?" „Буди спокоива. hi« нико за таи неповолБВБ1и случаи дознао." „Та само е то доста" ородужи у гнћву баба , „што cv се надали тога скитницу v Moion кући наћи„То ме ни наиманћ неузнемирава, почемЂ е та стварБ врло проста и лсна. ФранцЂ у свомђ бћгству, дошао е у гостилиикђ , и тамо е за наше обиталиште разпитивао. Поч'елн> су га већх> горили, да га увате. то му е полицјн и у трагЂ ушла бмла . а и средствомЂ телеграФа дозна да ће у нашу вароим. доћи. Па тако су га по свимђ гостилницБ1ма и тражили. Овде га кодђ насЂ нађу и у наивећои тншинн одведу. Н)трост> рано већЂ самБ кодђ iioлицаиногЂ комесара 6 би>, и казао му, како е онаи дошао да одђ насЂ новаца иште. Као што ми казаше, Франц-Б е еданЂ одђ наиопаснји бунтовника , онђ е и при еднои борби иа улицама участвовао, онђ , као исписанЂ офи. цир-Б — оадЂ ће да му и прееуду изричу, а како ће та изпасти, можемо мислити. Само то ми е жао, што ће га башЂ у овдашнћмЂ суду осуђивати."

У Београду 15. Марта 1855.

ЛИСТЧћ ЗА КИБИЖЕВНОСТБ, ЗАВАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ н нздавателБ ЛгобомирЂ li. Ненидоввћ«.

Оваи листт, излази вторнипози. и петкомЂ, ц^иа му e за трн м ^сеца 4 цванцика.