Šumadinka

> Београду 31. Марта 1855.

ЛИСТТ ј за

КНћИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ Н НОВОСТИ. Учредник!. и издавателв Лшбпмирљ II. НенадовнКк.

ТЕЧ.

IV.

Оваи листг из.тзи вторниЕО«Ђ и петкомЂ, ц-кна ту e за трн аЉееца 5 цванцика.

JV? 27

Б К Л А Р У т А. (продужено.) s To ми 6 доволбно ! u рече Робертљ брзо. ,,Како е пакћ стварБ свршена , то молим»> за рачунч, могг. j ђака. " „Л hy вамљ га по момб иосленомт. реду послати." „А штаће те сђ Францеи!. чинити V

..вдинми, правми npiflTe .ii. покоиногљ Осбека , па н ihv мое старе дане спокоино и блашено проживити , ако ми се дозволи. да нћговомЂ бћдномт. смну вћрнии слуга будемт>. Господична блена описала ми е нћгово жалосо- тно станћ. ua вћруите ми, господине, нема човћка на свету когћ ће близоств лековиг!е дћиствовати на болестника Tor 'fo, него а што самв. Ахг>. и немогу дово.шно богу благодарити што самв се шштђ синоћв t а господичномђ 6Јленомљ болћ разумео. О дђ онда нисамв кише могао кодћ „Сутра ћу ra v едно заведешв лудш у ЗМваицерскои ()НН бездушнм лгодм 6 бјти , кои збогт. проклетогЂ новца одвести, будући да е принуђенЂ за 24 сата свое ° т ече-| таква ј> е ззакон1в чине. Напишемт. онои маторои едно пиство оставити . " смо. упртимт. мон> торбу па ево ме садт. овде. Но доТнкћ што се трговацт. уда.по, оде адвокат -b у собу брми господине, незахтћваите за садЂ никаквогБ далћгљ свое жене. изасненн, путемг. ћу намг. све преповћдити. Па онда" Г ци е влена ?" заиита онђ . ДОЛ а ОНЂ тичо, ,,н самБ такође у станго и о умрломв кнт>и„Н casjt ioS полако врата на улици отворила , вал J rOBO A l,Te - ,f ° разнсненв дати вам-b, кон ће зацело вдиомђ да « до сад-i. већљ код-b куће." „Добро, садљ се више ништа небоимо." воп. примити. или не, особито кадЂ се сети , да е одт>

Францу јоштђ кадгодЂ одђ ползе бмти моћи." HD .iiR далћ Hie ни наиманћ сумнво дали ће старца о-

Руку подђ руку водећи се оду ово двое младм супруга кодђ 6 оолногђ свогђ npiaTe .ih. Нађу га ћутећегЂ и замишлћна, у еднои великои столици. Нбинђ npinTe.ii>скш разговорт. нје могао ништа дћиствовати, ohii остаие у свомђ намрштеномЂ ћутанго. Дубоко, непровидимо тешкосрд1в нћговБ е духЂ оковало. АдвокатЂ проведе исту ноћћ кодђ нћга. У зору стану една путничка кола са

Франца чуо, да e оваи нћму оно вече на балу састанакЂ са удовицомЂ Симонића израдш: онђ е и самЂ држао за срећанЂ случаи. да може болестнику оногђ познатогЂ и npiaTe .iiiCison. слугу дати. А осимђ тога бмо е и пре. досторожномЂ бленомЂ препору г ченЂ, кон e врло молила, да старогЂ ђорђа не одб1е. Д окђ су сандуци на кола одјнешени бмли, одведе Шлји свомђ npiBTe.no нћговогЂ но-

конБима одт, екстрапоште предЂ кућу нвиову. К)л!и cel ri> р , угу францЂ ra иепозна , преида MV e име ђорђе . налазш у своЈои соби да папире за „утв нуждне и новце^ казаг< ; ВеЗЂ собствене волК . као дете какво даде се у џепЂ метне. кадЂ служителБ нћго†пусти некогЂ стар-ј „ ■ ' ' л ' ј .' онђ кђ колима одвести. коа, кадЂ су сви v нби поседали ца кодђ нћга vnvTpa. кои е тежку путну торб\ Hocio. Го ' • ' •' • • ' ; ; v брзомЂ грку изђ резидетце оду. e бмо ђорђе, старми служителБ Ј довице Симонића,JJIi а ћете вм ? " ^ r- , . , w С ђ почеткомЂ нролећа РобертЂ Симоннћ -б мис.по е „I осподине," проговори ђорђе, задтн ћ." „мене е * послала господична Нлена." ла в " а наНви,и,и степенЂ среће свое доспћо. ep b е влена већЂ нћго†прстенЂ иа руцБ! носила и нћг зо.мђ се " аито ■" јзаручницомЂ називала. У прекрасн ^мЂ сдннмђ колима „Да господина Осбека прагимЂ.* виђало се ово заиста лепи двое крозЂ променаде варошHi«s unrvhf. n r...« • „ ке гди се возе. У ложама дворскогЂ театра свакЂ се „ше noijne, а самв тако наредш . да више никога . 1 ! непотребуемЂ " јдивш нбиовомђ богатомЂ накиту, а богага аристокрацја „ „ . v |примала iS е радостно v своимђ салама, кое cv се за „Читаите ■ читаите повиче ћопће са сузнммђ очи-' ., . >;upi;e id hdhmiu. и ји чесТБ OBll , зару чника отварале. Редко се 1 оштђ говорима, пруживши mv дркћупомЂ pvkomtj aoTiro hckv ' • 1 Ј '• » • |ло о ономђ немиломЂ случаго v суду, а и кадг. се говоАдвокатЂ прочита писманце. ков « познатомЂ му ру-јрило, то e свакЈи . хва.оо оно двое младм, кои су се докомђ писато. броволБно рћшили да животђ безумног-Б оногђ демокра„Вм сте пр^ателБ нћговогЂ покоиногђ отца?" запи-|та избаве. Већг> е РобертЂ. кои е свого невћсту обожата зачуђено Н)л!и вао, спремао се и за свадбу, да бм са cboiomt > супру гомђ