Šumadinka

1(R>

у Хамбургг. се вратити могао, ал се удовида Симонићт> изненадно разболе. Лћкари болестБ нћну одма непознаду, већг> су се совеговаии да се само мирљ и добро негованћ наблгодава. блена nie никако дала да болестиицу друга служителБка надгледа, оиа е сама чинила услугу кодђ исте, а Робертт, нј е у tomii подпомагао. Бмло е ноћу између првоп, и другогЂ дана ускрса, кадв влена, пошто е болестница мало заспала, оде да мало легне и ироспава у cboi'oh соби, кон е одма до болестничине собе бмла и сљ истомћ »фозт. една врата све" зу имала. Она остави врата отворена. да 6w лакше болес.тницу чути могла ако бм ова што хтћла. 1оштг> се у првомг> сну налазила. кадт> ал' звонце зазвони. и то први путт> ноћу, одг> како е удовица болестиа. блена скочи завје се у огртало и у истомђ тренутку оде ki> постелви болестнице, кол е еднимт. скупоц1>нимт> н:н;ккомг> тихо осветлћна бмла. Рука болестне удовице, koiomi> е звонце узела бмла. висила е као мртва о кревету. „Шта вам!> е милостива госпол ? упита уилашено блена одкривши завћсе са кревета. Ужаснута носрне натрап> кадг> лице ове болестне. осветлћно бледомт, светлостћу угледа. Каква се ужасна промена учинила. Мртвачко бледило н)>но е лице покривало. докг. су очи мрачном!> необичномћ ватромг> свћтлиле се. Неколико минута гледала io е влена као окаменћна одг> чуда и стра. „Оћу ли да noin.i l .mi> за л ћкара ? " Госпоа Симонићг> мане главомг> да нетреба. Па онда узме блену за руку и проговори сг> великимЂ усилћнћмг>. „влена, н те сматрам1> као мого кћерг. ! можда нећу доживити, да те мои chhi> сво1"омг> супругомг> именуе." „Разагнаите такве мисли !" замуца влена. кон е осећала дко дрктанћ руке, сг. i;oioMi> е нћну руку дрнгала ,,Та ће болестБ опетг. проћи!" Удивица се дко стресе. Крупне каплћ знон изиђу јои по намрштеномг. челу. „Боже мои! Боже мои! " стеннгоћи говорила е она „шта е ово?! шта е ово ! ? " Сироту блену смртнБж стра нанадне. „Да зовнемт> Роберта ! " „Наипре саслушаи мене! Седи ближе овде! рекие тихо и нлашлБиво болестница. „О мон глава, оће да се раздвои одг. ужасногБ боола!" fl осећамг> , да се мои краи приближава ! влена , н те лгобимг> и почитуемг> одг> тебе захтћвамг> последнго услугу !" „Шта захтћвате одг> мене, госпон ? вм сте мон бла-: годћтелБка — н вамБ обећавамг. све, све изпунити.!" влена тргне се кг. болестннцБ!. и стане е слушати, Ужасно нагрђено лице нћно Hie гледати могла, само е на то пазила, да сваку речБ, кон преко модри и дрктећи устнб1 Симонићке пређе, чути може. „влена, закуни ми се, да ћешг. ми волго испунити!" „Заклинћмг. се ! ' рекне брзо влена. „Мои е сБ1нг> слабг>, страстма обвладанг. младићг. ! Чуваи му иманћ н ћгово, кое е такође и твое! Л то оћу!" fl то оћу!" викала е она као v бунилу. „iVlopa 6 б1ти , ерг.

н оћу ! мон е волн то иманћ стекла, она ће ra и одржати моћн! „Bbi види ге, н самБ готона гве чннити.." едва изговори влена. „Наложи ватру на огнбишту ! " влена ватру на огнБишту , будући е ова соба оџакл|'н бБ1ла. тако раздува, да се одма разбуктала, Болестница се са грозничавимЂ усилаванћмЂ усправи. ЕСадт, ватру на огнБишту види. укаже ioB се на лицу неко врло досадно смешенћ. „ОДИ K'b мени ! оди кт» мени !'• прошапне она садБ. влена, коа е ц тћломт. дрктала . иодупирала е болестницу. кон го е тврдо кг> себи привукла бБ1ла. Ова извади нз1> недара белу неку мараму о Kfiiofi е вданг. клгочг> bhci'o. „Ево клгоча. влена ! — отвори онаи писаћји асталг.! у среднБои фјоки има «дна велика црна кнбигз ! " влена отрчи m> асталу, отвори га, и извади едну црну, понелику кмБигу изг> среднћ ф!оке. Осећанћ , ков e при угледЈ' чве кнБиге напало бмло, неможе се описати. У прсима ion дисанћ за неко нреме застане. и тихо ецагоћн притисне она исту кнбигј на свое груди и полгоби е. Госпон Симонићг. то узбуђенћ hie прнмћти.-.а. ерг. е бћ !ла у креветг. опетз, клонула : но са особитимг> угилдванћмг> опетг. се исправи у креветЈ- и замуца: ,,Бацћ1 — кнБигу — у ватру ■— у ватру ! влена јнипјги тј' кнБигу — то е мои последнл вола ! " Тихо крклнгоћи стропошта се садг. сасвимг. у постелго, болестница. Снага тћлесна већг. го е оставила. нремда е моћБ нћногБ непоколебимогг. духа , кои е за целоп> свогг. живота притажавала, !оштг. хтћла сведочанства и доказе о средствама уништити, коима е ова свое велико иманћ задобила. Сирота влена дође готово извант. себе одг> радости. кадч, се у притнжан|'го оногт> сокровишта види, за кое е она толике тешке жертве принела. Да ће гако брзо до цћли доћи. будЈћи е већт> сумннла о томг. , садљ се заиста hie надала. СадЂ приђе кт> жишкј ', па отвори свое сокровиште, то е 0Б1ла таина кнБИга умрлогЂ трговца Симонића. СадЂ су нћне мисли на то управлћне б&1ле, да ово, тешкомг> мјкомђ задобивено благо. сачЈ т ва, ерђ е (оштђ ј - Роберту опасногЂ неnpihie^a имала. У великомЂ страЈ, незнагоћи шта да ради. блудила е она садЂ но npe ^ co6iro и по ходникј 7 . Овде iofi се Јкажу вратаоца едногЂ оџака. кои у ђорђеву собу на долнћмЂ спрату силази. Она свуче свого мараму ci> врата, saeie сђ нбо.мђ свое скупоцћно сокровиште, и баци га у црну ову пропастБ. За тимђ повуче за жицу оногђ звонцета. кое у Робертовои соби виси. пакЂ онда врати се натрап> болестници, кого обнесвестћену нађе. 1 оштђ се она трудила да ову обнесвестћенЈ' коекаквимЂ мирисима и сирћетомЂ поврати, ал' РобертЂ брзо у собу уђе. НћговЋ првБ1и погледЂ падне на отворенмб писарникђ. Сђ подозренћмЂ, кое е свагда осећао. разгледа онђ све Фшке истогђ. „Ваша мати, Роберте ! " — проговори полако ужасHjna блена: „пошлвите по лћкара докђ Hie доцканЂ 6бмо ! " (Продужиће се.)