Šumadinka

123

cra ко ia затутнК необично, и а се тргнемг. изб сна. Пог1ела«Ћ крозљ прозор -b, и видимђ гд1. крозљ едну лепу улицу ' и c-b десна и с'лева бмли cv сводови надљ д )ћани„а. изподђ кои сводова с.шббдно по петорица могу ићи кадт> 6 кшпа. Зора тект> е почела свитаги. едко се ко iio улицама или предљ к^ћама виђао. У 1.олима бмла cv «пи . амо се едан^Ј пробуд10 бејоштђ три путника, одћ ко" 1 « r ј г. . упитамЂ н оногг> што е према ше. .,Гдг. смо mw сада . v""'« v i. • л „о.-.и часЂ свого спаваћу капу намештао. мени СБД10. и свакж ч О нђ оамо затресе главомљ, и каже две три речи, изђ кои видимђ да незна немачки, и да е Енглезг. На то се пробуди И онаи што е поредЋ мене сћдк), протре добро очи погледа крозљ прозорљ, окрене се мени упита ме: ч гдћ смо mw сада ? " „Л незнамт,, д овуда првми пут-b путуемЂ." Одговорим-b му л. На то онђ промоли главу крозг. прозорг. и упмта коч1аша; и тект. сада дознамо да смо у Берну. Мало за тммћ стану кола предг. поштомђ , и mbi одемо у гостилницу „ кодђ Сокола" гдћ продугкимо нашљ готренви санг.. Бернт. е прва и у свему наиглавша варопш у Шваицерскои, али нема готово никакве важности за оне , кои у Шваицерскои траже да виде само лепе долине , водопаде, глечере, и велике брегове. БернЂ е стара варошв, и лежи као на полуострову рћке Аара, и нема више одт. 23 хилнде обитателп. Ту се обично држи скупштина целогг. шваицерскогт. сагоза. У главнои улици има три куле; а око вароши има високђ али танакЂ зидђ . У ниверзитетЂ е основанЂ 1834. год. али сада нема вмше одђ 250 ђака, мложина шваицерске младежи иде радо на проглашене не.мачке универзитете . бдну лепу стару цркву гледао самЂ, кол е пре 400 година зидана. О музеуму, о биб.потеки немогу ништа ни говорити, ербо iи нисамЂ ни гледао. У Берну седе обично посланицм странБ1 држава, БернЂ е"'врло здрава варошЂ, нћгово положенћ неможе лепше бшти. Источно одђ Берна милина е погледати, — као у каквои паради станли су снћгомЂ покривени врЂови брегова. На целомЂ овомђ момђ путованго одђ Хаиделберга довде, у Берну почео самћ осећати дуго време, Тешко ми се бмло навикнути на самоћу. Ни едногЂ познаника нисамг. имао. На врЂу снћжнм пустм алпа на Фурки и на Гримзлу. на Готхарду на Риги, имао самг. и сувише познати и друштва и веселл: а л'Берну, у овои млоголгоднои вароши, осећао самп се, да самћ усамлћнЂ. За едно после подне имао самЂ доста времена, да читаву варошЂ у накрстЂ прођемЂ. У вече подпушо самв мои путнми дневникЂ, и нобележЈо ]' оштђ гдћ што чега самг. се опоменуо, а сутра седнемЂ опетЂ на поштанска кола и преко Аарберга, Ерлаха и Блеза дођемЂу самми мракЂ у Нев-шателЂ. КадЂ човекЂ на колима путуе нема шта преповедати, ишли смо брзо, као што обично брзо по., шта иде, и морали смо се изђ кола задоволн.ити само узгреднммЂ гледанћмЂ. О дђ Берна до Нев-шатела предћли су врло лћпи и обдћлани, села и варопш честа, и нема нигдћ велики брегова. У друштву у колима Hie се нашао ни еданЂ кои е радо roeopio, свак!и е у свомђ краго спавао, пуш!о или самЂ у своимђ мк1слима забавлво се; а и н самЂ радје ћутао, и ммслјо на прошле дане могђ путованн и на мое путничко друштво. кое се у Туну разтурило КадЂ смо бмли близу Нев-шатла, прошли смо између бћлскогђ и невшателскогЂ езера, коа се езера едномЂ pt-

комђ сагожаваго, ту самБ радо гледао оно езеро, гдћ е Русо, кадЂ е са сви страна гонћнЂ бмо. у свомђ маломЂ чуну по вазданЂ лежао, и пушћао се да га таласи езера по CBoiofi волби тамо амо гоне. У свомђ маломЂ чуну, налазјо е онђ себи спокоиство кое су му лгоди на сувои землЂи одузимали. (продужиће се.)

Б Е Р Б Е Р II Н 1). Господинг. А гдћ си тм до садЂ 6bio , те си еднако слао твогђ калФу да ме 6pia ? БерберинЂ. Уео самЂ се бмо за сзмкђ па нисамЂ никога могао 6piaTH. То еств: кадЂ немогу да говоримЂ л немогу онда ни да 6pieM^, па зато самБ pa^ie изостао, него да васт. бр1емђ и ћутимЂ. Међу тимђ болћ бш може бмти бмло да самБ мало езмка одгризао, ербо млоги се туже, хтедо рећи хвале, што докђ васЂ едногЂ обрјвмЂ јошђ млоге и као uito веле са врло тупомЂ бритвомт. o6piaM^; па iS боле, али ипакЂ немаре кадЂ ми ништа за то 6piah I '. неплаћаго. СадЂ вамЂ имамЂ млого говорити, и да хоћете cBafsifi данЂ да взмђ долазимЂ докђ се мало неизговоримЂ. Штета iuto на господи брада брже нерасте, ер знате да кадЂ се у сну брада сни, то лгоди толкуго да е честЂ, али такве снове редко ко санв, и л мбјслимђ лгоди се зато đpiaro да небљ! ни у сну имали чести. И отудЂ долази да само они кои имаго браду имаго титулу: честнћиши и пречестнћиши. А женскомЂ полу Б огђ Hie никако ни дао браде; — а то нанвнше с 6 огђ тога што жене небћ! могле ћутати док!> ce o6piro, или може 6 б ! ти ни зато жене и девоИке немаго браду што оне лгодма пушћаго браде. Господииг- Манћ говори, а болћ пази на свои посао. Ето све си ми бркове насапунш. Какве су ти то ручетине ? БерберинЂ. Опростите. — Шта ћу вамЂ н кздђ Hie у свету обичаи да оваК занатЂ женскјн полђ одправлл На 6bi онда свакји лепо и радо Tpnio да му берберинЂ савЂ образтз и очи своимђ малимЂ и нћжнб1мђ рукама замаже; а овако наравна стварЂ да е свакомЂ господину одвећЂ HenpiaTHo де га берберинЂ као што кажете са своимђ ручетинама узЂ образ7> и низђ образЂ милуе. К здђ е уведено у обичаи да ce 6piaro браде, требало бм да е Ј 7 веденЂ и таи обичаи да жене мораго то чинити ; и ако нигда, то баремЂ онда жене 6bi миловале свое лгоде кадЂ iK 6piro. То естБ — или болћ место то естБ да говоримЂ с и р ћ ч ђ , ербо, одђ како нема ништа новогђ одђ источногћ пмтана, отворило се у Шумадинки едно езмкословно пмтанћ: или е болћ говорити то естђ или с ирћчБ, и тако докђ 6bi се то пмтанћ рћшило, мм бм остали морали ћутати ербо безЂ те речи тешко е говорити или писати. К одђ наши ученм лгоди то е обично ; како се у Европи почне ратЂ или што важно рћшавати , они одма предузму пмтанћ о правопису. Тако е бмло за време рата првогЂ Наполеона, тако е бмло доцнје 1830. године, тако е бмло и 1848. године па тако ћемо продужавати и сада. ГосподинЂ. А кога е мнћша учредникЂ Шумадинке ?