Šumadinka

722

нажнимЂ и.1и незнатнимг> знакомљ, нои кодт> илнду други породица узалудљ тражимо, или га v незнатнои мћри и сђ некимЂ измћнама текг. налазимо. Међу толико милЈона Еврен бмће само неколико и лнда, ко6 добро око вћштана неће као синове Исраила одма сђ првогЂ погледа познати и то не само по особе номђ крого лица, него по цћломљ тћлу , по гласу , по говору, по ходу, по начину сваког-в дћлана, по разнимв излвима духа; хилнде година. животђ подђ другимт, подне6ieMB, смћшаи сћ несроднимљ народима — нису могли из брисати на лицу печатЂ избране дЉце. То примћћавамо ман-fe или више и кодђ други народа. —

свуда са co6o.mi> hoci'o . Филипћ У. падие у исту болеств, а при концу живота полуди cat вимт.; исто то буде и са спномђ нћговимЂ Фердинандомг. VI.; за овимт, слћдовао е 1759. год. Каролт> 111. дондашнБЈи itpani, наиолвскји, кои е пре полазка у Шпанћолску наистарјегг> сина свогђ за блесаста и луда прогласити морао ; другш < инђ нћговЂ, КаролЂ IV. имао е подобну судбу. (свршиће се)

Е Р А К T>

П Е Т А К

Дћца су обично или на оца или на матерг. или на обадвое наликЂ, нешто наслћде одђ оца нешто одђ ма- НОМ у |:ои е H3r j6io. тере. КадкадЂ сва д!.ца или текЂ поедино немаго ништа сђ родителЂима заеднички . па ни Hbioea дћца сђ д К домђ и бабомЂ; али наеданпутЂ примћти се, да е едно или друго дћте на прадћда или прабабу одчасти иии сасвимЂ наликЂ; или су сђ братучедима преко шестЂ и више колћна една*и. О дђ лепм родителд бмваго лепа дћца : одђ ружни ружпа; но понекш путђ догађа се сасвимЂ проtiibho. тако ружна дђца наслћде одђ cBoiH лепБ1 родите. ла само оне знаке, кои ш ружнима чине , т. е. она су на родителК наликЂ . безЂ да су лепа. Особита лћпота «>аmh .iie Куртнеи обште е позната ; Фамилјл е већЂ изумрла, али небрачно потометво, готово сами селаци . одликуе се и данданашнЂИ својомђ л К потомђ , и то у предћлу, гдћ су сви остали жителви ружни. Чланови млоги ФамилЈд доживе само наиболћ свое године па умру , друге ФамилЈе се напротивЂ одликун) дугимђ животомђ . Породице небрачнм Орлеана, гроФа Диноа и Лонгвила плодиле су сеумушкомЂ потомству кроЗЂ толико година , безЂ да е чланЂ кои 40- годину преживш (сђ врло незнатнимЂ изузеткомЂ), напротивЂ сви су готово или у дћтинвству или у двадесетимЂ, ређе у тридесетимЂ годинама помрлн. У другимЂ породицама виђамо само дугЂ животђ.

Epam. Шта бм рад1о тн, Петаче , да нађешЂ негдћ на путу 1000 дуката ? Петакг. Шта бм рздш ? ! Поклон!о 6ti 100 дуката о-

Неке ФамилЈе имак) силна порода, друге се плоде посредомЂ поединм потомака. ЦарЂ Францв I. 6 бјо е отацЂ 16 дћце; а и нћговЂ синђ царЂ ЛеополдЂ II. имао е 16 нг»и; синђ овога царЂ ФранцЂ II. имао е 13, ерцхерцогђ КаролЂ 7, ерцхерцогЂ 1 осифђ , палатинЂ, 8, ерцхерцогђ РаииерЂ такође 8 дћце. НапротивЂ породица Ришел]'е одђ времена ведикогЂ кардинала до последнћгЂ потомка, губернатора одескогЂ , плодила се непрестано посредомЂ едногЂ сина. Тако се и остала добра и рђава евоиства тћла и душе наслћђум. У некимЂ ФамилЈнма примћћавамо слћлоћу, у другимЂ друге погрћшке. На шпанволскомЂ npeстолу сћдили су крозЂ више столћћа владателБи. кои су свои животђ или сђ правимЂ лудиломЂ , ила сђ бћсниломђ или уобште сђ меланколЈомЂ и некимЂ поремећенћмЂ духа скончали. ФердинандЂ католичкш падне у меланколЈго и умре 1516. год.; н^гова кћи 1ована ( названа л у д а) полуди и умре 1555. ; нћнЂ синђ КаролЂ V. падао е у меланкол1'н> неку и у бћснило, да е на свакога ханџаромЂ налетао, кои га е у нћговомЂ занетомЂ станго узбунвивао; истми е кралЂ свакадЂ свои мртвачти сандукЂ

кући недодило,

ЗАГОИЕТКЕ. -— Два дола суводола , међу нвима змаи лежи , гдћ змаи лежи, ту трава нерасте. —- Мотовило вило, по гори се вило соли нелизало. —- Ноћу стеоно а данго ллово. — Шта на тавану 6i> јти неможе. — Бћла кока исподт> стрее вири. — Мастанв каишЂ крозЂ землго прође. — НаврЂ пласта шака шаше.

М У Д Р Е Р Ћ Ч Н. СвакомЂ чокеку , кои ше сасвимЂ развраћенЂ , говори савћстЂ тако асно, да е може разумћти. Нико неможе савршено уживати срећу, ако неосћ>ћа, да га заслужено други и почитуго. КадЂ е човекЂ задоволанЂ са самимЂ собомЂ , то е знакЂ и награда доброгЂ владанл. Онаи, кому е савћстБ чиота и спокоина, находи неку милину у свему ономђ , што га окружава ; само е нћму природа лћпа. Добре кнвиге души су оно , што е рана тћлу. ЛудостБ и суета есу двћ сестре, кое се редко раз. двааго. 3 А Ч И Н Ц И. Ко туче врећу мисли на воденичара. Празна врећа неможе да стои управо. Неказуи све оно, што знашЂ ; невћруи све оно, што чуешЂ; и нечини све оно, што можешЂ. Ко nie вина за воћемЂ, таи чини штету доктору и апатекару. Млогш поеде млого соли у странимЂ землнма , па опетЂ дође кући несланЂ. Жена са свиломђ и кадивомЂ гаси ватру у кући. Ко се у овцу претвори, изеду га курнци. Наиболви пливачи често се удаве.