Šumadinka

283

М Р В И Ц Е. _ Човекг> еданг>, кои се хтео слободоммсденикоиљ показати, препирао се ст> разумнмиЂ другимЂ човекомљ о иогућности чудотворства. Оваи се труд10 да то докаже, а онаи немогући то опровргнути , постара се да га изсмее. Онђ рекне: А веруете ии вн и то, да е мага рацг> кадгодЂ roBopio Оваи одговори; кадт. вн го ворите онда и то веруемљ. — бдномљ утече апсеникв еданг> изђ апсане. Дуго времена нису га нигди наћи могли 5 ади онђ , кои е е денг, и немаранЂ био, наскоро затимЂ дође самЂ, npiлви се ancaai^iaMa и замоди се. да га опетЂ у апсЂ приме. СтварБ дође до суда, кои посде дужегљ советованл изрекне напосдедку ову пресуду: „почемЂ се Н. Н. еданпутЂ апса своеводћно дшшо, то се захтевашо нћговомђ удовдетворити неможе." — ЛудвигЂ XIV. поави се едномЂ предЂ rsaniaMa Амстердама, кои у томђ магновенјш никаковогЂ одпора дати ние могао. и гдн е наивећа забуна вдадада. МагистратЂ се скупи, да се носоветуе о начину, шта да се у томђ обстолтедству чини, бдногдасно зак.иоче да кдјо■чеве одђ вароши крадго предаду У томђ магновешго опазе, да старми управитедв варошкји спава , и да онђ MHlsnie свое шшћ дао ние. Пробуде га дакде, и кажу му, како су закдшчили, да кдшчеве одђ вароши предаду. ,,6л' ifi онђ искао?" закмта стара спавадица. ,Лошб ние," одговоре му." „Ако е тако, господо," придода oiri. ,,а ви барЂ чекаите дотде, докђ ш онђ непоиште." — Ова едина речБ епасла е републику. — МатрозЂ еданЂ на некои военои лађи изђ непредосторожности и невештине испусти капетанову сребрну машину за теи у море ади нимало неизгуби присудство духа већЂ сасвим^ слокоино запмта притнжатедн машине: Госиодинђ капетане ! Може ли се стварћ она за изгублћну сматрати, за кош се зна гди е?" „Неможе," одговори овак. „Тако се немоите ни bw ништа бринути за вашу машину одђ теа, ерЂ л зацедо знамЂ , да е она на дну мора." — У придично нечистомЂ Паризу живи силна светина само одђ тога, што продазећимЂ дшдма лвно на средЂ сокака обућу чисти. Тако е еданЂ између мдожине те имао тако мдого посла, да е морао дериште едно кђ себи у посао узети. Посде краткогЂ времена посвађаш се газда и сдуга, и свађа се та сђ тниђ оконча, што е газда слуги службу одказао. Слуга спремивши се да пође поносиго рекне газди: „Дакле , л нисамБ више кодђ васЂ у сдужби ?" Ниси, одговори оваи. Сдуга се окрене, седне на столицу, извади изђ торбе свое парЂ ципеда и рекне газди: „Очисти ми ципеле!" газда поцрвени и нехте то чинити, а слуга опетЂ нехте одђ захтеванн свога одступити. Како су пзкђ право и новацЂ на страни слугииои бмли, то се газда на то скдонити морао. — бданЂ се адвокатЂ Фал!о, како му е некш , кои га есамо еданпутЂ vживоту своме видш, знамениту сум-

му новаца по смрти CBoioli оставЈо. Другш му примћти: То е могуће; али сигурно не 6w онђ to учан!о, да васЂ е шшђ еданпутЂ у животу своме видт 6wo.

Д 0 М А ћ 1 И Т В A Т 0 Р Ђ. СекретарЂ. Срећно ! чуемЂ да просишЂ. ГЈрактикантг. 1оштђ непросимв ; али сђ оваквомЂ пдатомЂ, после венчана, зацедо ћу просити.

ЕРАКТ) ff ПЕТАКТ). ЕракЂ, Зашто по варошима даш новце узЂ девоику, а на седима узимаш новце за девоику. Петакг. Л ммсдимђ зато , ерЂ у вароши родителБИ девоике. кулуш роба, а у селима продаго роба. вракЂ. Н те неразумемЂ. ПетакЂ. То e тако. Жене на селима раде све кућне послове, и при томђ раде те одеваш свое лгоде и служе ifi; а у варошима човекг. ради те одева и рани и себе и жену, и јоштђ при томђ надгдеда све кућевне посдове. ЗАГОНЕТК Е. Кои лгоди иду на своимђ гдавама ? Шта е то: татино дете, мамино дете, а ничш смнђ ? У комђ занату човекЂ наибодк напредуе кадЂ натрашке иде ? Кон свећа гори више, донна иди воштана? Кое е пиће наинче ? Изгдеда као мачка, мауче као мачка, а aie мачка.

Д 0 М А ћ Е Н 0 В 0 С Т И. CiaTe .tHbifi Кннжевићљ Петарт. А. Карађорђевићт. приcnto е 28. т. м. у Б-ћоград-в. После задра;аванн у Кардсбаду, путовао е онђ по некои части Германје и Француске, к 6 bio е свуда i'i, особитои'1. почешћу дочекиванЂ и примант..

С Т Р А Н Е Н 0 В 0 С Т II. — По свБша нзв ^сиима, кон изљ Крима до.)азе, може се зак.1к»чити, да се Руси спремаго на новт. горншЂ, и на битку кон ће бмти већа одђ последн^ на Чернои -р ^ћки ; Француске новпне пишу, да 5и на то нужда нагони ; epi» они моран) гледати да се таи ратт. у Криму ако е могуће сврши, пре него ито зима и кишовита врвдМена настану ; ербо имв е онда страовито тежко довлачити муниц^го и раиу за воинике. Друге новине пакт. нарочито „Част.* авлаго: да ние истива да руска иоиека у наимаићмћ чему оскудћна у Криму. Истина рускн солдати недобнваго в!на и лепа ела као сагозници, али и-