Šumadinka

374

воиводствр . и да намљ богљ да , да опетљ добјемо name лепо ербско царство." „Ха, ха, ха !" продере се изђ свегЂ грла нћго†дебелми сусћдЂ — „то ваиЂ веруемЂ да одђ свегЂ срца желите; ерЂ кадЂ сте при постанго србскогЂ воиводства закачили 7400 Фор., то бbi при постанк) србскогЂ царства заиста 74 хил. Фор. стекли." „Право да вамЂ кажемЂ пр1ателго !" одговорн полако онаи рачунџја смешећи се „а самв се врло рано излечЈо одђ те болести што се зове родолгоб1е. fl самв одавно вид10 да е то име кое нема свога заната; да е то воденида иоа немел!> хлеб-b, него мелћ гоненн, бћде и изсмеванћ. Нема npiare^ro нисдногђ одушевлеиа кое небуде кадЂ тадЂ изсменно; нема ни едногЂ поштеногЂ предузећа и пожертвована лроти†кога се неподигне' злоба и невавистБ. Да вамЂ приповедимЂ еданЂ случаи, кои ме е учинш те самв ладанЂ за свако пожертвоваше , а доцше и изђ самогЂ свогђ искуства yBhpio самв се да е то све тако. бдва се могу опоменути, бмо самв ioiiifc малвш. бданЂ добарЂ поштенЂ и родолгоби†СрбинЂ, о коме нико рђаво што ше знао казати , падне на ту мисао да зида о свомђ трошку едну цркву. Цела варошица бБ1ла е у радости , и сви су га лохвалБивали. Како се почне темелБ цркви копати, чуемЂ л гди се мон мати са женама разговара, да таи добрв1и човекЂ зида цркву зато што му велике неке таине д } 7 гпу гризу, и што е млого грешанЂ. КадЂ е црква у пола бм.ча готова, чуемЂ гди се мои отацЂ са другимЂ грађанима разговара, и сви су бмли тога мнћша да су тш новци одђ кои се та црква зида украдени или криво стечени , и н после гдћ самБ годђ тога доброгЂ човека срео, шштђ као дете презирао самБ га и мрз!о самБ на ићга ; цела варошица држала е да е то наигрћшнји човекЂ, и да га е грижа со" вћсти натерала, да те новце на цркву обрати. КадЂ се црква сврши дође одђ полицје комисјн , прегледа и претресе сву кућу и све таине папире и писма тога доброгЂ Христјанина, строго га изпБ1та зашто, и какве цћли ради зида онђ цркву — и кадЂ се ништа Hie могло наћи, остави га подђ таквомЂ сумнБОМЂ да се свакш одђ нћга клон!о , и сирома таи добрми ХристјанинЂ , свисне одђ еда, у дугу и у сиротинБи, и сада старе жене зову ту цркву: грешна црква. То вамЂ е пр^нтелго обнЈта благодарностБ за обштеполезна дћла. СвакимЂ човекомћ себичностБ влада. Ко се небБ1 смеао ономе, кои бм скинуо свого халБину на средЂ улице, па е дао издрпаномЂ просаку. Деца 6bi трчала око нћга као око мечке ; озбилБни лгоди рекли бм: будала ! а читава варошБ смеала 6bi се, и сви 6bi рекли: ала е суетанЂ. Прошла су npiaтелго стара грчка времена, у 19- омђ вћку нема вмше онаквБ1 карактера. СебичностБ , то е наивећа филозофјн нашегЂ времена. СвакомЂ е човеку себичностБ наивећа добродћтелБ. Родолгобје то е маска подђ ко Ј омђ се себичне желћ Kpiro. КадЂ бм искрено хтели говорити онда 6bi свакЂ моро рећи : н, па после читавт> светЂ ; а, и чита†светЂ то су две половане — после мене свршетакЋ е света. — А , ево опетЋ пуне олбе, точи прјатетелго ! да 6 огђ поживи све оне што су изгинули за србјСку славу." —

„И да оогђ подржи и с.шжи и умложи оне кои се стараго за cp6cKifi напредакЂ !" повичу сђ другогЂ астала, и чаше зазвече на све стране. „А кадЋ тако презирете родолгобЈе, и вћруете само на себичностБ . шта мислите о совћсти, вм држите да е и совћстБ ништа- елте. то е ништа, грижа совћсти то е HeKifi обичаи кои « међу лгодма уведенЂ, то е некш иепозванБш суд !а , кои се меша у наша дћла. Разтолкуите ми да и совћстБ nie ништа!" рекне томе себичнаку, еданЂ сувона†омалечакЂ човекЂ , кои е према нћму седт и са†нћго†разговорЂ пазлБиво и сђ некомЂ утћхомЂ слушао. О нђ е за цело то време ћутао, нћго†сав -Б изгледЂ 6bio е сбунћнЂ, свакш нћго†осмеи бмо е усилћнЂ. Често се трзао, освртао. и око себе згледао, никоме у очи Hie смео погледати. Бмо е лепо одевенЂ скупо прстенћ блистало му се на рукама, али изражаи нћговогЂ лица Hie бмо спокоанЂ. Нћгова сковрчаста црна коса, стаала му е као шубара одђ агнћће коже, црна брада покривала му е половину лица. О нђ е течно србски говорјо , али нћговђ акцентЋ издавао га е да е одђ другогЂ народа. О кђ е са свомђ пазлБивосћу слушао шта ће му онаи чудноватми филозофђ на нћгово пмтанћ одговорити. „А, совћетБ !" рекне онаи себичнакЂ палећи лулу „совћстБ, то вамЂ е што друго. СовћетБ господине, то е онаи единми неумитни суд1 - а надЂ свимђ судјама , кои свого пресуду нигда неизвршену иеостави. Н могу бмти немилостивЋ, неродолгобивЂ, тврдица, разкошанЂ, niaница и стотинама други ствари . али опетЂ совћстБ ми може мирна бмти. — Ако нечинимЂ никоме добра совћстБ ненаграђуе ме , али ме и неказни. Али како корачи човекЂ у зло, совћстБ одма корачи у нћгово срце и у нћгову душу. Нека васЂ 6 огћ сачува одђ гриже совћсти; то вамЂ е наивеће зло, кое човека може на свету мучити. То вамЂ е болестБ противу кое нема лека. И што е ко веће зло учинш, тммђ га веће муке гризу. Мене нигда ше никаква совћстБ морила , али могу себи представити шта трпи она душа, кого совћстБ гризе. То вамћ е молерЋ кои свакш часЂ представла са различите стране оно зло кое сте учинили , то е оно чуство у души човечшои, кое се неможе ни сђ чимђ заварати. Млоге кралћве на престолу гризе совћстБ и у поноћитрзаго се изђ сна, а млоги кои се невино осуђени на вешала воде, спокоино проведу последнго ноћБ свогћ живота. СовћсТБ господине, стои у вћчнои ОПОЗИЦ1И противу наигманћгЂ иашегЋ зла. И што е веће зло тимђ су веће гриже. Боже ме сачуваи гриже совести." За време целогЂ тога говора о совћсти, онаиечасЂ бледт часЂ зелен!о у лицу ; и да бм сакрјо свого забуну почне и онђ осуђавати оне кое гризе совћетБ — „и шта ммслите, кака†бм наиболБи лекЂ бмо противу гриже совести ?" заклгочи онб свого сбунћну беседу. „Ха, ха, ха " одговори онаи себичнакЂ, опетЂ налећи угашену лулу — „лека нема ту никаква. Сво ублаженћ у томе, што су до сада лгоди пронашлн, и кое намЂ света вера за утћху у тои несрећи напоминћ, то e да се човекЂ исповеди свештенику. Ту мало олакша човекЂ себи, покаанЈемЂ се ублажи и свештеникЂ обећа се молити богу за нћга; али све е то мало да човека успокои."