Šumadinka

„Гори -.ш ?" викне слуга чеанџиски кои е ,iocio углћнт> да помогне своић госту лулу запалити. „Гори! гори!" одговори гостђ гласно дувашћи у свои чибукЋ. „Шта гори ?" повиче онаи што се о совћсти извћштавао . нћговљ гласЂ бмо е ужасанЋ и сбунћнљ „шта гори ? гасите ! гдћ е ватра ? ко е eana.iio ?" и скочи са столице. Сви се сгледе. „ДуканЋ гори!" одговори му еданљ смешећи се „небоите се нигпта. Bti за цело држите да сте у Банату небрин те се, тамо iuto е имало изгорело е !" Онђ се стиша, и с:ђ o^aaniemtj обори главу ктз землБИ. „Вама мора да е каква кућа изгорела те се тако плашите одђ ватре ?" упмта га нћговт> сусћдЂ и погледа му оштро у лице : „естћ, ахЂ еств, re велика кућа! сва ми на леђима стои!" одговори онаи сбунћнми уздишући. „Убio га богЂ, ко одсадЂ каже браћо да сте вбт швабе !" повиче еданЂ Срб |'ннацЂ иза оногђ другогЂ астала, гдћ се непрестано водт разгонорЂ о родолгобЈт. „Н нзв целогЂ вашегЂ препиранн и разговора видимђ , да сте себични као и mw , да сте несложни као и мм , да оћете сви да заповедате као и мм , да радо говорите о родолгобЈн) а ништа нерадите. као и мм ; да сте лен^и као и мм, да сте несложни и пакостни као и мм : при слави и при свадби погпете и поедете сђ гостима све што имате као и мш, ваши су конби мршави нао и напш , вагаа стока нема кошаре као и наша , ваше крстине жита кисну и нису покривене као и наше ; едномЂ речш , у свему вб1 сте као и мм, а мм сиромаси нисмо знали него вамЋ ласкамо, и кажемо ваиЂ да сте швабе. Швабе! кои су тргдолгобиви, као што мм нисмо, кои имаго школе и радиности , као што мм немамо ; кои имаго седамЋ кралћвина. као што ми нигда имати нећемо ; кои имаго свое житнице пуне и куће уређене, као што мм немамо; кои су већу частЋ Европе своимћ кнБигама и занагима поплавили. Мм вамЋ правимо комплименте и кажемо да сте швабе, а садЂ видимћ да сте јоштђ жешћш Србјннци одћ насЋ! Алал вамЂ вера ! за 160 година одђ како смо васЋ тамо у Европу на воспитан!е послали нисте ни едну черту одћ србскогЋ карактера изгубили! такви су и сви Славени ! Узмите чаше у руке! да 6 огћ поживи савЋ славенск1*и народЋ, кои одђ Христова рођенн живи у Европи, и кои e и данЂ данасЋ странЋ и новђ народЋ осталммЂ народима !" — Обштми се смеи подигне , чаше зазвече , и Срб1'ннци и Воивођани почну се грлити. „Браћа смо , сви смо една права браћа," повторила су свака уста, оквашена онммђ лепимЂ виномћ . Сва су се лица смешила, само онаи што е пмтао : гдћ гори ? ce^io е снужденЂ и заммшлћнЂ, онђ Hie ништа чуо, нћго†погледЋ бмо е укоченЋ. После неколико тренутака устане онђ и са спушћеномЋ главомЂ оде. ,,Ko е оваи , н га неиознаемЂ , чудноватт^ ми се внди ?" упмта еданЋ одћ оногћ астала иза когћ е онаи устао. „То вамЂ е еданЂ Вла зову га Бенда, онђ е изћ Карансебеша. То е по евои прилици некаква протува светска. ЗнамЋ га бмо е сирома, и чудо ми е видимћ га са-

да златомЋ окићена; и таи вамЋ немилице троши новце ; али е одђ неко доба све жалостанЂ и замишлћнЋ." (продуженћ сл^ћдув).

ПРИВИДНА С М Р Т b. Између праве смрти и привидие нема никакве разлике; ерЋ и кодћ едне и кодђ друге, тћло е ладно , лице бледо, дисанћ сасвимЂ престало, куцанћ срца престало е а душа у свему еасвимЂ недћлателна. Ко ће у станго бмти да праву смртв одђ привидне разликовати може ? ГГравми узрокЋ одкуда она постае тешко е опредћлитк, али као обично држе да она лако слћдуе после врло великога стра као и одђ слабоће нерва и хипокондричне болести. бдна девоика разболе се у Паризу , и после двадесетЋ и осамЋ дана умре. Доктору е врло чудно бмло кадЋ е чуо да е умрла, ерЋ iofi е сасвимЂ болћ таи данЋ бшло. Онђ оде у собу гди е она лежала подигне покрнвачЂ сћ нћ и види да е сасвимЋ ладна, уста безЂ Фарбе, лице бледо , али черте лица нису се бмле ни наиманћ променуле Уста су iofi бмла отворена, очи као угашене безЂ светлости, нбучице улегнуте и светлостЋ свеће nie никакво дћИство на нго имала. Hie се никако могло примћтити да е врућа , али Hie бћ1ла ни сасвимЂ ладна као што су о6б 1 чно мртвацБ!. СлћдугоћегЂ дана дође опетЂ докторЂ и види да nie ладна, па зато заповеди да е никако npe несаране него што трунити почне. Докторћ е одђ садЂ cBaKifi данЂ долазт и neTbifi данЂ почео се покривачЂ, с' коимћ е она покривена бмла трести и примћтили су да помало дише. После два сата подигла е руку и повукла покривачг , и сада су се сви увћри.ш да е то привидна смртв. Наскоро отвори очи и устане. Ово е права истина и девовка та живи Јоштћ и садЋ. Сродницм нћни и сви кои су знали да e умрла страшилн су се за дуго ПБ1тати е знали шта е сђ нбомћ 6 бјло. Не манћ знатанЋ е и оваи догађав кои се у ШваВцерскои догод!о. 6 дномђ грађанину умре жена одћ протисли По тамошнћмЂ обичаго држали су е 48 сатш, а будући су хтели да е и родителБИ кои су итали видити е, виде, то е после тога времена однесу у цркву и заклопе, а. ли слћдугоћегЂ дана кадЂ су е хтели изђ цркве изнети ггочне она внкати и по сандуку превртатн се и кадЋ сандукЋ отворе виде да е жива на велико удивленћ. превео С. Б. Живк.

Д 0 М А ћ I И Т Е А Т 0 Р r b. Предсћдателв. Господине, вама е познзтћ вмco^afiaiifi разпиСЂ , да Hie слободно чиновницима браде носити, а Bbi сте опетЋ пустили браду . зато васЋ сада опоминћмЂ званично да вБнпе нисте у канцеларпо сћ брадомЋ дошли. П и с а р ђ . Господине н взсћ молимђ само јоштћ петнаесгЂ дана да емемЂ браду носити.