Šumadinka

400

га iouire изђ далека познала. и сђ радостннмЋ чертама лица у сретанћ му изашла. „fl нетрчимЂ за вама као што е ШандорЋ трчао" рекне МиланЋ слазећи ст> кола—,,Н самБ рад% само да чуем-b изт> ваши уста да су све оне ваше речи обмана бмле." „То нећете нигда ни вм нити ко другји изђ мои уста чути" одговори Милка пругкагоћи му обадве ртие. вднимт> нћнимг. искренимтз погледомЂ сва лготна Миланова 6faiла е свладана. У наинћжн1емЂ разговору доведе га она CBoioB маици; кол нит' беше склона да се лшти . ни да се радуе овомђ случаш ; она me знала шта ће предузети. На еданпутЂ врисне Милка и пусти руку Миланову у кон) се беше неко време загледала. „ОдкудЂ вама прстенћ могђ отца ?" рекне далћ изнемоглимЂ гласомђ . и погледа са чудноватомЂ озбилвношћу на Милана. — Удовица Селанића пребледи. кадЂ позна прстенЂ свога мужа. Све сумнћ пролете ioR крозЂ главу. ТекЂ сада Милану се обнснн приповеданћ оногђ злочинца . и као некли тежкји каменЂ да е са срца свалш, кадЂ е приповед1о исторјм тога прстена. — „Ово е оно исто место Милка гдћ е твои отацЂ погинуо 4 * рекне МиланЂ при свршетку свогђ жалостногЂ казивана жалостно гледећи на сузе кое су низђ нКне образе текле — „Ово е она иста стаза кошмђ е онаи разбоиникЂ сђ новцима твогђ отца утекао. Све што се догодило то е све непонлтна лгодска судба наредила." — СадЂ се умеша у разговорЂ и онаи СремацЂ, и приповеди све како е бмло. Онђ одведе ш све на еданЂ брежчићЂ удалћнЂ одђ пута: и покаже имђ еданЂ гробЂ кога беше трава обрасла. „То е гробЂ онога трговца што е погинуо !" рекне СремацЂ: и разплакана удовица и нћна кћи са горкимЂ и гласнимЂ бЈ !,анћмЂ целивали су ту землм , а МиланЂ e стано гологла†вмше нћи, сматрамћи са скрушенммЂ срцемЂ ово позорћ. Тои жалости и плачу ше свршетка билоМиланЂ е стаао замишлћнЂ неко време. Онђ е пропратјо у мислима цело приповеданћ онога злочинца. и опомене се да му е говорећи о кожномђ сандучићу у комђ су новци бмли, рекао да е подђ неку илочу метуо. Онђ остави оне плачуће на гробу: СремацЂ му покаже страну кошмђ е разбоиникЂ бегао докђ га nie испредЂ Htioви очјм нестало. МиланЂ оде онимђ трагомЂ , и после дугопј одсуства поврати се опетЂ натрагЂ. Звезда ићгове судбине, коа га е дотле пратила, nie га ни ту оставила. Онђ е нос-io подђ пазуомЂ едант> малми кожкми сандучићЂ, на комђ се познавало да е бмо пригнћченЂ у некои рупи каменомЂ. — — ТекЂ v првон гостилници буде таи ковчежићЂ отвореиЂ, у комђ е поредЂ скупоценогЂ женскогЂ накита, лежала невредима една плвоснаста кут!н са 250.000 Форинти сребра у крупнимЂ банкама. — — ДесетЂ месегуи после тога, бмла е пуна rocTiro поновлћна кућа Селанића у Банату. Подђ нрозорима свирале су две музике на изредг. У великои сали те двокатне куће седило е преко 150 душа светчано обучени за ручкомЂ. У зачелм између Милана и Милке седт е онаи старми бачк!и СвештеникЂ, кои е пре неколико сатш то двое срећнн преДЂ олтаромЂ 6.iaroc.ioBio и вћнчао. Удовица Селанића седила е до свое кћери. Сре-

ћомЂ и задоволвствомЂ свога единогЂ детета тћшила се она за изгублћннмЂ мужемљ. Пћсме и „млогаа лћта" ориле су се едно за другимЂ. Старни бачкш СвештеникЂ чуе јоштђ еданпутЂ изђ уста Миланови, ону незаборавлћн} песму . бм čsHh вгоже сотвори socrtodb, eo3pcićy6*ficsi u возвеселгигсл eonb ." После тога веселл разишли су се гости, али песме, веселћ, задоволБСтво , срећа и напредакЂ остали су у кући Селанића. Читателг., кога путЂ нанесе преко Банстола , види ће у брегу подалеко одђ пута еданЂ велиши мраморсши каменЂ са надписомЂ. То е гробЂ Милкиногђ отца, гди она често сђ мзикомђ и 1\1иланомЂ долази. До скора на путу исподђ тога споменика седш е еданЂ несрећнни npociaK^ , коме су се обадве руке 6bi.ie сасвимЂ осушиле, и ноге му се згрчиле. То е 6bio несрећнБш Бенда.За Шандора само се толико зна, да е после несрећногЂ свршетка мапарске револуцје у ЦариградЂ утекао , онђ се Hie хтео свое вере одрећи , него е као простЂ матроЗЂ, на еднои енглескои лађи у Америку отишао." 5 )

ДОМАћЕ НОВОСТИ. — Привремении Попечителв Финанме г. Ал. Л. Ненадовићт. потврђенЂ е за д-ћиствителног-в. Предсћдателћ Врх. Суда т. Ран Дамнновић-в и првми кннжеек1и ађутантЂ г. Живко Давндовићт, указомт, Нћгове Свћтлоети поставл1>нн су за Членове Совћта. н — За Предсћдате.ш Врховног-Б С јдз поставлћнг е г. Дветко Ра1овићт. Члент, Врх. Суда 5 а за Члена Врх. Суда поетав.гћнЋ е г. Коста МагазиновићЂ Јправителк Бар- Београда.

СТРАНЕ ИОВОСТИ. ТелеграФска депеша изт, Варшаве одт> з. Дек. гласи : „16. Новем. предао се Карст, генералу Муравиеву. Са ђ гарнизонт, еа Муширомт> ВасиФТ.-пашомљ, генераломЂ Вилинномт> и са цћлимЂ нћговимт, штабомт., и са шшђ 8 Паша. v рускимЂ су рукама као зароблћници, — Изт> Цариграда нвлаго : да геиералт. Муравневт. тј . ди се да са свонмђ прокламацЈниа Черкезе, Мингрелце и Абхазе на руску страну приволи. Генералт, В илинмђ кои Карет. брани произведенЂ е у чинљ Мушира. ( Онда o падешго Карса Hie се ioiui. знало у Цариграду). Збогт> скупоће ране Фесови еу поскупилн.

Поправка: У ирошломг. листу ивиди смо да е продужеafc „Ладне Илиџе" изт> 186. брон „Србск1и Новина" а треба да буде изт. 136, броа.

*) ЧитателБи Ке и сами при другои части ове приповедве на млого места примјзтити неку празнину. Томе е узрокт. што смо целу нcTopiro Шандора и Бенде, и други неспоменутм oko.ihoctih и лица морали изоставити.

у

КНБИГОПЕЧАТНБИ

КНаЖЕСТВА СРБСКОГЂ.