Šumadinka

Додатакг кт> „1ШМАДИНКН к< брош 100-

ц. кр. аустр. посианикг. нри ПетерсбуршкомЂ двору грофђ Естерхази, 5. т. м. одпутовао е изђ Беча у ПетерсбургЂ; као извћстно говори се да е онћ однео предиожена мира цару Аиександру , на коа предложенн склонћни су и посланици западни сила у Бечу. — „Милитер-b Цте ." нвлнгоћи о паден1го Карса пише слћдугоће : „Анадолекш градљ КарсЂ, после дуге обране предао се 16. Нове.м. генералу !\1 }'равшву. МуширЂ ВасиФЂ -пзша , осамЂ другш паша , тако и генералЂ Нил1лмђ са целимЂ гарнизономЂ градскимЂ буду заробл1.ни. Оваи ће догађаи аз!атскомЂ рату, ако се продуженћ истогђ по овомб зимнћмЂ времену ioim чинити узможе? сасвимЂ другЈи видђ дати, и Русе у станК поставити', да са млого већомв силомђ противЂ ОмерЂ-паше могу ступити. ОмерЂ-паша ioinii еднако налази се са ФерхадЂ и ОсманЂ-пашомЂ, и тунезцима подђ МустаФа - пашомБ у Сугџиди. а СелимЂ-паша, кои е у нужди бмвшемЂ Карсу у помоћв бмо пошао, изђ непонатнотЂ заиста узрока. само е до Хасанкале дошао. Привиднми маневрЂ ОмерЂи СелимЂ-паше што су Муравјеву са стране трудили се доћи и напасти га, и тиме га одтз Карса одвратити, садЂ е судбиномЂ истогђ града осуећенЂ, и садЂ се може узети, да ће Мурав !евЂ у Кутаи налазећегЂ се генерала Бебутова са воискомђ доволбно снабдћти , и тнмђ га у станћ поставити, да Омеру и нћговои одђ 26.000 лгоди воисци .асупротЂ стане. докђ ће међутимЂ самЂ Мураbieb^ на Селима, кои едва 15.000 лгоди подђ со 6 омђ има. ударити и Ерзеруму почети претити. Обе су руске вои скеЈсада КарсомЂ и одавде сагозом-b са ЛрдаханомЂ и АхалчикомЂ, сђ лађа покривене. Садашнн се руска воиска на Кавказу састои изђ 95.000 доброиаучени солдати. — Ова способна воиска неће се задоволБити са освоенћмЂ Карса, већЂ ће по свои прилици и на непрјнтелв почети нападати: тако барЂ писма двлаго, кон изђ Варшаве стижу. Друга писма изђ Трапезунта авлаго : Да е прве неделћ Новем. месеца у Карсу военми савћтЂ држанЂ, при 1 з прилици познатми ИсмаилЂ-паша , (маџарЂ Кмети) hbio, да ће лично у Хасанкале, у логорЂ Велли и Селим иаше отићи, и нби приклонити да са своимђ вои.има Карсу у помоћг, притеку. Ако се онђ до 4. Нов. ^предЂ КарсомЂ неукаже, то ће 6 bith знакЂ , да се граду вшше uoMohi. дати неможе, и да одма мора се уговорЂ сђ Русима заклшчити о предаи града. Остале турске паше на ово су предложенћ. пристале, и ВазиФЂ и Ви•ђ .паша, као новонаименовани Фелдмаршали, даду Исi-паши писмену заповћстБ. уиравлћну на СелимЂ-паш> да оваи одма граду у номоћБ притече. — Но поанато е да Селим-паша овои запов!.сти nie слћдовао. О операц1ама Омер-паше у Колхису раз.шчите се вћсти разносе. Новине цариградске нвлнго , да е већт предЂ Кутаго доспћо; нћмачке новине и неке бечке авлнго напротивЂ. Хамбургске новине увћраваго, да e Омер-пашу едно одћленћ руске воиске у Редуткали обколико. Истина е пакЂ, утолико, да е Оиер-паша, з 6 огђ оскудости у путнимЂ средствама. свои маршЂ морао уставити, и да

се нћгова воиска у свол 1 ђ, добивенил ^ђ боемЂ кодђ Ингура, заузетомтз положенго утврђава. „Ест. Цтг ." доносе изђ „TaiiAica" еданЂ чланакЂ о преговорима за мирЂ, кои у краткомЂ изводу овако гласи: AycTpin позива западне силе, да известна yc^oeia у разсуђенћ узму, на коа ако мм пристанемо, она ће, вели, иста онда Pycin предложити, примћчавагоћи притомЂ , да ће у случаго, ако PyciH ова условјн одбаци. дипломатска сношешн сђ нћоме прекинути. Ова услов!н гласе: да се Руcia одрече свогђ права на исклгочително покровителство надЂ ГрчкомЂ црквомЂ, у Турскои; да се црно море преобрати у само трговачко море , и, са саизволенћмЂ CBiro страна, да се изђ нКга изклгоче Јбоине лађе свпо народа; да Pycifl одђ бесарабске землћ толико уступи, колико е нуждно, да се осигура свимђ народима слободна пловидба по Дунаву; да се све тврдинћ на обалама Црногђ мора сруше, и намера , Аландске острове утврдити, да се за навекЂ одбаци " — Писма изђ Колхиса ,,Мил. Цтг "-у доносе : да Омер-паша nie се ioira одђ морске обале удал1*о. Главна нћгова воиска повратила се у Редут-кале, а оставш е само едну предстражу одб 1200 воиника на ушћу Чеченхале у Ршнђ,. да мотре на движеше руске воиске у Кутаи. Омер -паша изчекнвао е изђ Цариграда на средства коа су потребна за марширанћ воиске, али Hie ништа добт. Военми министерЂ Решди -паша послао му е 30дунђера, да му направе мостб преко РЈона за воиску, кое е Омер -паша одма као неупотребителне натрагЂ оnpeMio. Турски нови солдати кои се регрутираго, ста. влнго се у енглеско -турске лепоне , и тБ1ме Турска уштеди толико, што iii нерани и неодева ; али тмме Енглеска све већу властБ ^o6ia. У пливб енглескогЂ посланика лорда РедклиФа дко се осећа у Цариграду, и з 6 огђ тога, врло е могуће да ће са ФранцускимЂ посланикомђ у неспоразумленћ моћи доћи. Слава Францускоп, оружа у Криму на Алми, гдј. су Енглези подчинћну ролу имали, задала е рану поносу енглескомЂ. Енглеске новине „Таимсв" раде су да то са тммђ загладе што сада жестоко противу ne.incia вичу : а пре 6fai имале те новине места да благодаре Французима. кои су подђ Бо_ скеомЂ , кодђ Инкермана спасли енглеску воиску одђ пропасти. Те исте енглеске новине вичу противу маршала rie.incia штр nie изђ Крима до сада Русе истерао. — У Варшавскои депеши нестои ништа о бћгству мађарскогЂ бегунца Кмети; али по изв].ст1*ама гдикои новина може се заклгочити, да се Кмети шшђ 1. Нов. са eдно двадесетину конаника кои су по свои прилнци опетљ бмли сви Маџари и Полаци, крозЂ руске страже гди су наиређе и наислаблћ бмле протукао и побегао. 6pi« тога дана (1. Нов.) бмо е последнБИ горишЂ изђ Карса; при Koiofi прилици утекао е Кмети, кои е по свои прилици о томе бћгству 6bio у договору са пашама у граду ; ерЂ сви су бмли увћрени да се мораго предати, све оне дрЗ^ге паше што се предаду, сматра ће Руси као обичне зароблћнике у рату, и поступа ће са нБима са свакомт« човечномЂ бригклБивостћу. Кмети пакЂ и друге бегунце кадЂ бм Руси уватилн, по уговору са АустртмЂ, као