Šumadinka

и то збогг. тогђ синоНногђ поклона здрава и читава. пао што eacb 50 кралћвски кавалћриста небм могло сачувати." Еиглез7> му опетЂ на пр]'лте.и>ству захвали, поглаварт> мане рукомљ аидуцима да се удале, а нби двое сћдну за асталт^ и ночну ручати. бла аидука бмла су изредна, изреднјн пакг> вина. Вино угрее Енглеза и онг. почне наново свого благодариостб изливати и усуди се своме угостителт примћтити, како му e чудо, да човекг> , кои е за тако висока и великодушна чуства и дћла способанг., може оваи начинг> зкивота водити и аидучкш арамбаша 6б1ти. Арамбаша протре рукомг> свое намрштено чело и свое ватрене очи . и узданувши лко дубокимг> гласомг> рекне : „Ово су времена, кадг> се крадл!>ивци, издаице и ДрУ г е хулћ у кралћвскомг> двору шире у правителственимг> службама господаре, а чесни пртателБи народа по тамницама чаме или по слободнимг. шумама аидукуго. Н самв 6bio капетанг> едне слободначке чете , и проливао самћ крвв мого за избавлћнћ отечества одг> cboih крвника,*) метао самБ мои животг> толико пута на коцку за могг> законогг> кралв, кои 6bi ме зато ло повратну свомђ оставш, да одг> глади 1фосимг> и умремг>. — — Али немари, — то се васг> као Енглеза нетиче ништа. Н се сг> вама у онои крчми нађо, вм ми се допадосте, и и самБ васг> одг> велике опасности спасао. — Но садг> доста ; да небуде о томг> Bbiiue разговора!'* ЕнглезгЈ наравно престане , и започне другш разговорг>, и арамбаши се наскоро опетг> поврати веселостг, у лицу и разговору. Енглезт> затимг> устане да иде , и аидучкји вођа рече, да ће му дати опетг> спроводг> до главногЂ друма. Трговацг> елглескји хтћде садг> повратити дугме поглавару, но оваи неприми то, но рекне : „Задржите вм то дугме, моа5ете вм или кои одг> ваши прјатела крозг^ наше шуме путовати, па сте сг> дуг.метомг> кудгодг> путуете сигурни одг> nycTaifl , CBaisifi ће васг> одг> наши подпомагати, како му дугме покажете ; — али неказуиге никомђ ништа о томт., шта вамљ се са мномг> случило. Садг> сг> богомг>! У здравлго да се опетг> видимо ! Енглезг> се опрости, и стигне скоро са свошмћ пратнбомб на главнми друмг>, гдћ га друга пратнн прими и до првогг> села спроведе. Онђ хтћде при растанку да ову обдари, но нехтћвши ништа примити, рекне еданг> одћ пратнћ : „Не, господине , мм ово чинимо по заповћсти нашегЂ поглапара, а и онако бм вама као npiaTeлго нћговомЂ то одђ свегЂ срца радо учинили." Дознавши одђ нби ioiut, да су они слугу натрагЂ одпратили,

*) т. е. Француза. Познато 6 да 6 Наполеонт> стармн год. 1808. прннудш крали шпанБолекоп, Карола IV. н сива истогђ Фердннанда VII., да се круне шпанћолске одреку па ползу Наполеоновоп> брата 1осиФа Наполеона (дондашн-кгћ крала наполћскогт.) , и да су ШпанБОлци сб помоћи енглескомЂ у нанжешћемЂ огорчеиго наикрвавји ратт, толико година водили, докђ су се едаа ^рацускогЂ деспотизма ослободили, но ст> тиит, ослобођен-ћмЋ по повратку Фердинанда VII. на престолЂ, горБШ деспотизамЂ на себе навукли , и то одђ свогђ кралл н одђ CBoin лК1д1и. но што су пре одђ инородаца претриити морали.

опрости се трговацЂ одђ нби и приспћ срећно у МадридЂ. — — Неколико година поеле овогђ случан чуе иСТћЈИ ТргОВЗЦЂ. да 6. ОНЗИ погиаоар-b рвзбоиничкб Ч6Т0 издаисгвомЂ у руке кралћвске патролирагоће кавалћр!е пао, и да е потомђ на грозанЂ начинЂ живота лишенЂ.

К 0 Л X И Д А.*) rypia и Мингре.пл и H.nuperin стое у долини и изгледаго као казанЂ, а одђ сћвера е заграђенЂ стћномЂ кавкаскомЂ, одг> гога неприступнимЂ планинама у високои землБИ аџарскои и пашалуку ахалчичкоме, а одћ истока планинама лишкимћ или иначе ваханскимг>, кое саставлаго обадвћ предпоменуте гомиле планина. Одђ ти upeдћла састаала се негдашна Колхпда о Koiofi се пћва по пћсмама као о землви, гдћ су чуда чинћна, и у којои се опјали одђ чара жите.и>и нћни и дзнђ данашнБЈи се разумћваго у травама, по тимђ су ако бмли на руци рускимђ лћкарима. казавши 1* имђ различите траве одб лћка. Стоећи ioshhi ' h него и МарзелБ , Генова и ФлоренцЋ и на три стране свћта заклонћна одг> вћтра, а особито одђ ладнм вћтрова сћвернм, долина бм рјанска имала скоро несносну температуру , само да изобилнми предћлЂ понаивБШЈе времена преко године нечисти HeKifi влажанЋ вћтарЋ, кои направи облаке. Само JO.iia и Августа мћсеца обично долази изћ врелм долина курски крозЂ гудуре одђ планина вахански врео источанЂ вћтарЋ , кои за неколико ca r riH осуши лишће дрвећу и принуђава многе жителћ земалБСке бћжати у планину. Колхида е земла неизцрплБ иве плодности. КрозЂ нго iеку многоброине рћке, кое сеилћти повећаваго снћгомђ са Кавказа. Одђ части е изложена и поплави ти рћка, и често е осимт. едина два наитоп.на лћтна мћсеца , оплаћаваго кише. Изђ ти е узрока она и землћ и воздуха тако влажногЋ, да билћ, будући при томе и гожно сунце rpie, за чудо ако расти. Честе шуме, у коима се ioii№ одђ времена геновланске трговине ние чула сикира, застиру землго. Жиророднми растЂ и брестЂ , rioмћшанЂ са кестеномЂ , лћшникомЂ и трешнБОМЂ, наивећега су у нБима стаблз, а особито има много и лћпе букве. Гдћ дрвеће нестои угусто, ту расти винова лоза и caeia се око стабла и грана одђ дрвећа. Ни сада шшћ нема господара томе великомЋ благу; а 1д1> га и има, слабо се узима на умЂ. КадЋ се .кои МннгрелЈанацЂ гдћгодђ населава , а онб попали неп1то шуме , па направи кућицу одђ дрвета и загради нБиву, кого ће радити. КрозЋ столећа трулимЂ лишћемЂ шумскимЂ ђубрена и обилномђ влагомгз напоена, дае млађана земла naiiooraTie бербе кукурузне и жетве проине, пшеничне и ечмене: а и дуванЋ услћва лко. Врло мало има села. па зато путникЂ наилази готово само на таква самоћна насела , а гдћшто ii на станице козачке , а по извишенммЂ мћстима и на старе богомолћ , склонивши се у самоћу и служеће за знакЋ негдашнћгЋ болћгЂ времена. *) ЗаиимлБиво ће у еадашнНа време 6б1ти чвтагоћемЂ св^ту познати оваи предћлЂ у малои Азш, у коме ОмерЂ-паша стои противу Руса. Ј .