Šumadinka

407

Полусуверенство . кое има дЈлданг. мишрелсиш , ништна е сћнка. Право оеуђивати на казни , пренесено е одмахЂ на руске судове , Кутаи е доцше подигнјтћ за главну варош!. руске губернје . и садх. су почраи владе руски чиновника оетатци старе Феудалности ionn, само развалине негдашнћгљ туђегљ времена. Многоброино племићство понаивБине е сиромашно. а 1851. год. бмло е у Кутаго 233 кнежевски и 2937 благородни породицаа осииђ тога шјнђ су нби (361 породица тражиле благородство и биле су готове показати свое право на то. Но то племићство, као што е већг. речено , понаивнше е сиромашно; многи т. е. племићи принуђени су сами своioMT. рукомћ радити нг.иве свое. Многоброини Евреи, кои су у вароши Кутак) трећина гкителн. садЂ су понаивћШЈе мужици. ИоредЂ значаа и способности свои жителн и поредЋ плодности земалвске и свои природнм блага у дрвима за грађенћ коечега и у углћну , кои е недалеко одђ Тквибула, -10 врстш одђ Кутан, пронађент, у великомт. изобилш , може Колхида како за населаванћ тако и за трговину европс-ку бмти врло важна. И сада већг. трговина е знатно пошла у напредакт,. и трговци кутаиски иду чакљ у Липиску на вашаре, и при свему недостаточномт. природномг. станго свомђ има земла ова -vluie робе за ногпенћ на страну, као sisto су дрва за грађевине. восакЂ и медг.. Кадг. бм се болћ радила, могла бм она лако бмти и житница : по нишнама око рћка красно бм успћвао пиринаџЂ а у Имиретш лћпо 6fai се могла нћговати свилена буба. Што се тиче климе, Колхида е, као и свака друга земла, гдI. е згодно сћнти пиринџа , сваконко нездрава збогЂ опаки грозница Овои опаснои клими два су узрока : едно, iiito е землн влажна и врзу се сврхћ нћ слоеви одђ воздуха, а друго и што се топлота и ладноћа у извћстне сате прекоданЂ уеданпуттз зко мћнн. Како пакг. различна клима влада у маломе простору землћ. могке се видити отуда, што н. пр. кодт> Вартсихе , гдћ се стичу рћке Квирила и Ршнђ , на Koiofi последнвои има едант, старми мостб i'oiut, одђ времена кадЂ е земла бмла сама свол, бћсни у низи кодђ млинова наиизвикан1и и наиопаснЈи воздухЂ , одђ кога се грозница доб{н, а овако брежулнкЂ, кои е сасвимЂ близу, и на коме стое старе некакве развалине , су†е и здравЂ.

ШТА СЕ КОМЕ ДОНАДА. Шта се коме допада, тешко се може опредћлити: колико лгодји, толико ћудји; свакш сматра предметЂ нек!'и по свомђ начину. а начини се међусобно врло разликуго. и тако налазимо да е наивеће задоволЂство : За ђаке, кадЂ е учителв болестанЂ, па школе нема. За испмтателн природе, кадЂ нађе окаменћну жабу. За калФе занатлјиске . кадЂ празникЂ кака†падне у раднми данЂ, те се оне седмице само петЂ дана ради; а кадЂ два и три празника оне седмипе буде, онда пливаго они у блаженству.

За испнтателл древностш, кадЂ одкупи за десетину дуката рукописЂ какавЂ, кои се тешко прочитати може, а блаженство кадЂ нико то неуме прочитати За просака, кадЂ му ко одђ мимопролазећи у помрчини мћсто 20 нарчета да ермилукЂ. а блаженство . кадЂ му ко мћсто rpouia дукатЂ да. За списателн, кад>, свогђ дћла послћднго страну пише, а блаженство кздђ му еписател!.ство нћгово толико приноси, да барЂ неумире одђ глади. За трговца, кадЂ дукати скачу. За чиновннке, кадЂ е сутра прекосутра 26. данЂ мћсеца; а блсженство, кадв нису плату унапредЂ а конто узели. За попове. кадЂ се свћтЂ нко плоди ; а биаженство кадЂ се млого умире. За селаке, кадЂ добро шлвиве и жирЂ роде; а блаженство. кадЂ су ракјн и свинћ скупе. За жене, кадв iS се мз ; жђ бои. За лгоде, кадЂ мисле, да се свое жене небое, За практиканте, кадЂ опасна реднн међу званичницима влада: а блаженство, кадЂ такова редна писарезатире. За дипломате, кадв сатЂ говоре, безЂ да што кажу. За новинаре, кадЂ по свћту има доста рата , буне, и убшства, крађе и т. д-; а блаженство , кадЂ немораго свое новине на Bepeciro давати.

С Л У Г А. Славнми СвифтЂ каже : Ако ти треба слуга, узми едногђ ; ако желишЂ да будешЂ рђаво послуженЂ , узми два: ако желишЂ да се сзмђ послужуешЂ, узми три; ако желишЂ да будешЂ добро послуженЂ, послужуи се самЂ.

М Р В I! Ц Е. — „ИмашЂ ли шшђ што да кажешг.?" запмта при исповћсти еданЂ достоинми калуђерЂ свогђ испмтаника. — „ЗасадЂ немамЂ", одговорн онаи, „ осимђ да самЂ еданЂ сатЂ украо , ево га кодђ мене, оћете ли да га вама дамЂ ?" — „Меии ?" повиче увређенми духовникЂ, безобразниче, ка«о ме смешЂ јошт. вређати; одма да вратишђ ономе, коме си украо !" — „Н самв га већв нудк» да прими; зато васЂ молимђ , узмите." — „Престани, немои ме опетЂ вређати," развиче се отацЂ , „треба , да си му опетЂ понудт." — „Та нудш самв му вмше пута, али онђ иеће никако да га прими," одговори онаи. ,,Е, кадЂ е тако, а тм га задржи; но чуваи се друrifi путЂ одђ тога грћха," рекне му духоввикЂ и разрћшивши га одђ грћхова. одпусти га. —- Време е ручку већЂ бмло и духовникЂ машивши се за сатЂ , примћти да му е нестао; садЂ текЂ понн рћчи свогђ испмтаникаЈ садЂ се сћти да e онаи сатЂ , шго му е крадлвивацЂ нуд!о , нћговђ бмо, да ra онђ hi' e хтћо примити. и да е тшђ крадлвивца одђ грћхова разрћшЈо. —