Šumadinka

Нормалне или основне школе не еамо што су праве народне школе, у коима се нв поедин1>1и, но цћо народЂ изображава, не само велим-fa uito су оне нзвор -б народногЂ воспиташн, главнии живалћ и душа народногт> npocBeniTenia , оне су главнии основт, свакогљ вншегЂ изображена и наука, на коме се човекЂ далI. усавршавати може. fl небм 6wo радв упуштати се овде да говоримв о нуждности и ползи наука и школа, нити ласкамт> себи, да бм могао а и знао све оне користи, кое оне данаст. свћту приносе. и близу поброати и оцКнити. Научени ужеви, одђ како е кнвижевства, доволбно су о томђ говорили и писали. Неоцћнима полза нвшва већЂ е данасЂ и наипрост1емЂ човеку доволђно позната и одђ ц К логђ свћта припозната. ДанасЂ е већЂ и свакомЂ нашемљ селнку добро познато, да се београђанинЂ са крагуевчаниномЂ или алексинчаниномЂ преко едне танке бакарне жице у едномЂ тренутку разговарати може. Свакји е СрбинЂ већ-t. виД10 или чуо, како една парна справа по 10 пунм лађа сђ необичномЂ брзиномЂ узЂ Дуна†вуче, како су лшди преко мора су†и удобанЂ путБ начинили, како зкелћзнице, у коима водена пара по 100 пунм кола , код као мале куће изгледаго , сђ таквомЂ брзиномЂ вуче, да 6bi изђ Алексинца у БеоградЂ за 4 сата доћи могли. Како една с-права такве послове ради, н. пр. Тка , преде што човечЈн рука и хилнду руку небБ1 мотле урадити: како се на лађама више облака у висину пенго и по 500 хватш у утробу землћ спуштаго, да злато и друге метале траже , изђ кои разне справе за човечпо удобностБ граде; како скрозЂ непрохбдне горе и брегове прОкопава, да себн удобанЂ путв начине. ОваковБ1 и хилнда други важпш примћра морали 6ti се пре неколико столећа као нешто преестествено и као чудо понвити , а данасЂ ifi већв сваши држи за обичне ствари. А кои е све то пронашао и начишо, ако не научени лгоди. Л ћу овде само оно навести, што е нашЂ безсмртнши пћвацЂ Сима Мнлутиновић -б у Cp6iHHKH казао: „БезЂ науке човека е пола, У мудраца четворе су очи, Те провиђа далћ одђ обична." Но као што смо горе казали, основне су школе главна основка и темелБ свакогЂ виншгђ изображенн и наука, зато е прека потреба бБма , да се наше основне школе добро устрое. Но шта значи добре школе имати? и како ће се болћ оне устроити, ако се непостарамо да добре и снособне учителћ и наставнике набавимо. Ове пакЂ моћи ћемо текЂ онда набавити ако iи, добро платимо, ако нбшво и Hi»ioве ФамилЈе уживанћ осигурамо. 6р-л ни еданЂ добарЂ и способанЂ човекЂ неће се учителБства примити, пакЂ да сиротуе и гладуе, да му ФамилЈа после нћгове с.мрти проси. М ислимћ , неће се ни еданЂ наћи, кои 6 б 1 мисл10, да е право . да му другж бадава дћцу учи и воспитава , исто тако као iiiTo и сђ друге етране неможемо ни помислити. да ће се ко наћи, кои 6 б 1 желјо , да му онаи синове учи и воспитава. кои се за наиевтитго награду прими, па макарЂ кака†онг. 6tio, ерЂ 6 бх онда испало по онои ербскои пословици:

Иогоди се зао у горега. Газда слугу зло рани, А слуга му ionire горе ради. За добре цћли зактеваго се и добра средства , са досадашнвимЂ доброволвнимЂ прилозима ова се ц1,лб hie могла постићи, а me ни служило на честв свима Србима? да оно , што е наиважте и наисвет!е, са милостинбомђ и пр ошнбомђ да издржаваго. НаиболТ. е и наилраведн1е да оно, што ce на обшту ползу клони, -гакође сви скупа и подпомажу. „Гди е слога ту е Бога'- каже мудра србска пословица. Треба дакле свакш Србинв и сви уобште горепоменутои уредби свесрдно да се радуемо, и ону племениту и наипохваледостоинјго намћру СветлогЂ Кназа и Правителства србскогЂ сложно да подпомажемо : epii се текЂ онда можемо надати, да ће цћлБ сигурно постигнута бмти. Што едномЂ не, то ће свилт могуће 6 бјти. КамЂ и каменЂ саставллго стћну, КаггБ и каплн производе пћну. каже намЂ безсмртнБш МилутиновићЂ. Но доста о томђ. н самБ ув^ренЂ да ће свакЈи заедно самномв овако мислити. Л се садЂ на васЂ обраћамв, врстни србски синови, на Bact лгобимци овогђ храма просвете. На васв и на цклу младежг. србску обраћамЂ се, на васЂ са онимђ рћчма ФрушкогорскогЂ Архипастира, поете и Философа. „На васЂ погледа младежи ц К лбш св Г .тб, О дђ ВасЂ чека то Неманћ тиха сћнљ" ОбраћамЂ се и позивамв васЂ, да и вб 1 овои обштои, единствено на вашу срећу смј.ренои желБи и тежнби , у помоћв притечете. БезЂ вашегЂ саучастја сви 6bi труди суетни испали. О дђ ВасЂ се ништа ВБппе незактева. него да вашЂ трудЂ положите. вдина крћпка волн и прилћжаше нуждно вамт, е , да подб с К нкомђ дрвета слободе србске , кое е драгоцКномЂ крви отцева и предака ваши одкуплћно, заливано и одганно , богатБш плодђ сабирате. О а самв увћренЂ, да и вбј сви самномЂ овако мислите. НапредЂ дакле, употребите цћо ваиљ трудЂ и прилћжаше, покажите С в К тломђ Кннзу и Нравителству србскомЂ, засведочите отцевима вашимЂ и цћломђ народу србскомЂ, да нису сђ крвавимЂ зноемЂ учинкне жертве на недостоине употребили. Покажите да сте достоини потомци велики ваши предака. Засведочите свћту, да СрбинЂ не само на боиномЂ полго, него и у миру, на полго науке и художества великш и славант. 6 бјти може- Ваша слава залечиће оне ране , кое су на Косову, Мишару, Неготини и Делиграду крвлго процуриле. БлагороднБШ знои труда вашегЂ бБ1ће светБш елеи, кои ће мртве кости , за слободу падши гонака србски у гробовима, помазати и подкрћпити. С ђ вашимЂ напредкомђ веселиће се и у правомЂ смислу славити првБ1и АрхиепископЂ и ПросветителБ cp6cKifi, Св. Сава, на млога и премлога лћта' ie.1№iisi hinbspt. (продужено) Плавша е поћутао и добро упрео очи на Калдеица, да 6 б 1 се и онђ садч, сђ неизбћжномЂ забуномЂ Калдеи-