Šumadinka

i 66 т

на данћ све већма оиилћну Жакелину нигди видити me могао. Но сутра данБ бшше му јошћ гора и црнн срећа. брљ по дугомт. нћговомЂ истраживанн), чуе — и мал што онда nie у несвестљ пао — да 6 ђенералтз де - Фано ств целомЂ Фамил!ОМЂ iouit пре неколико неделд изђ Намнра одпутовао, и то по свои прилици у ИталЈго. Отрчи дакле што пре у cboio стражнго собу, прући се на креветт. и стане као мало дете плакати. СадЂ текЂ осетн, почемт» к> е за свагда H3ry6io, како бм га божествена Жакелина усрећииа- Сављ животђ нћго†наеданпутт. се разстрои. Проклинаше свого судбу и проклетогт, Калдеица, збогг. isora е вернос .т-б, муштер1е, херцогство, херцогинго и Жаке.шну изгубЈо. Но и плачу и псовки има иран. Сирома Плавша стане опетЂ по старомЂ обичаго трговати , тугу свого и пламтећу желго npHh-pie у срдце, и овако безЂ утћхе, безЂ волћ и безЂ пр1нтела шврлно е, као онаи, кои е већЂ ситђ живота. О свомђ странствованго сђ КалдеицемЂ Hie онђ никомђ приповедати хтео, премда су га сусћди чешће запБЈТКивали, гди e за време неколико мћсецш 6wo ? Па да е и хтео казати, опетЂ не би башЂ како треба одговорнти могао. врЂ онђ е одђ ceiro страна чуо, почемЂ е и учене и неучене запмткивао, да херцогђ и херцогинд одђ МелФи несуштествуго на овомђ свету, да дворцу Шарму, шта више и самомЂ тако названомЂ месту СенЂ -ВалерћнЂ -ДезаншЂ ни трага ни гласа нема. КалдеацЂ е као ветрогона и волшебиикЂ сасвимђ особенми землвописЂ измислш. 41 После ше «тЂ недел>д Плавша на све готово заборави; осимђ лгобведостоине Жакелине. Но по несрећи или срећи догоди му се исто онако нешто као и сђ КалдеицомЂ, Добие сирћчБ едногЂ дана између прочи трговачки иисама и едно сђ надписомЂ : БлагородномЂ господину Плавши де-ЛорЂ! На писму e бмло све забележено, као сокакЋ, кућа, и то га е само текЂ уверило, да е нћгово. Што е на писму станло благороднни, то га башЂ nie тако упрепастило, ерЂ е мислЈо, да е у писанго погрешка учинћна. Али се предикату Де-ЛорЋ нко див!о. Отвори дакле писмо. У писму е доле станло : „на полбскомђ добру деЛорЋ у окруж1*го ЛангдокЂ" а подписанЂ е МартинЋ КришпинЋ прегхокорнми слуга и настонтелв добара милостивогђ господина. Садржаи писма одћ прилике слћдугоћ1и е : „ПочемЋ е господинћ СенЂ-Валерћн-ДезаншЋ полбско добро де - ЛорЂ сђ целимЂ притнжагпемЂ за благородногЂ господина Плавшу Kynio, то подписанни настоателв понизно се новомђ господару и милости нћговои препоручуе и моли, да бн му онђ и далћ рукованћ надЋ тимђ нћговимЂ спаилукомЋ noeepio. Сви служителви ништа радосгнЈе неочекуго, него да свога господара што пре на собственомЂ свомђ добру поздраве. Уедно пБхта препокорнни МартинЂ КришпинЋ, да ли ће припадагоће новце одћ прихода, ако не бм милостивми тосподинћ самЋ хтео овамо доћи, свака три месеца у векслама слати ?

НашЂ господинђ Плавша десетЂ пута писмо прочита ; наипосле га баци и рекне: „МартинЂ Кришпинљ права е луда " — Но при свемЋ томђ опетЂ е бмо замишлћнЂ, што се у писму господинћ СенЋ-Валерћн-ДезаншЂ споминћ. „Да се Hie некако и ту КалденцЂ умешао, па е радЂ наново лудор!го самномЂ да проводи ?« рекне, Плавша, „Али нећемо тамо господинђ Абубекеру! Неуловисте вм мене више у вашу ђаволску мрежу." О нћ метне mtcsio тамо, гди су и она три лажна новца стадла. Носле осамЂ дана добје опетЂ доста подебело писмо, кое е садржавало уговорЂ о продаи полбскогћ добра де-ЛорЂ, гди е такође и име купца и новогђ притажатела ставлћно, а тако исто и квите, како е господинђ Плавша пређашнћмЂ притлжателго у готовомћ новцу исплатјо. Међу овимђ папирима бБ1ла е и една цедулБица. на KoioH е слћдугоће написано бмло: Господине! Сокровиште обећано ево се преобратило у знаменито и богато полбско добро. Уживаите, али никомђ o томђ неговорите. АбубекерЋ. Плавша н ако nie могао посумнати о писму, што се куповине тиче; опетЂ Калдеицу Hie веровао. Годишнг>ш ириходЂ одћ тогћ добра износи више него сво нћгово иманћ заедно са свиломђ н чипкама. Шта е побудило Калдеица, да овакову грдну суму новаца поклони ? Каква е цћлв чудноватогЂ овогђ човека ? 6рЋ господинђ Плавша , поредЂ досаданћгЂ искуства, Hie никако могао веровати, да ће онаи сувондвни »кутни пр1ашинЂ АбубекерЂ сћ нћговимЂ севагоћимЂ очима, кои е изђ Калдее дошавши, по целомЂ свету за време нћговм триста и дванаестЂ година протутнло, ма каквомЂ поштеномЋ човеку сокровиште поклонити. То 6t>i некакво ново чудо бмло. Плавша е на све стране распнтивао за окруж1е ЛангдокЋ и за полбско добро де-ЛорЂ. Па кадЂ се сасвимђ известш, да то све постои, онда е стао и о самимћ писменима и уговорима о куповини распнтивати. да нису неиако лажна. Обрати се дакле едногЂ дана безЂ околишена предсћдателго суда, кодћ кога е онђ подђ киpiro седш, и приповеди му, како е знамениту суму одђ свогђ стрица изђ Инд!е наслћд1о, и шшђ нешто што e измислити могао. и како е за те новце знатно полбско добро де-ЛорЂ rtynio, и т. д. ПредсћдателБ , кои е до садЂ укућанина едва погледа удостонвао. слушао е веома внимателно, кадЂ е оваи младићЂ о великомЂ богатству приповедати стао. Узме изћ руку Плавшини исправе писмене о куповини, сравни печатЂ и подписе, затимЂ поклони се прјнтелБСКи, и назове га у разговору наипре „мои npiaTe ^ro," после, кадЋ е наново писма прегледао, „мои почитаемми господинћ Плавша," затимЂ погледа на суму, кон е за добро исплаћена, и рекне: „благороднБш гоподинЋПлавша," а кадЂ е све докуменге истогђ добра развидјо именуе га: „благороднни господинђ Плавша Лорскш." Плавша е већЂ потоме видш, да е Калдеица посао поштенЂ, што му е предсћдателБ титуле постепено да-