Šumadinka

У Бсограду 7. Фебруара. 185 6.

шуиддпнкд

.1 И С Т 3 А

ia®JLBF Ж ШШ®ОТ®< УчредникЂ и издапателт, Лгобоипрљ it. Ненадовикљ.

ТЕЧ. V.

Оваи листт* излази на табаку ВторникомЂ н Петкомт.. II,hна му е за трн мћоеца о, а за no.ia годиие lo. цванц. За or.iaee n.iaha се одт> врсте 5, кранц. за трипуттћ.

JY° 11.

Рукоднси ПРОТЕ НЕНАДОВИћА, „бгда престоли на судг поставитса Господи, и суди.ницу твоелу предстаиутт. челов15ЦБ1: непредпочтетса царт> воину , непреимушествитђ владнка раба, шиждо бо одђ своихђ д 1 злђ или прославитси, илн постбјднтсп." „Отверзите 3iHi врата правдн: вшедг вт. ни, нспов1;а1сн Господеви."

М о i <

Л,

Као што стогодишнбш растг. , кога нису могли громови ни вКтрови срушити , почне самг> одг. себе венути, и грану по грану губити, и све ближе свомг. се npato клонити ; тано, драга дКцо мон , и а, когг. су непр1ателБске пушке и саблћ срећно промашиле, кога су смртне болести обилазиле, — осећамЂ сада, да мое тћло по вћчномЂ закону прнроде све већма слаби , и све се ближе гробу прикучуе.

одђ hi.и: јк. и бi о у сваком!. благу и изоби.ит, и опетЂ долазјо до сиротин!.; имао самгЈ .rhne куће, и гледао iS изђ шуме спалћне и срушене: предт. моимђ шаторомЂ вришталн су у сребро окићени арапски хатови , и возн> самБ се на своимђ неокованимЂ талвигама; воиводе изчекивали су заповћсти изђ мои уста, и опетЂ судба ме доводила да предЂ моимђ пандурима на ноге устаемЂ. —• То е децо вечна променлвивостБ судбине, кок> самв н рано познао, и на koio се нигда тужЈо нисамв; изђ те променлбивости научите : да се нетреба у срећи гордити , ни у несрећи очалвати. Те све промене у момђ животу, Москва и Петерсбургћ. Варшава и БечЂ. гд1, самБ негда бмо, поивлшго ми се као санЂ мое младисти. , ка и другова , ладна е землк затрпала , млађ!и и вешт!и лшди предузели су оне народне бриге и послове, са коима смо mw управллли, отечество мое напредуе , и н задоволбно и радостно повраћамЂ се у ово скровито мало селце, на огнБиште мои дћдова; да се одморимЂ одђ мои трудова, и да васЂ неане наставимЂ на путЂ живота, да васЂ изђ малена научимЂ лтбити Бога и отечество. Промисао nie могао лепшу забаву и заниманћ за мош старостг, дати , него да будемЂ вашЂ учителБ.*)

Л нерадо о смрти говоримЂ, али безЂ икаквогЂ стра очекуемЂ последнК вече могђ живота; мое мисли нелете више у оне године, у коима имамЋ јоште да живимђ , него у оне у коима самБ живЈо. Цела мон прошлостБ 6biла е бурна и врло променлБИва, али беЗЂ икаквогЂ стра осврћемЂ се л на нш , и са задоволт.ствомЂ и унутрашнбомђ наградомЋ пролазимЂ у ммслима све прошле године могћ живота ; и радуемЂ се, да ни на едно дћло ненаилазимЂ, за кое 6 i>i ми совКстб што годћ пребацити могла. Бурна времена HOBie србске прошлости, бмла су тесно скопчана са моимђ животомт-5 и као што су она променлБива бмла . тако е и мои животћ бно променлБИВЂ. самБ служ1о и rocno^apio, поповао и во"водовао; путовао по народномЂ послу далеке путове . и кодћ куће мирно седт и у MoioK башти воће калам!о ; воевао сзмб опасне ратове, и уживао благодетЂ обштегЂ мира; сћ царевима roeopio самБ слободно, а кадЂ кадЂ 36yHio ме е говорЂ простогЂ кмета : гошо самБ непр '1нтелћ и бежао

О дђ 1793. године па до данасЂ , сваконке промене бмле су у Cp6in, ни еданЂ таи догађаи nie учинКиЂ, а да и што годђ незнамЂ, или да нисамБ и собомБ участвовао. Цео таи просторЂ могђ живота и народнБ1 с 6б1 т 1л , стои ми ioniTe живо у памети ; и што е старш кои догађаи, тнмћ га се лакше и точше опоминћмЂ. О свему томе н бн вамЂ устмено приповедао, драга децо моа , али вб1 сте мали и неможете упамтити, а н самБ старЂ, лако мо-

*) То e бbi.iо онда, кадт. га е кпазв Милошт. поставш у пенз1к>. Онт> е онда отишао у Бранковину и oTBopio школу , добавивши учитела (садан£п> пароха Палилулскоп, r. И.пго Нков.Лвнћа) ст. коим-b е упоредо са наивећимт. задоволћствомг. децу уч!о. Онт> се онда Hie надао , да ће се игда шштђ мешатн у народне послове. У едномт. писму на r. Лазу Теодоровића вели : „ Одт. како самв пенз - 1оннранЂ , почео canib нагло старити , н саДЂ пало ми к на паметк што caMb као дете у Срему ч)'о : да , кога годђ пенз10нираго , тан неможе дуго ашвити. Н caMb већк тестаментЂ иаписао, н остав1» caMb аманетЂ кн. Милошу, Да н тебе, и шшђ васЂ неколико neH3ioнира, ако е рад-b да онђ недоЈ>е у nensiio ."' ■■