Šumadinka

тазакЂ Флоте за обрану Стамбула и обрмцан;К енглеСКОГЋ. посланика, диванЋ турск)'и охрабри.ш, те е онт, и м1>рен1'н зактеванн свога сћвернргљ, противника одбацјо. Улазкомљ руске воиске у иодунавска кнажестка — кои бмо противт, међу народногљ права. будући се то догодило усредЂ мира и беЗЋ обаве рата ; — бмо е слћдство тогв одбацнванл турсногЋ. у коме, е бмо полрженЂ ОСНОВЋ велике ове европске размирице. Но почеић се по рћчима, кое е царв Францу .скји недавно ирус .тјо, у Европи неће ништа велико и огромно извршити, а да се о томе и нвно мнћнје европски народа не изаћсти и упмта- како бн ово своимг. притискомв и подпоромг предузећама правителБСтва у помоћг, притекло, и зато е као цћлв овога paia поредљ достоииства. чести и пезависимости отоманскогЂ царства, кое е валалр закланати и утврђивати против-ћ руски освавтелми намћра, уедно и „цивилизафн европска", uoiofi е паденјемљ турсногт, царства грозила пропастБ, написана на застави , кол е развјена за обрану полумћсеца, и зато е побуни христЈивскогт. жигелЋСтва у отоманскомт, царству, кое е мислило. да е већг, данћ нГ.говогг, ослобођеиа присићо, ст, наивећом-b рћшителносћу угушена. IV. Ступан% Лустрк: у европско-пзГнтскт покретЂ. Среднг,о-европска велика cn.ia (Аустр1н) узвисила се особитимг, благоволен 1,мх> 6o;i;i<;ri> промисла одч, 18 'lHгод. изђ дубокогг, разстроиства и гнх.илежа да иове и млађане снаге, и тако е она са своиствеиомЋ iou политикомЂ мудрости и проницателно сти набрзо сватила полоЈкенћ и дужност!,, иои е нбои у овнмђ претећимЂ и опаснимЂ покретима припадала. Она е брзомЂ рћшителношћу и енергичннмгз владанћмЂ своимђ придобмла одђ стране Порте припознанћ и уважен!,, кол iofi е одавно припадало, но кое iofi Порта nie одавала. Она Hie вмше мнслила на npel)auiHbiH одпор-b Француске и на исто тако опасну равнодушностЂ енглеске политике, којомђ е она принуђена бмла, стати на путт, утврђенго Руса на долнћмЂ Дунаву, и спреченго нћноп, трговачкогЂ саобраштан. Време е дошло, да е Аустрјл манћ Mopa.ia уважавати угушенћ маџарске буне, неголи дужностљ статн на путЂ далћмЂ распространенго надмоћногЂ и страовигогЂ сћверногЂ сусћда свогђ, и предстоећемЂ опасаванго посредствомЂ онн славенски земалд, кое сђ оне стране Дунава леже. И будућн е улазкомЋ руске воиске у попунавсиа кннжества европсши мирЂ већЂ у ствари нарушенЂ 6bio, иренула е она —• Аустрја —• свого воиску преко граница ерделвски, и поставила е на границу руCI! y. Томе се у Нетробургу нису надали. Догађаи оваи nouBapio е савЂ pycniK планЂ. и воиска руска повукла °е изђ „стратегичнм призренн" иза Прута. Тиме е чворЂ заплета бно разрћшенЂ, и путЂ кђ поравнанго у смотренно независности отоманскогЂ царства отворенЂ, ако се сирћчв при првомЂ и порекленомђ намеренго остати хтћло. ^ • Увеличан-b борбе посредствомг западни cu.ia. ■а№Е5,~ч-. Великш оваи европскји заплетЂ већЂ е такавЂ прав 9 цђ узео, коме се Енглеска, сђ иочетка nie надала, кои

Pycia нје очекквала,кои Нћмачна Hie вћровала, и кои е само Француска сђ почетка сватила. А то е пониженћ Руcie а узвишенћ Француске силе. Pycia е одвећЂ позно увидила, да е у замку пала. Она е безуспћшно покушавала, да своимђ повлачеићмЂ иза Прута себе изђ замке изплете, ерЂ докђ се она повлачила и тиме првашнћмЂ захтеванго удовлетворила , променуло се у Енглескои авно мишленћ и правителвство. Енглеска неоскудћва у узвигиенммЂ идеама и иолитичнои мудростиј но све е ово уеловлћно и подчинћно интересима разнн партал. Тористе (една партан у Енглескои) ммслили су да'е дошао згоднми тренутакЂ, свого моћ^ опетЂ лодићи,а Радикалцм гледали су, да помоћу овргт, европскогЂ потреса свое планове лакше остваре, и тако се ове две сложене партае заузму за „велигии ратг," и противиле су се заклгоченго „трулогЂ мира." ДухЂ ове партае показао се наиасше и Haonopie у оговаранго и воеванго противЂ принца Алберта, коме су у кривицу приписивали нћгово умћрено распо.тженћ мнс.ии и нћмачко миролгобЈе. ГроФЂ :\бердинЂ, а ci, н1 ,име и партан у.мћрен'|и, изступупила е изђ правител^ства, но за нбимђ nie дошла на кормило Тористична партал. него лордЂ ПалмерстонЂ, кои е наивећма за ратЂ заузетЋ бмо, и тиме е лордЂ Рсдклифђ, когђ е посланство у Цариграду за време гроФа Абердиua бнло наивеће противос -ioBie, дошао у наитешнћ споразумленћ са своимђ министерствомЋ, на челу коега бмнше н К говћ прЈнтелЂ и едноммшлћникЂ , кои га е са своимћ силнимђ штитомђ , и одЂ Француске и одђ АуCTpie браниги могао. Заго е већ-b доцне бнло, што е царЂ руск|'и захтевана свон на манго меру свео. и што е Аустрјд, кои е руско нападанћ обуставила и спречила, ишла на споразумленћ и помиренћ завађенн сила. СадЂ су изишле и западне силе на среду са зактеванћмЂ rapaHTie „противЂ насилнм нападана" одђ стране Pycie. СадЂ се ишло на то, да се Pycia ослаби, понизи и нешкодлБивомЂ учини, или као што су листови еиглески изражавали се, да се Pycia „осакати и важностЋ нћна no6ie", и тако е садЂ започео „великјн ратћ." Француска е развила дћлателностђ и силу. достоину оне велике цћли. кого е она јоштђ сђ почетка предЂ очима имала. Енглеска пакЂ слћдовала е за ФранцускомЂ са занемареномЂ воискомђ и разстроеномЂ воииичкомт, управо .мђ, и она е доиста слутила, да ће наспрамЂ евога бмвшегЂ старогв противника играти подчинћну ролу, но она е то гледала изравнати снинимђ дГ.лима и успћсима на мору, и ШарлЂ Haniept опоминао f свое морнаре да оштре ножеве." Pycia, тако, се говорило, прешла е одђ савладана I. Наполеона на сбимђ точкама, према гогу, западу и сћверу преко оне линје, коне обезбеђавала слободу у Европи и нГ.ну цивплизацјго. Она е врло мало или готово ништа учинила . да, као што ВолтерЂ каже, свое „варварство сђ полл намазано сђ цивилиззц^омђ " спере: она се шта више после смрти добросрдачноп, Александра I. све внше одђ Европе одтуђивала и према нвои HenpiaтелЂСКШ положаи заузела. Шта е дакле бно планЂ? зарљ да ce Pvcia одђ Дунава отисне, сђ црнога мора и иза Висле реке повуче, изђ Финске изтисне, и одђ ДанскогЂ престолонаслћдства, кое е лордЂ ПалмерстонЂ, попуштаго-