Šumadinka

дица, кон су у двору и око цара, све ra већма потврђуш. 'Голико e пакЂ извћстно, да е царћ Француск!и саслуiuao савКте вмсокогђ ч>ранцуског-Б свешгенства, и да е у слКдству тога одустао одт> свога пређашнЋгЂ плана, да кралћица енглеска кума царевића буде. Оба кума бмће католичкогЂ закона. Заклгочено е такође, да ако царица СБ)на роди, да му на крштенго даду име НаполеонЂ! За участвованћ Праиске на конференцјнма заузима i се „ПреСЂ" као и пре, и то изђ ohh исти пређашнви побуђенн. Таи енглескЈи листђ вели, да е Праиска не сало држава првога реда, него да е она единвш практичн&1и заступннкЂ целе Нћмачке. Тиме, iuto Pvcin на конФеренц'шма небм имала сву Европу пред-i. со 6 омђ . започеле бм се конФеренцЈе иа велику ползу руску. У од ваанго и разцепленго Нћмачке лежи руска сила. Да бм у томе известн1е успћла, започео е pycuiR дворЂ вештимђ начиномЂ свого дипломатичну д1=,лателностт, са захтеванћмЂ, да и кралћ npa&CKiH пошлћ заступника на конФерен1це. Што е Pvcia ту желго изразила, бмло е за Енглеску доста основа, да то захтеванћ o^6ie, а то е башЂ оно што е Pycifl и агелила. ЛордЂ ПалмерстонЂ уватјо се самЂ неотично у замку. И самЂ царЂ НаполеонЂ ;кели участвованћ Праиске на конФеренцјнма. премда 6 бј то само Енглескои у рачунЂ ишло, кол сђ иичшмђ државомЂ толико обштм интереса нема, као са ПраискомЂ. Но крал(> праискји и нКгови министери увредили су лорда Палмерстона, и оваи државникЂ онако шштђ исчалгое cboio личну мржнго на по.ко дипломат1е. Говори се, да се Праиска понудила, подписати познатм петЂ готкји, и да ће и она стоати добра за слћдства, ако бм се конферен1це раскинуле, но при свима представленЈама Француске, Аустр1е и самм Палмерстоновм другова, неће Палмерстонђ на то да пристане, да се Праи ска пусти на конФеренqie, БаронЂ БруновЂ смеши се беЗЂ сумн!,, кадЂ поммсли, како е ова вешта дипломатска сплетка срећно за рукомЂ испала, ерЂ са исклгоченћмЂ Нћмачке унишгена е европска коалиц!'н (сагозЂ) противЂ Pycie. — изђ Париза пишу подђ 3. Фебруара слћдугоће: КадЂ е гоче држао царЂ НаполеонЂ смотру надЂ вои. скомђ на каруселскомЂ мћсту, добш е у онаи истми часЂ еднЈ' телеграфску депешу, кого е одма прочитао, и коа е морала бнти врло важногЂ садржан, почемЂ царЂ Hie смотру сасвимЂ ни окончао, па се одма у TH.rlvpie noBpaTio. СвакЂ е живми лгобопитанЂ дознати садржаи ове депеше, но досадЂ се о томе ништа ioniTh дознало Hie. У Бечу 8. Фебруара. Сви пуномоћници на конФереицшма стигли су већЂ у ПаризЂ, изузимагоћи грофа Орлова и Али-пашу. ЛордЂ е КларендонЂ, као што една депеша изђ Париза нвла, представлћнЂ прекгоче цару Наполеону посредствомЂ лорда Ковлел, на комђ е састанК У и гроФЂ ВалевскЈи участвовао, а и баронЂ БруновЂ еп ре доласка гроФа Орлова кодђ цара на ауд!енцш примлкнђ бмо. Да бн се избегле распре, о редовима држава, употребллва ће се при свимђ приликама, као Шт ° кореспондентЂ „Конститусшнела" нв.ш, азбучнми редЂ, тако да ће AycTpia 6 б1ти на првомЂ а Турска на последнћмЂ мћсту. Тиме што се руски пуномоћници успоређуго са свима осталимЂ, доказуе се помирително начело, кое кодђ сагознн сила влада.

У Бечу 9. Фебруара. ДочекЂ Барона Брунова одђ стране цара Наполеона, шшђ е већма утврд '10 и оснаж!о наданћ о миру. Рускш посланвкЂ 6aeio се дуже одђ едногђ сата у ТилКрјдма, и говори се, да се за предстоеће заклгоченћ мира врло поволђно изражавао. Дали ће подписанћ прелиминарногЂ мира (предварителногЂ преговора о миру) бмти првни посао на конФерен1цдма, шштђ е сасвимЂ неизвћстно. .,Патри" вели, да ће пуномоћници csiro на конференфнма участвугоћи сила подписати у првимЂ сћдницама условЈн мира, па да ће св после преобразити у правБШ конгресЂ, кои ће питана у смотренго европске равнотеже р!,шавати. Тада 6bi се 3 'частвованћ како Праиске тако и целогЂ нћмачкогЂ сагоза само по себи разумевало. — бданЂ берлинскји листг, нвлн подђ 7. т. м. слКдугоће : „Овде се за готово известно сматра да ће Праиска после извршенн прелиминарногЂ мира, на конФеренцјама саучаствовати, и за куномоћника одђ стране Праиске назначаваго министерскогЂ президента барона МантаиФела. Говори се. да ће онда и г. БаланЂ такође у ПаризЂ ићи." — изђ Лондона долазе намЂ већћ миролгобивЈе в1,сти. „КрониклЂ" барЂ увћрава, да е лордЂ ПалмерстонЂ одђ неколико дана манћ за ратЂ за } 7 зетђ, и да међу г дипломатима влада наивећа слога и споразумленћ у смотрешго yc.ioBia мира НезваничнммЂ путемЂ стигло намЂ е уверенћ,да е Pycia пристала на то, да аландске острове i! кавкаске црноморсне обале више неутврђуе. На захтеван!, пакЂ, да се НиколаевЂ разори, нису имали сагозници никакво право. Еш-лескји листђ „ПресЂ" повторава данасЂ опетЂ, да Pycia искрено мирЂ жели, а да Енглеска (т. е. лордЂ ПалмерстонЂ) тако искрено немисли. Пр и свемЂ томђ нема сумнћ, да ће се мирЂ заклгочити, али тегобе и запреке, кое му НалиерстонЂ на путЂ ставлати гледа, кадре су ипакЂ замутити будућностБ. У круговима правителства говоре са навлашномЂ забринутостћу о излазку париски конФеренцјн и труде се , да сђ маханћмЂ главе. слеганћмЂ рамена и забринутимЂ лицемЂ на силу произведу малоумно неповћренћ. А и министри преварени су у рачуиу, ерЂ су они аустршске предлоге само зато одобрили, што су се аадали, да ће iH Pycia одбацити. Зато се они садЂ претвараго , да сумнаго о искрености Рус-ie, о Koiofi ни еданЂ државнккЂ у Европи несумна. То барв nie таина , да е гроФЂ ОрловЂ 6bio свакадЂ протикникЂ pj'cite ратне партае , и да се е баронЂ БруновЂ, кон е о енглескои снаги и изворнимЂ средствама имао болћ и нснје поннтче, него ико!и другш РусЂ, свакадЂ постоано заузимао за енглеску алјднцјго. „ПресЂ" има пуноважнн основа вћровати . да иаставлена и упутc.TBia оба ова државника руска гласе , да на свако услоeie пристану, кое небм управо садржавало у себи пониженћ Pycie. Но што е Pycia искренје миру насусретЂ ишла, утолико се већма лордЂ ПалмерстонЂ затезао и неповћригелно поступао. Наипре е зактевао разоренћ Николаева н обезоружанК азовскогЂ мора , коа се yc.ioBia упредлозима мира несадржаваго, кон Аустрја nie одобрила, коа Француска Hi'e никадЂ ни споменула. Ова дакле условЈа нису хтћли и остали сагозници усвоити. зато ifi