Šumadinka

Ш 113

задатакг« вћрно и поштеио испуннли. Пћ1танн, кон имаш задатанЋ, да чуваш и обсабКде будућш мир-b Европе, иеда^о се тано лако иресећи. бдинствено у начелииа и У АУ Х У' коимћ дишу сви чиенови овогђ дипломатсиогЋ сабора, лежи наданI, ycuh\a ; а у нуждномћ и тегобномг. теча :о ове ствари легки иемогућносп, и.ш ионе тешкоha, да се за оваи уснКхљ ioiut сада емствуб. При дубокои таинствености, кол конФеренцјн лна савћтованн округкава, рађанз се разни гласови у толико лакше. Мм iS за такове (т. е. за голе гласове) сматрамо, но уедно прЈ^мћчавамо. да се они разносе и по наивишимг> другкственим t, круговима. Нарочкто одђ гроФа Орлова наводе наивише рКчЈи и млоге нКгове изражан. Тако веле, да е онг> одма у другои сКдници пребацЈо грофу Кавуру нћгово превелико размстан 1> ct, тимђ одприкике изражавмг., да сеуираво само западне силе могу сматрати за увређене и могу имати право на удовлетворен),, а не Сардиша, ко« е участје у овомђ рагу одћ тако маловажногг, утицаа 6bj.io. А говори се такође. кое е доста в^ронтно, да е гроФЂ Op .ioBb зактевао, да се за вре^.е npимирјн npeстане одг. разораванн Севастоиоин , почемг. Руси збогг. npnMitpin несмеду томе на путг. стати Наи после говори се, да е на прошлои (т. е. трећои) с Ј јдници допунlino и иенравл I.ho пмган I, о расправи гра ница Becapa6ie. Бечу 25. Фебруара. Четврта конФеренцјдлна сћдница. коа е 21 Фебруара дршана, дае парискимљ дописателвима повода кт> различном-b размБиилннн). Но готово сви веле одћ прилике: : ,fl истина незнамч>, али а самл извћстно увћрен-b." (Је ne le sais pas. mais j'en suis siir). Изран:аи руски riyномоћника, веле, да су све миролгобив!и. Руси оће К.арсг> да врате Турцима, и говори се и то, да се Pycia одре кла права, градити ратне лађе у пристаништу НиколаевCKOMb. И протн†сКдиннванл оба подунавска кннжества немаго Руси ништа. Руси далћ обвезали су се, да отиду са турске землћ онда , кадт> и сагозници и т. д. „Ле Норг." признае до дугие , да се онг. iipeBapio, uito е он-b као и „Ендепандансг." ммслш, да е дћло мира на конФеренц1ама тако далеко ноступило , но при свемЋ томг. смагра ohti мирг. за извћстанг.. „Крон иклу" телеграФираго изг> Париза подг. 21. Фебруара у вече слћдугоће: „Говори се, да ће азјдтско пмтанК бвгти едно одг. наитежи. Сагозне силе посгавиће сирКч^ зактеванћ, да се руски градови , кои Турскои сг> asiaTcne стране грозе. поруше. Но почемг. се ова точка у аустрЈискимЋ предлозима несадргкава, зато се Pycia неће сматрати за обвезану, да на то пристане. Бечу 25. Фебруара. Таинствено ћутанћ, кое дипломати о дКланго паризки конФеренфн наблгодаваго , до душе i о шг. nie у.знемиравагоће, будући рокг> примирЈн излази текг> 19. Мкрта! али у тренутку , кадг> се тако велики и важни интереси Р^шаваго, такова неизвћстностћ доиста Hie башг. врло n piflTHa, и то се асно увиђа изг> промена и колебана европски берза. Наинов1в станК стварји одприлике е ово : Прелнми"apnbiii мирг> Јошг> fiie подписанг>, при свемг> томг>, што

се неки листови изт> петнм а{ила упинго , да томе upoтивно докажу , него е само бечкш цротоколг> подписанг>. Испмтаимо и претресимо точке, о коима се членови конФеренцјл споразумети мораго , пре него што ствари дотле доспеду. као uito су белгиски листови изг. превелике ревности no целомг> свету разтрубили. — Ту се ради о неутра.шсанго црнога мора, о расправи граница у БесарабЈи, о закавказскимг> тврдинвма и о покровител^ству надг. ГрчкомЋ. То су доиста такова пмтана, коа се немогу на брзу руку и на двое на трое р1>шити, и мм зато и велимо, да е за разрКшенћ нћјово потребно повише времена. Велика дипломатска вћштнна баропа Брунова и узхитителна прштноетћ гроФа Орлова дала е рускимг> uyномоћницима некш видг> преваге и надмоћјд, коме на лордг> Кларендонг>, а iomt млого манI, гроФг> Валевскш доскочити немогу, чега се ради Pvcia и нада. да ћеумлоroMi> коечему усп1>ти. У осталомЋ изражаи руски пуно«оћника врло су мнролгобиви, и отуд!> се рађа надежда за уснl.iunie и брже напредованК преговора. Што се пакг. тиче горенаведенм точкји, кое 6 i>i се наипре имале рћгиити , о н!,има влада у полузванпчнммљ листовима Енглеске и Француске наивећа протавностЋ. „Наипре ће се. вели „Морнинп> nocTb" наитежа и наизаплетеша пмтанн рћшити, сирћчв неугралисанћ црHorb мора, и додага jc.ioei?, на кон се нета точка односи. Судбина Николаева рћшиће се заедно са неутралисанћм1> црногг> мора. Но будући е ово пмтанћ са трећомг> точкомг, у свези. а пета се точка наипре изслћдити има, то можемо као извћстно узети, да оно ioiut nie претресано. Ма како cnopo ишла такова претресанл, то е ипак!> немогуће, да нису главне черте пете точке већг. уобште саставлћне, и мм за кратко време изчекуемо, да се у смотренпо илн едногг. или когг. другогг. одг> овм поедипм пмтана коначни резултати получе. Нетреба се чудити, ако чуемо, да у смотренго пмтанн, односећи се на неутврђиванћ аландски острова и на повол1>но опредћленћ положал Pycie у источно.Ућ мору, нисмо наишли на велике преноне и незгоде. Границе између Pycie и Турске у малои Азји бмће опредћлене едHOMb комиcioM'h. Kapcn ће нуждно морати подпасти опетЋ подћ Турску. Одржанћ ceoiu одношаи спрамћ грчке цркве. то е една точка, на кого ће Pycia по ćboR прилици при рћшаванго четврте точке велику важностћ полагати. Да, почемт> се caei> оваи ратг> изб тогг. пмтана пород|'о , зато се пеможе узети , да ће сагозници у TOM'b пмтанго штогодћ попуститн. То 6hl бмло врло противусловно : забранити Русми свечано , да не уђе у Турску, а овамо ег> друге стране. дати ioft на ту цћлв клгочеве у руку. НапротивЋ тога потврђу« „К.онститус1оне.п>" у вдном-ћ очевидно илг> поуздане руке црплћномг> чланку, да повратак!> Карса Турскои , као и судба закавказки тврдинн засадг> iom-b nie рћшена. Што се Бомарсунда тиче,