Šumadinka

п Е р с i а. Изђ ITepcie се дознае , да се една персиска воиска Херату упутила. Да ли Перс1анци намкраваш томг, воискоић принца Шсуфа, кои е персискомЂ помоћу Хератљ ocboi'o , отерати или подпомоћи, то ћемо текЂ видити. Ако 6bi принцу 10cyi>y na.io на паметћ , да се одђ Перcie независимимЂ учини. онда бм у мћсто едногг. Henpiflтелн имао два, ep-fc од^ј Кабулскоп, владатела нема се онђ никаквом-b добру надати. Наивћроатн^е дакле е то, да е ABopb техеранск!и изаслао свок> воиску. да одрши ШсуФа у Херату, или да безв околишенн удари на Достт> Му хамеда, кои , као што се говори , има у Херату доста привриЈеника. Воиничкж походђ противљ Херата, толковали га mw како намЋ драго, nie ништа друго него претна и угрожаванћ Авганистану, и дао е по томе повода млогимћ гласовима о предстоећои еднои енглескои експедиц1и противг> Перспе. Досадт> панЂ Hie у смотренш тога никакво заклшченћ учинћно. П 0 Л II Т И Ч Н I)! И П Р Е Г Л Е Д Ђ. Muph u u3Jnupeut. СавЂ светЂ жели мирЂ и у тои чезнг,и за миромЂ сви су нестриелвиви и лште се на споростБ дипломата. Но тиме се чини неправда овнмђ мужевима, коима е тако млоговалша и одсудна стварв повћрена. Они неманз само таи задатакЂ, да uo досаданћмЂ дипломатскомЂ начину и обичаго простми мирЂ заклгоче, него они су позвани. да свету поредЂ мира и савршено измиренћ израде. МирЂ беЗЂ измиренн 6w.io 6fai што млого горе него и само продузкенћ рата, Повћстница нзмђ показуе млоге у подпунои Форми заклгочене уговоре мира, кои у ствари нису ништа друго 6 бјли, него подуже примир1е, и кои су подЂ наимиролшбнв !имЂ Формама и изражаима скривали већт, будућу обаву рата. ТакавЂ мирЂ несме napncKifi конгресЂ заклшчити ; свака поедина точка мира мора садржавати таква опредћленн , коима ће се трашћш и коначнв1и мирЂ утврдити. Али оваи труданЂ посао и задатакЂ конгреса паризкогЂ io шђ е млого тежш и заплетеHin з 6 огђ карактера нашегЂ времена и збогЂ карактера борбе сђ PycioMi.. У садашнћ е време лвно мн1>нје , као оживлавашћа сила нвногђ живота, признато одђ CBiio правителвства, па и одђ самогЂ рускогЂ саучастника у рћшаванге судбе народа. Ово ввно мнћше мора KOHrpecii napnstiin савћстно у виду имати и на нћга обазирати се, ако е раДЂ да произведе едно дћло . кое е способно за животђ и траннћ. Народи незнаш, шта се рада за асталомЂ конФеренц1длнм сћдница; али дипломати на конгресу знаш врло добро, шта говори ивно мнГ.нЈе. Ова садЂ окончати имашћа се борба Hie бБ1ла такозвании ратЂ кабинетскш (т. е. ратЂ дворске политике), нити е оваи ратЂ лична стварв овогђ или оногђ владаоца. Pycire nie уплело у оваи ратЂ честолгоб^е покоиногђ цара Николе , него е царЂ и нћговЂ народЂ некомЂ неодолимомђ силомђ , предан !емЂ и управо рећи повћстницомђ Pycie на оваи одсуданЂ ратЂ натеранЂ. Проммсао бож1и хтео е чстокђ разбудити кђ новомђ животу; и онђ е употреб »о за будилника Pycire. И каогодЂ што е cfc

руске стране нападанћ, тако е исто и сђ противне стране одпорЂ и обрана бБ1ла исторична нуждностБ. Миролго. 6 ивб 1 и СултанЂ рћш!о се врло нерадо на ратг, , сђ противоборнБ1МЂ чувствама морала ce Аустрјн изразити про. тивђ Pycie, прогивЂ свое волћ морао е царЂ Наполеонг свое прорицанћ мира (т. е. нћгово при ступанго на престолђ изречен ћ: Г empire. с' est la paix , —• царство е мир ђ —) погазити, и морадоше енглески министри, кои еу у срц/ свомђ мирђ искрено желили. Pvcia ратЂ облвити. Ова е борба бБ1ла права исторична борба, борба народнБ1 интереса и савременБ! идеа; и она се на пожеланвш начинљ окончати може само онаквммЂ миромЂ , о коме 6 б 1 пвно мнћше рекло и признало, да е добро заклгоченЂ, или поне да се болћ Hie могао заклгочити. Овде е ПБ1танћ више о идеи целога, него о поединимЂ точкама. Ако положаи света и расположенћ духова, кое ће се овимђ миромЂ произвести, одговара идеама и интересима , з 6 огђ кои е ратЂ поведеиЂ, онда ће оваи мирт. 6 oith право измиренћ. За Pyciro мора могуће измиренћ и утишанћ лежаги единствено у томе , да ово заклгоченћ мира неноси на себи значаи понишенн или казни, него значаи мирногЂ споразумлћнн у супротнммЂ начелима, значаи практичногђ поравнана противоборнм интереса. Наивећа и наиопаснји незгода и тешкоћа при заклгочаванго овогђ мира лежи дакле у томе, да нједнг страна при свои ceoioS искренои знелБи мира нити см' нити л!оже толико попуштати, а да тиме безбћдноств r траанћ мира иеподкопа. КадЂ 6 б 1 сагозне силе толин попустиле, да се таковми мирЂ заклгочи, у комђ 6 б 1 Р» cia по Форми све, а у самои ствари ништа уступила, о( да бм то 6 б ! о рћавЂ и пагубанЂ мнр-в. брг. то 6ti ов>да а нарочито у Францускои породило такве неприлике, кое 6 б 1 за светскји мирЂ млого onacHie бћЈле , него оваи источнми, Русi о м ђ започетБш ратЂ. А то су такове неприлике , кое су пре рата постолле, и кое су башЂ овнмћ ратомЂ за време уклонћне бмле. Оне ће се по свои прилици после овогђ рата наново поввити, нити ће iii и наисдинЈи и наиславнш мирЂ моћи посве уклонити ; напротивЂ рћавЂ и пагубанЂ мирЂ јошђ 6 б 1 ifi већма оснажјо и увеличао. Но ово се исто може односително и о Русш казати. Руски пуномоћници на конФеренцЈнма нетреба шеданЂ тренутакЂ да забораве, да они саму Pyciro заступаго. Нћјова уступлћнн треба да буду одобрена и потврђена не само одђ цара Александра II., него и одђ читаве Руcie, ако се оће , да та уступлћна имаго важности и траннн. 6рЂ при свемЂ томђ , што v Pycin постои савршена автократ !н (самодржство), опетЂ зато неможе тамо превладати такозвана лична политика (т. е. посебна политика владателн, беЗЂ икаквогЂ освртанл на нвно имшлћнћ). Дћла наисилн!и царева руски бнла су ипзкђ само изразЂ слћдствене историчне народне политике Ру" cie , и ова е сваку нбои противусловну личну политику на ужаснми начиит. поништавала. Са томђ свести и намћромЂ скупили се пуномоћннци уговарашћи сила у Паризу. Они сћде за разбоемт> времена, и нозвани су да раздреше чворЂ, кога су читава столћт!н тако страшно заплела и замрсила , и кои се ни самимЂ мачемЂ nie пресећи могао. Но или се дошло