Šumadinka

н а isoioft су се више хи.чнда лица подписали . и подне-' ла е кназу ђики , но кннзђ Hie ту протестац!к> vnaasio. Кннзг. Стирбеи напротивг., чимђ е примјо актг. цариградски закЈпоченн. cacraBio е саиљ протестацпо, кого е одма оа. фебп. у ПариЗЋ onpaeio. У овои су протестац!и све он е точке обаране, кое бм независимости подунавски кнагкества опасносћу грозиле. Mw ћемо овде навести како заклгоченн цариградс.ки конФеренц1'д, тако исто и обаранћ т1и заклгоченн одђ стране книза Стирбеа. Цариградсна заклмченл.. 1.) Почем -Б су садашнвимБ ратомљ руско-гурски уговори поништени, зато су опоренн н сви органични закони Влашке и Молдав1е, кои су на тимђ уговорнма основани. 2.) И зћ обе землћ (Влашке и МолдавЈе) бмће позване KOMHcie у Цариградт>, кое ће будуће органичне законе реченн земалн подт> надзором^ вмсоке Порте израдити. 3.) После истечеша рока, кои е балталиманскимЂ уговоромЋ поставлћнт., одступи ћеду саданБи книзевиВлашке и МолдавЈе. Порта ће међутимЂ наименовати Каимакаме, и прида ће имђ турске комисаре за време Htioвогт> дћиствованд. 4.) Поч< иђ се начинт. избора кннза опредКли, имаће совћтЂ по три нандидата изђ наиодабран1и фамил1 'н предложити , одђ кои кандидата Порта ће едногЂ за кннза изабрати. 3.) Кназеви ће се поставити за време целогЂ гкивота и могу се лишити кнашескогЂ достоинства само з6огђ државногЂ издаиства. 6. Книзеви ће наименовати министре за све гране управе. Одт. лвнб1 зван!а бмће исклгочени само они јки телви, кои принадлеже другои народности. 7.) Порта ће старе повластице кннжества потврдити и неће се ни подђ каквимЂ начиномЂ и ни подђ каквимЂ видомђ у унутрашнћ послове истм мешати. 8.) Оба кнажества имаће право да изберу агенте свое при отоманскои порти. 9.) Цивилиста (плата) кнлзена 6bihe точно опредћлена. 10.) Неће се никакво изклгочително покровителБс'гво буди кое силе дозволити. U.) По чемт> нови кназеви ступе на владу и почемЂ ново занонодавство у животђ ступило буде, 6bshe опредћленЂ бпои воиске , нудаданЂ за одржанћ у нутрашнћгЂ поредка и за чуванћ граница. Оваи опредћленми брои неће се моћи безЂ дозволена портиногЂ менати. 12.) На левои обали Дунава, неће се смети подизати градови нити устронвати карантини. Воспоставлннћ 0B '>i последнБи остави ће се благоразсуђешго обе владе. 13.) ДанакЂ Султану бмће еданпутЂ за свагда опреДћленЂ. ^ Странци могу нелокретна добра , набавити, али омти обвезани, да све терете , као и остали гкителБи кнажества носе. 15 ) Порезу на непокретно иманћ бмћеду сви безЂ Разлике подчинћни, кои ra имаго. 16) ПочемЂ су кннжества саставне части отоманClsorfc Чарства, то ће све у нвномђ и обштемЂ интересу

одђ стране Порте учинћне наредбе имати обвезателну силу и за кнажества. //ротивуTipu.ui'iauin кнлза Стирбен. Противг точке 1. — „Заклгоченћ e неслћдствено. 6рт> по праву немогке уништаванћ уговоренм обвезателЂства посредствомЂ обадвего уговарагоћи страна 6б1 т и на штету права и интереса трећега." Проти†точке 1. и 2. Ма какове бмле промене, кое органичш: закони у некимЂ своимђ частнма , особито онмма, кое су политичне природе, садЂ потребуго, — то се оне ипакЂ мораго точно удесити према интересима, желнма и потребама землћ, у noiofi ће се упражннвати, и према будућности, кого ће исти закони рћшавати ; те промене мораго бмти предметЂ оз6илбногђ , дубокогљ испБЈтивана и зрелогЂ саветованн, у ^мотренго чега могу се само у дотичнои землћи, на кого се то односи, доволБна раснснена получити. Оне (промене) могу се поверити само законои и онако устроенои скупштини, коа бм, колико се више може s све интересе землћ заступати могла. А KOMHcia, о Koioii е рћчБ, и кое ни начинЂ устроенл опредћленЂ Hie. лишавала 6bi се сасвимЂ овб1 зз речену цћлБ нужднБ1 своиства. Но осимђ свега тога ови органични закони есу еданЂ пространми и огромнБШ зборникЂ политичнм, административнБ!, ФинанцЈдлнБ!, црквенБ! и воинички закона. кои су дћло млогогодишн]јгђ рада, т. е. одђ год . 1829. до данасЂ. ЗарЂ да се дакле ово огромно дћло едномЂ повлакомЂ пера наеданпутЂ понипгги, и то само зато. што су неке нћгове поедине части неподпуне, што не одговараго више потребама садашнћгЂ времена ? Али да се нови органични закони направе , нужданЂ е млогогодишнбш радЂ. Па какву бм важностБ и уваженћ имало до тогђ времена доондашнћ већЂ унапредЂ сасвимЂ поништено законодавство? ЗарЂ да се посредствомЂ савршеногЂ растроена утврди стална будућностБ , кон е Власима и Молдавлннима обећана! И то ће дакле 6б 1 ти зора онм срећнБ1 времена, коа ове несрећне землћ, после толнки бура, страданн и патена, пуно право имаго очекивати! Лроти†точке 3. и 4. — Ту се чуди противослов!го, штосеПорта, кол све руско-турске уговоре за уништене проглашава, барЂ позива на уговорЂ балта-лиманскш. ЗатимЂ се одрнче Порти право, да наименуе каимакаме и да бира кннзеве за ове землћ. Али и сама изборна система владателн сматра се као неизцрпимми изворЂ CBiro зала овм земалн. ЗатимЂ се при млогимђ точкама показу 7 е асна намћра портина, да подкопа самосталностЂ ^оба кнажества. Противг 13. точке. „Примћчава се, да Порта очевидно намћрава данакЂ повмсити , будући е оваи већЂ едномђ за свагда опредћленЂ 6 бто. Противг точке 16. — ПочемЂ се разнсннва и доказуе намћра Bbicoise Порте, да подунавска кннжества са Турскомђ изедиачи , изражава се кндзђ напослћдку овако .• „Не вараимо се. Свак1и удар7>, кои се даде кннжествама, да се болћ скопча онаи ланацЂ, кои ће ове |несрећне землћ тешнћ сђ ТурскомЂ свезати , имаће за слћдство то, да се ове землћ баце у наручћ Pycie. Повестница прошлости нсно ће вамЂ то доказати. Нска се дакле*старанћ сагознм сила извћсти о ограниченомЂ и погрешномЂ