Šumadinka

У БиогрАду 16. 10 н i н. 1856

ШУШАДШШШЖ, ЛИСТ Г Б ЗА швдишвжвш®«'К& 9 МШ? УчредникЂ и издавателв Лнгбомпрљ bs . Ненадовикљ. I I ,,..1. I.II . j "уг Оваи лИстћ излази у ВторпикЂ и ЧетвртакЋ на ио табака , а у Суботу на табаку. Ц-ћна му е _ за трн »lbe. 5, а за no ia године io. цванц. За огласе n.iaKa се одт, врсте 5 краиц. за трппутљ. в/*-

1 Cnonim III В ндовђдднђ 15. ЈОнп! 1389. године. Косово полћ — пустолћину рага Претисле воиске за бои спремне две; Слободе чувствомљ една е нозвата, Друга е : землћ пустошећа све; Огнћишта нраво она свогљ да брани, Паиату царства, колебе срећу, Напредакт> умнии ова да сарани. Пр освћте зрачну угаси свепу. Сунце е зашло у облаке мутне, Сг. месецомЂ бледимт. наступила ноћв ; Понви ту су : наданл и слутнћ, Сутрашнћ вече какво ли ће доћ'? Аветв е давно посенла семе У Србства полћ разсада клетве : Крваве нвиве ВидовданЂ е време Приспело нћне богате жетве. Издаиникћ ено Лазареву круну, Да зграби тражи и престола властБ, Заслеплћнљ бћде онђ будућностБ иуну, Невиди рода ужасну пропастБ. Сђ образа црна свога спира блато, Издаиства грћха да ока.ш срамомљ Шнака лице чието као злато, Душману срце кои потреса страхомЋ. Вечера Кнеза ахЂ ! на добро смера, Здравица с' горкимт, каанћмЂ свети, ВукЂ подлми, грознвш. нетрза с' невера СтрмогланЂ сђ родомЂ у нропастБ лети.Рата се грозно позорћ отвори Подђ ногомђ МуратЂ Милоша већЂ лежи, УвређенЂ гонакЂ утробу му нори, —• Иевера ено ! сђ боишта бежи. На Бога ЛазарЂ са†у поузданго, Сђ крвавимЂ мачемЂ гоначки лети На сусретЂ првми дивлћмЂ нападанго, ПрестолЂ и круну достоино свети.

Трипута врази даго му плећа, Ведри се небо оружго правде, ТрипутЋ се сђ вћнцемЂ приближуе срећа, Србскои да воиски побћду даде. ЗалудЂ a.i' храбросгБ, залудЂ ЕфвБ се Л1е Бадава Кнеза гоначке речи, Милошђ е пао, другш бмо Hie Злочинство Вука гонакЂ да спречи. Збунћна воиска ахЂ! оставлл цара На страиу врага побћда с' клони, Судбина «му пропасти отвара: Паоство i! слава — — све с'у нго срони; Неслога, раздорЂ и себичне страсти, Зачета давно отровпа бола, КрвавБш у гробЂ само нехте пасти, У споменЂ оста , Косовсгђ пола. •Косово полћ ! — али нећу вмше Несрећне твое споминлт' дане. Убицу казнБ нек' постигне сђ више, Косовске кои поДзледи ране. ц р н u и н р о с ■ 3i i; ђ. (Продужено) „Господине", одговори младићг олоро, „л незнамЂ, што се то мене тиче. II сзмб по вашемЂ захтеванго учин1о , будући ме е доволбно ваша бела шарфа о вашемЂ званјго уверила, али ова шарфа неможе вамЂ дати иикаквогЂ права, да ме вређате ! — Учинт самБ, што захтевате, пустите ме, да садЂ идемЂ своимђ путемЂ!" „Тако се неговори сђ господиномђ комисаромЂ", прогунђа господарЂ Муте сђ претворномЂ лготнбомђ. „ В б ! говорите врло гордо, младићу", рекне комисарЋ, „и немате право, башЂ никако. Н васЂ налазимЂ овде у рђаво разглашенои кући, у таВнои пукои коцкарници—" „Како онђ мое заведен1е понигкава!" помисли у себи господарЂ М у т е. , -