Šumadinka

366

CBHMb учтиво o обсадн Севастопоиа. Граиовљ иу одговори, да обсада шштђ вднако трае, но да зима како руску тако и сатзничку воисиу лко разређуе. СутраданЂ да запмтати ШамнлЋ за здравлћ Грамова, и око 5 ca-riK донесу му планинцм чан на дрвеномг> послужавнику; ту бмлше близу 12. велнки Филџана, кое « сирома Грамо†све мопити морао, само да небм увредјо свогљ вмсокогћ угостителн. Око подне донесу му они исти плапиици ручакЂ, а предт. вече позове га ITIaмилђ опетЋ у свои шаторт, Онт, е пнтао Грамова о ђенералима рускимљ и о млогимђ другимг, стварима ; но о измКни роблн Hie засадљ ioiiiTt ни рћчи 6 бјло . Тако прођоше неколико дана, и наипосле ави ШамилЋ своме госту, да ће се онг вратити у Дарги-Ведено . гди ће се стварв, з 6 огђ иое е онђ дошао, коначно расправити и прекинути. И доиста сутраданх. у зору крене се Шамилт., окруженЂ одг, 200 нћговБ! Мирида , кои су бнли нћгова тћлесна стража, на путђ у Дарги-Ведено. У воини и у 6oio свакадЂ прате Шамила 200 наиодабранж и добро наоружанм Мирида, кои имаш свого особеиу заставу. 100

нше предЂ нђимђ , а 100 за нбимђ . Свака стотина поделћна е на петЂ одћленн, кон наизмћнце певаго познатмв корана стихђ : „Ла илла - хе ил-аллахЂ (еданЂ е само Богђ). Сђ десне стране ншио е Дашел-СултанЂ; и онђ « единни, кои e ту честв и право уживао. Они нису далеко напредЂ умакли, кадЂ се наеданпутЂ, и то сасвимЂ близу зачу силна ватра изђ пушака и топова; то бмаше бои; у комв е ђенералЂ ВрангелЂ главну воиску Шами.шву потукао и разб1о. ПовлаченК Шамилово показивало е, да и онђ самЂ свое положенЈј за врло незгодно држи, но онђ ни за еданЂ тренутакЂ Hie ry6io надежду и поузданћ, нити накЂ присутство духа. Пре него uito се у кланцБша планинскимЂ загубш^ проводјо е шалу са ГрамовомЂ, кои е на конго за нбимђ ишао , и еданЂ одђ HliroBbi официра , ХасанЂ , одпочне свету песму, кого сви Мириди у хору за нбимђ повторе. И тако путовали су они чита†сатЂ , али изђ далБине чула се све еднако страшна ватра , кон е све већма и већма растла. (продужиће се)

ДОШћЕ ii СТРАНЕ HOBOCTli.

с р к ■ II. —• У прошлу среду приспела е срећно изђ Цари града у БеоградЂ Слателна кћи НКгове Кнажеске Светлости госпон Полексгл, супруга србскогЂ Каиућехае при Блистателнои П орти , Г. К. Николаевића. Истбш данЂ бмо е испнтђ ciate^ne Книжевне влене како изв разнм наука, немачкогЂ и ФранцускогЂ езика тако и изђ женскогђ рада и писанн , при комђ е ncntiTy Она показала на радостБ Светлн Родителн и ceiro присутствовавши наиболБЈи успКхЂ. Т 9 Р С К I. Вк,сти, коеиЗЂ г Гурске добнамо, врло су суморне. Оне авллго о млогимђ убшствама и гоненама Христ!нна. y6iSства тако су честа, и имаго на себи тако грозећш значаи, да се „Конститустнелу' ; готово за право датн мора што вели: Готово долази човеиЂ на ту мнсао, да е надЂ турскимБ правителБствомЋ одђ некогЂ времена неко проклетство. Што се годђ оно већма труди, показати и изавити добре намћре, кое оно има, што се годђ већма оно труди посведочити добру волго, да се безбћдностб и поредакЂ одржи. у толико се веће запреке и незгоде са свпо страна стичу. Тако пишу „Осерваторе тр!естину" изђ Цариграда врло жалостне примћре и поединости о раздражености и мржнћ, кого ТурцБ1 како у главнои вароши, тако и по областима противу Христјана подрашого. СадЂ се поврђуе уб!нство едне младе Енглескиић, супруге еднога полковника, кое е пре „ЖурналЂ де КонстантиноплЂ" порицао. Hio су убили 8 турски воиника, и поедине околности истогђ злочинста тако су грозне, да намЂ hie могуће, исте ни овде назначити. Енглеско иосланство искало е наиенергичнЈимЂ начиномх. издаду. Министри портини држали су ноћу 31. Ман до 4 сата предЂ зору министер|'ално засКдаше. У томђ засКданЈго Hie се само о ПБ1танго установлКнн банке рћчБ водила; разносе се сирћчБ подђ рукомЂ гласови о буни, коа

да му се кривцн

ће букнути у Цариграду, далћ о воиничкомђ посађиванго HaSceeTin части вароши, као Егоба и Султан-мехмеда, о намћрнммЂ пожарима, — а Грци и Ермени непропуштаго ту прилнку да ту стварБ шштђ већма увеличаго. Стварв пакЂ цела лежи у томе, iuto « поменуте ноћи у Егобу бмо букнуо пожарЂ, кои су угасила одћлена француске и енглеске воиске. Ови гласови сви су претерани, премда нешто у ствари валБда и има. У Смирни 1. Н)ша. Ттр!естанске новине пишу: бданЂ овдашнБЈи кролчЂ, бвреинЂ, caiuio е едномЂ Турчину халБину ; но може бнти, што се више пута onapio, nie хтео дати Турчину халБину пре докђ му оваи не плати, ТурчинЂ разлгоћенЂ трудјо се Евреину доказати неумћсноств нћгове сумнћ, но бадава; ТурчинЂ му стане затимЂ претити, и каже му, да ђаурЂ заслужуе, да му се очи изкопаго, и огорченми ТурчинЂ, махпући чибукомЂ оствари ту претнго. Сва лћкарска помоћв бнлше узалудна; око 6biaiue изцурило. На тужбу несрећногЂ кронча позове Солеиман паша кривца предЂ судЂ. Али н!е то тако ишло. ТурчинЂ е одђ отмћне породице, а притоме е и членЂ Мецлиса; полицаинБш чиновникђ дао се сђ неколико pK^iS ублажчти, докђ наипосле туженми другога дана самЂ суду предстане. ТужителБ доб ! - е сумМ Ј °Д Ђ 10.000 гроша, кого су му као накнаду за повреду понудили, и захтевао е, да се кривацЂ казни. На то изави Молла, да се та стварБ за време празника Баирама неможе далћ ислеђивати; и ЕвреинЂ и ТурчинЂ отидоше кући свакји сђ надеждомЂ у души, но сва е прилика, да ће се та стварБ и после Баирама затрпати, ерЂ при свима протестацЈама обштине евреиске Hie сирома крончЂ јоштђ никакво удовлетворенћ добно. Коловође буне у Магнез!и, кои има три, 1 оштђ леже оковани у апсани овдашнћгЂ конака. ПрвогЂ дана