Šumadinka

моЈкете данасг> молити, што вамг> е волл, н вам -b немогу одрећи. Дакле на среду безЋ околишенн; говорите , иштите, што ваиЂ е драго. л морамг. дати , па ма бмло капу сђ главе. О чи капетанове бмле су влажне. .,Преко овога, што самћ получ1о. шта 6w могао искати"? „Та што се узтежете; нашто толико премишланћ Ованва прилика еданпут*. е у години," промрмли старина. „Дакле дозволите ми, да eacb по.побимЂ, онако одв срца, у име мое благодарности." „Е, то Hie скупа стварг>повнче домаћинЋ. ђипе обое са столица, падну едан-b другомљ науручјн и разставе се, пошто е обоима иче куцало срце. Настаке ти шина. Грлћнћ нт ,и двоице трнуло е све tjpn трапези. МеђутимЂ поврати се господар-в М и р к о в и ћ ћ бр женегодруги и прекине тишину. „Шала на страну; краи е безпослицама! даите да се што паметно разговарамо." — Устане на ноге, наточи чашу и заповеди свима, да то исто учине; па онда се куцне сг> капетаномЂ, рекнув ши му: „Гди е мушко некг> се нађе и женско; дакле гди е капетанв, нект> се нађе узЂ нћга и капетаница! Живила она, цветала и зеленила се!" МиланЋ се смеао изг> свега грла. „Нека е смерна, побожна, добра и честита кућени. ца," придода госпоп М и р к о в и ћ к а, куцнувши се сг> М и л а н о м г>. „Мати, таква као што сте вн" одговори капетанЋ. „И нека е наилн)безн!а подг> небомг>!", нридода Л еп о с а в а. „Госпођице, нека е наликг. на Васв!" придода капетанг>. Лепосава смешећи сг> некомг> маломв .иотиномг> попрети прстомљ М и л а н у, примћтивши: „Данасв вам f> се мора крозг. прсте гледати, али да ше тога, бмли бм покарани." То рекавши попретиму и опетв прctomtj , као оно малои деци што се прети при каранш. Докг> се ово сбмвало, остала лица при трапези чинили су свое невине приметбе. Наипре имг> е пала у очи издашноств свогћ господара, кои нуди капетана, да иште одђ нћта штогодг. оће — премда ra капетанг> Hie добро разумео; па после здравица будућои госпои капетаници — и чудили су ce, како капетанг> губи изг> вида тако лепу прилику и затвора очи, да невиди оно, чимг> ra нуди господарЂ мало замотанимг> речма. „При свемг> томг>", рече тихо кнвиговод^телв настоинику, устагоћи одг> трапезе, „а драеимЂ, да е стварљ свршена. А, шта ти се чини? Зарг> невидишт, младожешо и невесту"? „На твое речи кожа ми се ежи" придода оваи тихо, знашг>, а мислимг> на мртвогг> госта и немогу да се отрееем-1, те мисли." Устали су сви одг> трапезе. На здравлћ! на здравлћ! дало се чути изг>уста св!го. Садг> е требало обредити лгоблћ-

h L са свима, чимљ се завршивала свечаноств. Домаћинг и домаћица учике свое. Ио реду приступи иЛепосава и на наипристоин1 - и начинљ иолгоби се ст> М и л а н о м г>. Но пошто мине то магновенћ, погледаго едно другомљу очи онако необично, као лица, ков су се изненада познала као стари пр!лтелви Обое ћуташе .мерише се зеницомв као да оће едно другомг>у срце да погледе, приклоне се и Јоштг. еданnjTb додирнусе устницама, заборавивши, да су се већљ пол!оби .1и. Да ли е то ко спаз!о или Hie, незнамљ; само то знамг> да е госпол Мирковићка спустила очи на свои прстенЂ. у комђ е блистало зрно бри.панта. Садг> приступе и остали домаћи и полгобе се сђ капетаномв; онђ Hie sniiie осећао, да се сђ кимђ no.irooio: Hie се наша.но. да се и подрупи путљ по.поби. Изгледао е, као да му е. алг>ина тесна на грудима. Лепосава се окренула бмла кђ прозору, као да ioм се нешто догодило. Но ово станћ nie дуго траило. Весело расположенћ врати се брзо. Два подвоза са упрегнутимЂ конбима ставше предЂ кућомЂ и на нБима се извезу у полћ. VII. Сутра данЂ све е бмло по старомЂ. Новмк капетанЂ дао се у посао свогђ звашн, а посла е бмло и одвише. Стигне му дозволенК, да може учинити свое подворенћ генера.1у. Милт тога имао е онђ јоштђ нешто расправити са 6 мвшимђ капетаном7>. а за то е требало барЂ три неделћ на страни провесги. Пође дакле на путЂ, снабдћвенЂ свачимг>, не као гостђ, него као синђ. Ту е бмло и опомене. п совћта, и шта Hie бмло, а лепм желл наивише. М илаш и Леоосава разстали су се као обично, кад-в е онђ ишао на параду, или кадЂ е она ишла куда на посКту. Само што ra е опоменула. да се сваконко врати сђ пута до н 1, ногђ дана рођенн, кои пада еданаестога Новембра. На овомђ свомђ путу сврат1о е и кодђ мене и npece^io некои данг>. Хвалш се, да му е врло мило, што е капетаномЂ постао, алЂ е уедно и то рекао, као да се по речма свогђ генерала ненада дуго остати у Н — Б . . на посади. То исто казао е беЗЂ околишенн и господару М и р ковићу, пошто се вратт сђ пута, и свима бм жао, што ће га изгубити. „На акоће," рекне домаћинЂ, з 6 огћ тога нетреба да намЂ оседи коса. Онаи одозго шилћ насЂ и онако у другу посаду, некогЂ ранје, некогЂ доцнје. Докг смо овде на овои грудви зе.млћ, нисмо никадЂ врло далеко еданЂ одђ другоп>; шта више, јоштђ смо гдикадЂ и врло близу." ДанЂ рођенн Лепосаве проведет> е светчано. ОтацЂ iofi е дао на дарг> едант> лепЂ прстенЂ и скупоцену огрлицу. О ручку бмо е врло добре волћ, CMeuiio се, радовао се у толикои мери, да е то госпои Мирковићки пало у очи, и рече на уво команданту: „ДомаћинЂ нашЂ као да има нешто казати, чимђ ће насв све зачудити." Додуше, nie се ни преварила. Кадг> е Лепосава села на свое место. дигне сђ танвнра салветЂ и има шта видити. Две златне гривне и шестЂ низа бисера са златнимЂ копчама осмену се на нк>. ПоврЂ тогђ дара