Šumadinka

«5Ш '167

стаа-io е едно писмо на нго управиКно. Л е п о с а в а се томе aso зачуди и узме у руке дарг сђ примћтномЂ радости. Отацг. hie скидао ohiro сћ нћ и наслађаваосе уживанКмЂ, што е све присутствугоће изненада зачудш. Садг. су гривке са низовима бисера ишле одћ руке до руке на тантзиру. а Лепосава отвори међутимг. писмо и почне ra читати. На лицу iofi се. познало да се ioojTTb већма упрепастила него ма .10 пре. кадЂ е лепе дарове слазила предг. сооочђ Отацг> се tohio одћ умиленл. s мати се ^силавала дознати раси<?л< 5i;eii'l"i свое кћери изђ черии нћногљ лица. Л е п о с ава е дуго ћутала и сматрала писмо. кое нанпосле спусти на стол7>. „Кћери моа", рече отацт>, „пусти. некг. и то писмо прође крозг. руке cbiro." Она онако безволг>но дода ra матери, до нI. седећои. „Но, ппо ти е? ва.и.да ти е писмо узаптило дисан1,? е ли, да твои отацг. уме по волби наређивати?" „А ко е таи ПетловићЋ?" упмта Лепосава онако кроз -b зубе. „А да ко ће другш бмти. ако не синг. едне богате куће у Темишвару. Зарг. бм Tbi ioniTij хтела бирати кодг. тако честитогг. младоженћ. Та то « кућа сто пута богатЈа одт. наше! Садг. е синг. предузео сву радhio на себе и тм ћешг. бмти кокошка младогљ fleтловића." Госпоа М ирковићка читагме писмо. Нећт, по ономг. судећи, како е развлачила устне и шнла главомг., могло се лаклгочити, да iofi н!еповолгЈИ и данеодобрава изборљ. Преда писмо капетану. Писмо е бмло овако написано. ..НисамБ срећанг, предстати вамг. лично на данг. рођена вашегЂ, умилна госпођице: лекарг. ми е закрат!о

путовати по овако ружномг. времену. Зато само духг. мои долази кг. вама. R самБ вама непознатг., и врло ми е жао, ijito самћ вамг. непознатг.. Камо мое лепе среће, да самг, могао самг. собомг. доћн и васг. запросити, те бм лепо садЂ cBpujio. што су наши отцеви као стари познаници и пр^ателљи уговорили Будите vверени, чимђ време буде бла;ше, ето ме кђ вама у Н Б . . . .; на мого болеств нећу се освргати. fi đ.iaгосиламт. мого судбину! ОдсадЂ ће ми бмти таГ( задатакЂ на души. да и вм благосилате нашу заедничку судбину. Н засадЂ просимЂ руку; на срце ioiiiTij немамЂ права. Оно треба да се преда одђ добре ao.ih, само Али, неодреците ми барн надежду, да ћу га моћи задобмти. КадЂ бм хтели веровати. да бм ме неколико врстЈи вашомЂ рукомЂ напнсанБ1, пре излечили него . ваколика лекарска вештина, вм се не бм дали дуго молити. Дозволите ми назвати се вашимЂ просЈоцемЂ и заручникомЂ. СветозарЂ II е т л о в и ћ ib. (продужиће се^ Летнћш театорђ. Г осподи нђ . (разузури се одђ врућине). С л у г а. Изволите чашу воде ? Г о с п о д н н ђ . Боже сачуван, то бм ме н>шђ већма разгрјало, него ми даи чашу paKie, — paKia лади. (С л у г а донесе paKiro а господинђ nenie.) Г о c п о д и н ђ . Даи јошђ едну. Слуга. Господине, а несмћмЈз. Г осподинђ . А зашто ? С л у г а. Боимђ се да се несирзнете.

СТРАНЕ НОВОСТИ.

Т j р с к i. Изђ Цариграда авлаго подђ 16. ШшемЂ : „Г. БутенЈ .вђ, посланикЂ pycniK кодђ вмсоке Порте, стигао е у Одесу. Флота адмирала Лшна становаће одчасти кодђ Смирне и у Пирего, а одчасти на прибрежЈго Сире. — За страовитми пожарЂ у Солуну говори се , да се Hi'e случаино nopo^io, но да е виновникђ истогђ трговацЂ Скилици. ч|'и е запалћнЂ барутЂ толику несрећу причин1о. Оваи е трговацЂ већ-b и уапшенг>. — Гласа ce, да за толикж барутЂ у средг. вароши Hie нико знао , а да е онђ за сумнителне цћли и набавлћнЂ, у толико више, што е трговацг. Скилици изванЂ вароши на едномЂ мЦсту накушо ioniTT. до 1200 бурадш барута , и што е онђ великји nenpiaTe .u. Турака, а занешено но потаино за-

узетг 3 за Грке. Та ће се ствар^ на свакЈн начин-b строго испмтати. — ПерсискЈи посланикЂ за Француску пошао «; већг. изђ Техерана на свое опредћленје у ПаризЋ. — Енглескш инџинирЂ Минђ премерава мКсто за грађенћ гвозденогЂ пута између СелеуцЈе н Алепа. Онђ ће затимЂ проматрати и ислмтати рћку Еу4*ратг> ча «Ђ до Багдада. Ради се сирћчћ о томђ , да се ова рћка прочиети и претвори у бродопловну. Р У С I «. Изђ Петробурга авлаго „Нору" слћдугоће: „Дознаемо изђ поузданогЂ извора; да е крунисанћ цара Александра одложено за пукм осамт. дана; оно ће