Šumadinka

„Може и то 6 б1тн , сладкш отацг," реме Л е п о с ав а. као ваша кћи немогу сумннти о вашои доброи намери, и ова мон исповестБ желимв да васг> успокои. „Но, то е лепо, то ми е мило. Разумна девоика тако и треба да суди о овимђ стварима. Пмтаи само твон) матерв, па ће ти казати, да е и она у твое доба тако мислила. Дакле, пуните чаше! За здравлћ младоа»енћ и невесте! ОтацЂ се куцне са кћери. То учине и други. Као да се почела враћати добра волн. „Враж1и посао; како то да се неможе данасх> наћи овде младми Петловићљ, привати господарг> Мирк о в и h ђ . „А, то е краеан-b угоданљ, човекг.; притомљ дружеван-Б, разговоранг: више е школауч1о него отацЂ. Л ћу се обкладити, да се нећешт. моћи разстати одљ нћга, само докђ га видишђ . Аиде да се обкладимо , да ћешЂ ме десетв пуга полгобити у руку одђ радости." „Може и то бмти, отацЂ, и н ћу то учинити, ако тако буде, као што Вм велите. Али догодђ ганевид ^мЂ. молимђ васЂ, престаните говор!!ти о нћму. fi морамЂ наипре видити непознатогЂ, а дотле нн едне речице више. Л то молимђ, а знате, сладкш отацЂ, да ми то право данасЂ пристои." ОтацЂ се намршти, небБ1 му по волг.и, па рече: „а, госпођице, то е данасЂ врло крупно одђ васЂ, или башЂ и манито. Ho што му драго. Твои мати у нћно доба Hie знала такво што молити." „Човече," упаде у речг. госпон М и р к о в и ћ к а, „пресгани одђ прекора; данасЂ е данБ рођена Лепосав е; Hie прилично вређати е." „Право рече," одговорити старацЂ. „Младми П етловићЂ доћиће скоро. ДанасЂ, сутра, мена е, па ће и време лепше бмти." На томђ се и свршило, и садЂ поче забава бмвати поволвша. Само што се капетанЂ ноказивао као смрзнутЂ; нешто му Hie бмло до шале и смеа. Домаћица као да е то спазила па му е чешће пунила чашу, кое е бмло проти†нћногЂ обичан. На капетана е чешће погледала и Лепосава, испмтушћи своимђ погледомЂ нћгово расположенК. Ако су се случаино срели ншови погледи, чинило се, као да едно друго таино запмткуе; изђ капетановБ! oniio вирјо е прекорЂ, а Легхосава та е примила као поволннђ одговорЂ свомђ срцу. Прочи пакЂ забавлнли су се како су знали; шала и смеи оживи, а у томђ е старац^з предначјо свомђ cboшмђ вештиномЂ. После ручка требало е лгобити се сђ кралвицомЂ дана. Случаи е донео собомЂ , да се командантЂ иЛепосава сретну предЂ отцемЂ. „Бси чула Лепоика!" рече отацЂ , „помисли да е уместо Милана предЂ тобомЂ онаи, кога име н несмемЂ споменути за животђ главе. докђ се лично неподви, А лђ само покушаи на нћга мислити, па ћешЂ видити, stano ће Mio бмти полк>бацЂ. Дела, лудо, што се устежешЂ."

МиланЂ и Лепогава сталше едно спрамЂ другогђ . М и л а н ђ увати за руку Л е п о са в у. Погледесе зеницама и изгубе се, неприметно дотакну имђ се зенице. ОтацЂ, видивши то, одскочи у шали на страну, да бм удесше видш, како ће се полшбити. Полшбивши се едномЂ, измакнусе, но руке имђ бмду стиснуте една у другу. М и л а н ђ побледи а Лепосавине очи овлажи суза. Пригну се шштђ еданпутЂ и саставе свое устне. И садЂ се хтедоше разстати, алЂ наеданпутЂ и опетЂ приђу едно другомЂ и полшбисе по трећји путЂ. Лепосави ударе сузе на очи и удалисе, а МиланЂ се окрене лицемЂ кђ прозору и шараше по окну. Шта бм девоики?" рече огацЂ, машући главомЂ и зачуђенЂ; говорите. шта ioft е? Лепосава! Куда утече?" Мати е ћутала; спустила очи доле и гледаше у свои прстенв; она е прозрела, шта е кћери, па наипосле проговори тихо: „ОтацЂ, поштеди е данасЂ; пусти е, некЂ се исплаче". „Али, — та шта е то?" упаде у речв отацЂ и пођеза ЛепосавомЂ: шта ти е дете мое, што плачешЂ.'" Лепосава еднако плакаше казавши отцу, да ни сама незна. зашто iofi се плаче. „Та то су безпослице", повиче отацЂ. „Теби е нешто криво, али кажи ми, одђ кога? Да те Hie карала мати?" — Hie. „Да ти nie што неповлБно рекао капетанБ?" — Hie. .,До триста ђавола, та валћда нисамЂ н? Говори! та а самв се шалш, немои плакати зоогђ тога." Утимђ приђе мати и увативши отца за руку, рече му: „тм си данасЂ noraeio свош речБ и оскорбјо си кћерв. Презрео си нћну молбу и ниси хтео прећутати." „А, о ономђ непознатомЂ? Да, да, имашЂ право; Hie бмло упутно одђ мене. Мани се кћери мон, нећу више. Та нетреба тако нко кђ срцу примити одђ отца!" вдва се успокоила Лепосава. Мати е понуди, да што одсвнра. Мил *анђ узме cboio Флауту и заедно просвиpaio неколико nrpifi. и тако се заврши оваи данЂ. (продужиће се; ЕРАКЂ И ПЕТаКЂ. ЕракЂ. Море, Петаче! Н нисамБ држао, да смо мм тако важни лшди, и да нашт. разговорЂ негпто вреди. /ЈетакЂ. А а н данасЂ држимЂ , ј да смо мм лшди мали, а нашЂ разговорЂ само шала или будалаштина. ЕракЂ. Да видишђ неће бмти тако ; о насЂ су се почели новинарн отимати, и неши пре негди измисли, да смо се мм у ЗемунЂ преселили, само да бм тиме себи више муштер !а за новине набавш; а као да е некима безЂ нашегЂ разговора и Шумадинка празна, те е оставллш. ПетакЂ. Та то е све зато, што су млогомђ свету шале и будалаштине наимил1е.