Šumadinka

чашу доброгљ, загревак>ћег1> пунча Tonie. Но ни пунчљ Hi 'e разведр1 "о чувство разстагоћегг. се, а ако се уприсутству господара Мирковића силомђ разположенЂ чин1о. Господ Мирковићка примћти ово врло добро. И кадг. е сутраданљ кђ Лепосави надљ креветљ отишла и запмтала: „Како си спавала? ели ти болћ?"> видила е она врло добро, да е сирота девоика побледила, и да су ioH очи црвене одг. плача. „Дете мое" рекне iofi, „д примећавамљ, да си тм болестна. Зашто крјешг> одх. матере свок) тугу? 3apt нисамћ а внше твон мати? Зарљ те н манћ волемт. него пре , или Tbi мене манћ волешЂ одкако е МнланБ добв1о твош лгобавБ? — Зашто руменишљ? Стидишљ ли се одљ чега неупутногг.? Што тм нћга волешљ. у томе н башг. никакву погрешку неналазимг.; али што ти Hie срдце као пре, предамномг. као и предг. Богомг. одкривено, у томе грешишг.. Лепосава изправи се, разшири руке и загрли матерг. гласно плачући: „всте, л га волемг., есте, а самћ му се обрекла. Bu то знате. Н нисамг, нмала право, што самБ то одг. мое добре маике прећутила; али а самг. хтела одг. васг. мош несрећу претаити, да васг. небш посве рано мошмг. састрадалницомг. учинила. То ће се наипосле и морати збмти. али ћу гледати, да што доцше буде, кадг. отацг. дозна , да ћу pa^ie неудата умрети, него за онога поћи, кога ми е онг. изабрао. Тако самБ а мислила, али самг. ћутала." — „Кћери моа, нисамв а дошла, да те прекоравамг>. fl праштамг. твомтз непов^ренш према матернћмг. срдцу, кое си свагда иао материно познавала. Дакле о томе доста А што се тиче твое и М и л а н о в е узаимне наклоности, и самг, се одг. нћ давно плашила. Заиста,

то се Hie ни могло мимоићи. Обое васг. нисте то могли преиначити. Но ипакљ буди стрпелг.ива. Надаи се! и моли се Богу ! Ако е бож|'н волн, онг. ће то све на добро извести. М и л а н г> е тебе достоинђ , премда нема онолико, колико е отацг. теби одред!о. Н ћу отцу одкрити, како васг> двое међу собомг стоите." „За име 6oJKie немоите ioinTe , само садљ 1оште немоите !" „Батпг. одма ЛепосавО; а јошг. бм болћ бмло, дгг самБ и одавно. Н му морамг. то одкрити , ерг> самг. а нћгова супруга, а као супруга нећу, нити смемг> ишта знаменито одх. мугка утаити ; а и тн кемои никадг. у целомг. животу никакву таину одг. твогг. будућегг. супруra крити. Прва таина, кош мужг. или жена у наисрећнјемг. иначе браку, едно одђ другогЂ прећути, упропастиће срећу нтнову, произвесће неповеренћ и усилћностт.. Мм можемо овда онда право или неправо што учинити, искреностт. ће то onerh изравнати, и млога зла слћдства предупредити , а кадшто и наивећу погрешку извинити." „Али шта ћу а радити ?" рекне Л е п о с а в а. „Тм ? тб ! шта ћешЂ ? ЗарЂ ни то незнашЂ ? Обрати се Богу са скромномљ молитвомђ . Ммсао на оногђ, кои сунце горе, а сунчанми прашакЂ овде на землви управла, тебе ће узвисити, осветлитп и ублажити. Тм ћешЂ смислеше, благородше ммслити и радити. Тада нећешЂ никадЂ погрешити. А кадЂ право чинишђ и истину говоришЂ, неће те, веруи ми, ништа рђаво снаћи." Тако ioK е говорила госпоа Мирковићка, пакЂ е остави да сђ мужемЂ доручкуе. (продужиће ce)

ДОШћЕ Бв СТРАНЕ НОВОСТИ.

С Р Б 1 Л. Беоерадг 28. Авг. Нћгова СвћтслостЂ ГосподарЂ и кидзђ нашЂ после дужегЂ бавлћни у Брестовачкои БанБИ, приспћо е овамЂ шче у вече у поволбномђ здравлш. Т У Р С К А. У Цари граду 14. Августа. Г. БутенћвЂ, царско-руск1и посланикЂ нри блистателнои Порти, имао е ауд1енцјш кодђ Султана поче «1Ђ е наипре по обичаш nochTio великогЂ везира и државне мингстре. IIInaHcuiS пос .ЈаникЂ Суца одазванЂ е са свога мћста. Скупштина акцшнера за нову ба^шу разишла се, неизрадивши ништа. Гласа се по Цариграду , да е oBhi дана поднео рат" нми министерЂ оставку. У Пери и нћнои околини поавиле су се у последнћ време иноге разбоиничке чете; влас.ти нко настолваш, да имђ у трагЂ уђу. — Преко Марселн стижу ове вћсти изђ Цариграда, к ое допиру до 9. Августа.

Руска комисчн, кон е одређена, да разправи границу у Азш између Pycie и Турске, стигла е у Тифлисђ. — Цариградски листови потврђуго, да су Руси сђ 13 баталЂона воиске разорили тврдинш Псмаилт. и тамошнби 5 велики касарна; тврдинн Ки.пн разорена е. Изђ Драча (у Ариаутскои) пишу „ЗагребачкимЂ новинама" подђ 10. АвгустомЂ сл!.душће: „Шче е џриспћла овде една убоина турска лађа са (iOO низама. ДанасЂ се изчекуш јоштђ две, а до 3. Септембра 6tihe овде извежено око 50.000 воиника подђ повелителБСтвомЂ ОмерЂ-паше, кои ће наипосле доћи и кои ће поставлћнЂ 6& ith за Румили Ва лиса. Ова знатна воиска кажу да е опредћлена за то, да у Арнаутскои поврати мирЂ, да заклони Христ|'ане, ида Арнаутску изведе, изб див .тћгЂ безвласт!л. Ако се ратоборнми и планинск1и дћо Арнаутске, кои се по већои части изђ Христ1ана састои, Омер-паши придружи, онда ће Порта зацћло успћти, у противномЂ пакЂ случаш испашће таи походђ несрећно за рукомЂ.