Šumadinka

УБ ђограду 13. О к т о б р а 185 6.

ШУМАДПНКА, листг ЗА џш&шт s ишш, УчредннкЂ и издавате.и« Лгобомирч. ts. Ht'Hafloiiislii..

ТЕЧ.

ту Оваи листт. нзпази у Вторникт. и Четвртакг иа ио табака , а у C v 6 otj н.а табаку. Ц4на му е за три мкс. 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace плаћа ее одг. врсте 5 краиц. за трипутг

Л? 103.

1Ерстен1> госиодина {Кад)1!овш.а. (Прод^ жено) 6. Оне две често пом1>нуте мале ноге почеше се сиp}i4b урданпутт. HitiRo покретати. Оне ситно корачау неко време тамо и овамо поредт. чаршава, подизау се на нрсте, и и! рашћи предстарпду различне чаролЈе. Изт тога господинт. ffi а р i:о в и ti ђ зак.ночи, да непозната иеможе да довати вмсоко уже, пресо кога су чаршави преве!пек!1 и дрвннимћ ви.чопп.ама утврћеки бмли. О нђ е икао право. Ilhiniolie се мотке оне, коима е уже ма неколико места подупрто бмло, бмле су дугачке. Непозната nait-b нектеде тгунасто одћ свое намере одустати. Она подскакипаше еднаво, докле годт. nie рукомт. имсину доватила. Но у томе изгуои она равнотежу. 1У1отке, ysi;e и платно све то полети доле и падне — гослодинт. Жар ковићг>. волео би 6wo у оваи ма да се срушнло небо — чарша†разп!ирент> паде на нћга, а сђ нвиме у исто време и непозната лепотица. Немилосрдиа судбо! — коимђ изразима да се опише сада забуна, у uoiofi се плзшлбивми, добрми oeaii човект. налазјо? Онт. е .lejnao на месту као ог.аменћн*.. КукавнћЈк господинђ Шарковић-b едва е толико присутства духа имао,да ce подт. овим-h изненаднимљ теретомт. учини, као да спава, а то само изт. учтивости пре ма непознатои, да бм се она изљ ове заиста знатне не. прилнке, лакше избав.1ти могла, неморагоћи му се зато извинлвати. И заиста 6o.ihiS начикт, никада измислити небм могао, само да му вранпии носг> безљ свакогг. призр]>ш'н сву н1,гову наи« Ј ру пакостмо осуит!о Hie. О нђ сипћчв почемт, се доста дуго уздржавао, поче садг. колико е тда могао itinHliMi, себи олакшавати. Ова песр^ћно скочивша девонка ст, папучама 6bi.ia е добро осетила, да подћ чар!мавомт> ionn?. едант. несрећникЋ затрпанг? бмти мора; али кадљ е она онако

одг. свегт, срца К1*анћ подт. собомт. чула, помв!слила е, да му е 6api, руку или ногу пребити морала. Дрекиувши ђини она као опарена горе ; и дрктагоћимч. рукама дигне чаршавЋ са господина rK а р к ов и ћ а. Господин!, Жарковићт, исправи се сављ, поцрвени и готово занеми. „Опростите!" промуца онг> наипосле, и ктеде са страопочиташемт, скинути свои иЈеширт, предтв лепомљ девоичицомђ, коа се као и онх> у еднак(»и неприлики налазила. Но бадава се онђ машао рукомЂ; шеширт, е нћговг. :пте подт' проилетимв чаршавомг. 6wo. „Опростите ми." замуца онг> нанозо „а самг. се овде на траву мало спустјо, ерг, — н самв страшно." „Да се нисте убили?" упмта ra она заруменипши се, и немогавши га одг, стнда погледати.

„Мени е — nie ми ништа, само" плашлвиво, заплетагоћи езикомг>.

одговори онљ

Радо 6бј онг, и што више изговорт, али све е бадава бмло. Свако напрезанћ да бм девоичици кого обвезателну речицу рекао, 6biaiue узалудно. Устне су му се мицале, руке такође; али пустсга гласа нема па нема. Но и наивештјегт, светскогг. човека збун1 - о бм чуднми оваи догађаи; и што не бм онг. учинт , то бм погледг. на ову девоичицу за цело произвело. ПредЂ нвиме е станла жива слика невиности, обученау просто кућевно одело. Она е свои милни стидлвивми погледЂза землго приковала, а руменг. 1*ои бнлше образт. обасула. Господинг, Жарковићг. наслађугоћи се овимт> погледомг., заборави на шеширг., чаршавг., изииHflBanl, и на цео светг>. Кадг. е годг. она очи свое ва нћra подизала, ohi. е свое доле обарао; а кадг, е опетг. онЋ Hio погледао, сна е тако учинила. И тако су они то правилно с &изменце чинили, и чинило се да имг, то досадно ние.