Šumadinka

машћи Руи -Лопезт., кои е сђ непомћренимљ погледомЂ npaTio токљ игре, и колебао се између мицаа „матљ" (матљ зове се онаи мицаи, коиић ее игра свршава на штету противника) и између страхопочитани . кое е дугканг. 6tio према н1говомх> катоиичкомЂ величеству (ову титулу носе кралТ.ви шпански ). У соби е владала глува тишина , кон> е прекидало само полако мицанћ Фигура. Наеданпутљ се отворе врага, и у собу уђе еданг. човекљ суровогљ и страшногљ изгледа , приђе кралго, и чекао е у наидублћмг, страхопочитанк) на дозволћнћ, да сме проговорити. Сполншностб овогћ човека бв1аше врло одвратна, и нћговг> улазакт> произвео е обште узбуђенћ. Племиђи ce са ужасомљ и готово неотично тргну; грозенћ. кое iи е спопало. истиснуло е за неколико тренутака дворскји етикетг> (обнчаину учтивоств), едномљ речи, они су се тако узбунили, као да е у средину ивтву дивлгЛи какавг. зверг. улетјо. Но и самг. изгледг. овогђ човека бмо е такавг, да е савршево оправдао упечатакг., кои е нћго†долазакг. произвео. Оваи човекг. бмлше вмсокогг. и коштунивогЂ исполинскогг. стаса и aocio с црну когкну алвину. Нћгово просто лице, на коме се wie могла видити ни една искра умности, имало е изразх. низки склоностш и страстји, и урођена дивлнчностљ нћговм черт1и !оштг> е већма увеличана широкомг. и дубокомг. белегомг,, кон се пружала одђ десне обрве до саме густе црне браде. КралЕ. Филипг, проговори му неколико penin , али нћговг. несигуранг. и непостоанми гласг. изавлвивао e необмчно разполоа«енћ и узбуђеностћ нћгове душе. Ц1,ло друштво застрепило е , као да е ударено еиектричномг. стру1омг>. Оваи страовитБ1» човекг. небиаше нико другји, него Фернандо Калаварезг., џелатЂ шпанск1и. „6 ли мртавг. ? запмта наипосле крала са заповћдателнимЂ гласомЂ, при коимђ рћчииа обузме све присутствугоће ужасЂ .Доштђ nie. ваше величество", одговори Фернандо дубоко поклонивши се владаоцу, коега се чело све већма одђ гнћва набирало; „онђ се као великашЂ шпанске круне позива на свое право, а а немогу извршити мого наложену ми дужноств. надЂ сднимђ човекомЂ, у коега жилама тече крвв херцогске породице , докђ непримимЂ одђ вашегЂ величества далн наставлћна и заповћсти." После ови pli^iH џелатЂ се наново дубоко предЂ цралћмЂ поклони. Међу присутствугоћимЂ племићима роди се аснми жуборЂ одобрена, крвг> имђ узавре, и удари у лица, едномђ рћчи, они бмаху веома узруани и узбуђени. Младми племићЂ Алонзо одђ Осуне изави вснб ^ мђ знакомЂ расположенћ духа и ммшлћнћ цћлогЂ дружтва, покривши главу свого. Сви остали слћдовали су н^говомђ дрзкомђ примћру, и млоге беле перлнице н!нле су се надЂ главама одважнБ! и огорченм племића, као за знакЂ, да су они, упражннвагоћи свое ваикадашнћ право , да сирћча сђ покривекомгз главомЂ предЂ кралћмЂ стонти могу, намћрни, да истимђ начиномЂ и свон остала права брале и чуваго.

КралБ лупи песницомЂ тако лко по асталу, да су све Фнгуре шаха попадале и пореметиле се. „Онђ е нашимЂ кралћвскимЂ судомЂ редовно осуђенЂ: шта може издаица јоштђ зактеватн ?» „Ваше Величество", одговори џелатЂ, „ онђ жели, да се погуби мачемЂ, као што му пристои као племићу, а не да срамно на вћшалима умре; а осимђ тога зактева онђ за последна три часа живота нћгова утћшеше духовно." „Шта мудраго, нека му и го буде", одговори кра."Б, коме е очивидно некји теретЂ са срца riao. Но зарЂ Hie нашЂ изповћдникЂ веђЂ отишао кђ нћму,као што самг, а заповћдш? „Онђ е до душе отишао," одговори Фернандо, „но херцогЂ од 6in одђ себе духовно утћшенје Сен-Д1аца-деСилве. Онђ вели, да онђ неприма духовно утћшенје одђ свештеника, кои нема барЂ чинђ владкке, потврђугоћи, да свакомћ збогЂ државногЂ издаиства на смртг. осуђеномђ племићу то право припада." „То право мм доиста имамо", рекне смћлми Осуна, и мм упражннванћ тогђ права зактевамо и одђ вашегЂ величества за нашегЂ осуђеногЂ рођака." Ове смћле рћчи дадоше знакЂ обштемЂ покрету и нсномђ не.1адоволг>ству. „Права наша и кралКва правда ecv неразлучима," настави Донћ Дјего де ТаразецЂ , граФЂ одђ Валенцје, човекЂ исполинскогђ стаса, кон , подпуно наоружанЂ, и држећи у деснои руци маршалск1н штапт., наслонЈо се бмо на свои велик!и мачЂ. „Наша права и повластице!" викну сви племићи, да се громовита вика орила rio читавои сали , докт. наипосле кралћ са свога престола устаде и рекне : „Тако ми itocTiro Кампеадора, тако ми душе Св. Нкова, а самЂ се заклео, да се ничимт. незаложимЂ, нити капи пошемЂ, догодђ ми се недонесе крвава глава издаице Дона Гусмана, и као што сам& рекао , тако ће и да буде ! Но Донђ ТаразецЂ право е казао : кравнца крала наиаче е емство за одржанћ права нћговм иоданика. Говорите, маршале, гди се наблизу може наћи кака†владика ? „Ваше Величество", одговори Донђ ДЈего кратко, ,,а имамЂ више посла са воиничккмђ стаиомЂ, него ли са црквомЂ. Донђ Силва, исповћдникЂ вашегЂ величества, моћиће васЂ о томе болћ азвћстити, него а." Донђ Силва - и - МендецЂ приђе садЂ кралго и рекне мало збунћно : „Ваше Величество , владипа одђ Ceroeitj 6 бго е исповћдникЂ кралћвскогЂ дома , но онђ е прошле неделћ умрЂО, а наименованћ нћговогЂ преемника ioniTb лежи на асталу министерскогЂ савКта, и садг> се чека само iош тђ потврђенћ одђ с»ране папе. бдна скупштина црквенм поглавара сазвана е на таи конацЂ у ВаладолидЂ, и енископЂ мадридсгли cefit е тамо отишао." При овимђ рћчима насмеши се мало Осуна. Онђ се томе у толико више радовао, што е онђ не скмо бмо рођакЂ осуђеногЂ Дон-Гусмана. херцога одћ Калатраве,