Šumadinka

У Б u о г р а д } 6. Н о в е м б р а 1 8 5 6.

ШЖМ А ДИ •: IK.А, ЛИСТБ 3 А шшљшшшшшшш^ шжшжмж ш шђ>т®шт* * * УнредникЂ и издвватеиБ Лгобомирљ bi. НснадовпКЋ. : n;raiir»iii:iirarTr.iiBii^^ j уг Ован листт. излази у Вторник -б и ЧетвртакЂ на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е ^, /в 113 за три мћс. 5, а за no.ia године so. цванд- За огласе n.iaha се одт. врсте 5 краиц. за трипутт.. e/»-

ПцстенЂ Гоеподина Жаркоппћа. (Продужеио) Трчагоћи брже се не отиде. Онћ се задувао, и зато e морао лакше ићи, а богме и лада траашти, ертз е сунце лко »кегло. Брзо идући, nie могао ни о чему размишллвати. ТеиЂ кадљ се лагано иде. онда мигли брзо и уредно теку. Онт, е в и д i о, да е ц Ћ лб промапи'о. На свак1и начинђ , скуплћни кодг. господина Лмбибратића гости морали су се чудити и дивити, тпто нћга до тогт. времеиа ioniTe нема; господична невеста морала 'ce на нћга з6огб тогћ нћговогЋ невоспитан!и срдити; на свакш начинчј господинђ Л м) б и б р а т и ћ-fc имао е право на нћга лттити се; свр' свега тога требало е извинлвати се, — а камо речш, коимђ бм се оваи дугји изостанакЋ подподпуно могао извинити, а да човекљ неслаже или подсмего неизложи се. На cBauiK начинЂ ствари су нћгове тако рђаво сталле, да бм требало наимити поштанске конћ, па безт. трага отићи. Никакав!. дан-ib у животу нћговомт. nie за господина Ж а"р ковића важнји бмо одт> даиашнћгЂ, изузимагоћи само дант. рођенл нћгова, безЂ кога ни данашнвш дочекао не бм. И башЂ оваи данЂ да му ништа за рукомЂ не изиђе! Онђ стаде, не бн ли се болћ размислјо, шта да ради Погледа натрагЂ, напредЂ, свуда на све стране, као да е изгледао, изђ кога ће му буџака добарЂ саветЂ искрснути. Сунце полудано прижегло, чинити се, душа ће се запалити. Лада ни одђ лека. Голе стене очи засенаваго, а прашина путемЂ човека оће да удави. Овако му рђаво и неугодно никадЂ Hie бмло, као iuto е данасЂ. Готово се pi.uiio бмо вратити се кући, и проћи се овогђ тралввогЂ прстена,. господе и тори«ества, подђ изветомЂ, као да се напрасно разболео. IoiuTi, пунми сатЂ валлло му е путовати, ерЂ е само по сата прешао бмо.

Како е садЂ скоро подне — време ручку — то се нћгова неволн и тнме увелича, што е онђ огладнЈо. | Као уредномЂ и здрава стомаха човеку крчала су му i садЂ црева. Изговори ми се садЂ болешћу, ако мон«еил.! — Но то е јоштт. мало муке бмло. Кздђ 6 скоро на по' пута бмо, паде му на умЂ, далн е понео со 6 омђ дарЂ онаи, коимђ е мис.но X р и с т ин у даривати. Попипа се по цеповима, ал' га при себи не нађе. Сздђ већЂ nie 6bi.no пута размишлдвати, оће ли се вратнти или неће. Безк tf )ra, као наинужшв за оваи случаи ствари, nie могао кући Лтбибратића ни ићи. Одма се дакле окрете и за тилми часЂ дође кући. 20. Шта 6bi другш pa^io, да е бмо на месту несрећногђ овогђ човека? — Бмли шштђ еданпутЂ поновмо путт. на прстенЂ? Или 'бм остао кодђ куће, да чека бо.ио судбину? О нђ сђ похвалномЂ рћшителности изабра оно прво. Понесе са собомЂ драгоценми дарЂ, а сђ нбимђ и дур6 инђ свои, кои е имао обичаи свагда носити, кадгодЂ у шетшо излази, али га е садЂ у врагккон онои итнви кодђ куће заборавн) бмо. Узевши у леву рз 'ку дурбинЂ, кренесе на ново на путЂ. У таи пврЂ нзбјнше звоно дванаестЂ сатш, башЂ као да е пакостпо чекало на нћга, да му свакш сатЂ крозЂ уши прозуи. — То доброгЂ овогђ човека, кои се сво готро тумарагоћи овамо онамо, муч10, и опетЂ ништа не свриио. сасвимЂ сневесели. Редко смо кадЂ више суеверни, него кадЂ се боимо и надамо, него кадЂ смо за.иобл I.hh, Господинђ ЖарковићЂ сматрао е ову данашнго нћгову несрећу као известанЂ зчакЂ и неко предсказанје, да X р и с т и н а nie нћму определћна. Иако е онђ бмо човекЂ наиболћгЂ срца и hio наичист!е лгобт, опетЂ е држао да онђ нћ Hie достоднђ , ерЂ све се таква обстонтелства догађаго, и сустижу, како ће онђ морати изсмеанЂ 6б1 ти ; изсмеинЂ, пакЂ лмачиоеи презренЂ .