Šumadinka

Овакво размишлаванћ слабо га е разведрило Полагано 0Д10 е онг. суморант. обичнимљ путемг>. — О нђ « Hiuao, ишао опетг. на прстенљ, опакои судби CBoioRyпркос -b. Но нђ замну ra Лгоби братићевомЂ садг. више Hie вукао лшбезнми магнетћ него очаннћ. Онљ е свирћпствовво надтЈ самимЂ сооомћ . Ктео е све ,штое наитеже и н^игоре, стрпел !.иво да сноси. „Л самв" roBopio е самг. себи, „а сам*. при свои мојои уображенои мудрости, права будала. Свои несрепи MoioH а са мх> самљ узрокг.. Да сам:и мало уредHin у свомг. свакидашн ^змв послу, и да самв мало болћ промис.ио о » томт> , шта ћу чинити j а шта нећу, ове несреће небм заиста бмло. Садг. иди, нека те, како iS срце не боле, изсмего; садг> иди на прстенг. и на частг> , кадг> су други, пошто имг. се досадило вчћг. чекати те, сели и ручакг. поели ; иди тамо, господине блесане 8 па како си вештг>, поклони се и на лево и на десно. Шта ћешг> имг> томђ приликомг> рећи да глупостћ cboio , колико толико caispieini.? Шта ћешв имг. на Hhioee учтивости одговорити? Промисли се цепаиицо, и сети се барг. таковћ! речји, кое 6ti се за нево.ио примити могле!" Почемг. е себи овако лекцпо очитао и сувише нанребацивао, опази јоштг> издалека два човека н!,му на сусретћ идућа. Онг> стаде и поче опетг. дрктати. „То су по свои прилици лнјди послани, да тебе зову — шта ћешг. имг> одговорити?" Онг> се

застиди. Узме дурбинљ на оно, и заиста добро угледа два пристоино одевена човека, кои су брзимг. коракомг. кг> нћму у кобћ ишли. Онг. се рћши, да имг. сеуклопи, да бш тако имао времена штогодг. измислити , како 6w имг> се могао извинити. Ila десио е 6hio мостг. преко реке. Иакое оваи путг> преко моста водећ!н 6wo читавг. сатг> заоднш одг. правога, почемг. се на CBaniii начинг. на краи> долине опетг. преко реке повраћати мора, док' се до куће господина Л io б и б р а т и ћ а не дође; опетљ е зато онг> оваи заоднш путг> изабрао и преко моста npeuiao. Плашлћивостћ нћгова недаде му ни размислити се. Као какавг. грешникг. шмурну онг> у чеету, да ra само послани л№ди не 6t>i опазили. И заиста онг> се нвима срећно уклон1о — али колику дуакБ пута онг. садЂ путовати имађаше до кућв Л io б и б р а т и ћ а! Почемг, е н оваи заоднми путг> скоро прешао, — и почемг. му се е црквенши торонБ и кровг. к^ћа села Радиловице указао, и сг. оне страие р 1,ке старии замакг. забелт, какву е ваиду одтуда имао? — На^цркви села Радиловаце избмнло е два сата после"подне* „Садг> е све прошло!" уздану господинг> Жарков и ћ г> очаателно, „ сздб на тебе више и не чекаш. И Tfaicn на свакги начинг. ако одоцн1о." (продун>иће се)

ДО»1Л1жЕ н СТРАНЕ НОИОСТИ.

С Р Б 1 fl. Београдг> 1. Новембра. Прошлогг. 12. Октобра престаeio се у Крушевцу r. Вилхелмг. Вагнерг> Док. Мед. и Хир. и Физикусг> тамоокружнми. Онг> е родомг> 6faio изб Корннаибурга близу Беча , а у Бечу е capiuio науке л1>карске сб онаквимг> успћхомг>, да е одг> свои проФесора возлшблћнљ 6i>io. Пунг> ревности и у 31 roдиии свога Јкивота стушо е прошле зиме у Прав ^телБствену службу као Физикусг. Окр. Крушевачкогг. , и у тои слуЈкби већг> се био свикао, кадг> ra е прерана неумитна смртл нашла. Онг> е имао по званичнои потреби ићи у Срезг> 1ошаничк1и, и премда е нешто слабг> и грозничавг> бмо, ипакг> е желјо CBoiofi дужности одговорити, и тако е пошао 11. реч. мес. на путг>; но сг> првогг. конака у Виткову epaTio ra е Cpesnifi Писарг,, видећи покоиника веома ослаблћна. Покоиникг> ra е послушао, но нектевши кола чекати, узиино е 12. у зору конн и пошао е у Крушевацг> кући, гдК е већг. онако тешко болестанг. пре подне стигао, да е едва ct кона енћи могао. Началничество видећи га у онаковои опасности Hie пропустило одма штаФетално позвати Г. Доктора Теодоровића изг. Алексинца; но покоинику суђено беше да ту помоћћ не дочека: ept на велику главоболш наиђоше ioiuTe неки грчеви, кои учестани већг> идуће ноћи нКговомг> Јкивоту ираи учинише. Штета е за овога младо га човека, а то у толико већа, што 6 истни

већг> ;ia кратко време свога пребмванл кодг> насг> лшбавБ наши саЈкитела себи придобити знао; кое се при погребу наинсше видити могло. Не само што е Г. Протоереи са тште 4 ГГ. Свештенича усрдно нћму ту последнт лгобавБ указао, но виђена е при пратнБи млојкина крушевлана, велико и мало, мужко н женско са школскомг. младеЈки и са 1Т. Чиновницима; и што е наитрогателБше 6 б1ло , сви су присутству шћи наивећма ожалошћени бмли. Ко га е годб познавао, сваши га жали. Но уколико ће више морати жалити нКгова родбина, ић>гови прЈлтелБи у удалћнои землБи , кадг> буду дознали, да нБиовогг> лгобимаца нема!? Они се могутћшити што ће увћрени бнти, да е покоиникт. искрено оплаканЂ бмо у туђои землБи; да е о нб нашао бмо истиниту лго^ звб и пр1'ате .1Бство у Виткову исподг. Копаоника и у Крушевцу: и лмачно б .Јагосилнће оне добре душе, кое су покоиннку ту последнго лгобав^. указале; мораћеду сг> благодарносћу обвезани остати онаковммБ врстнимг> у туђини прјлтелБима! У числу т!и пр!'нтела прво ће мћсто заузетн Секретарт> Окр. Суда Г. Перуничићг. са nhi овомг> госпођомг> супругомљ, ко«) су покоиника у свои к вартпрг> примили, и до последнћгг. нКговога часа наилгобезнје неговали. Но и писарг> среза Козничкогг>, кои е покоиника у Виткову са наилепишмЂ прЈАтелБСтвомг. предусрео бмо. Тимг> лицама неустру. чавамо се наитоплмо благодарноств изавити са искре-