Šumadinka

711

п заним .шивт. допис!) о стаит стварји на приба»№ ла бре«'«о црнога мора : П\цанћ изг. руски тоиова на вдну енглесну убои„V,„ КП « Ђ бникала произвеио е у нашииЂ вбпиимђ ну " , 1 ' , тт званичнимЂ круговима велико узоуђенћ. Иогиавари век и наши трговачки кућа, кои на прибрежно азовскоп, jiopa имаго своа трговачка сместишта и магазине, и кои cv 1853. године тако нко пострадали , наново су се зазабри иули, будући e одђ времена заклгоченогЂ мира трг овина и саобраћаи у к>жнои Pycin исполинсши полетг. добмо. Овде се нико о томе несумнд, да е pycKiK командантљ имао подпуно право, што е брашо енглескои лађу, У ћи У аз» вско море. Руско <з правителБСТво о свему врло точно и подробно извћштено , iuto ce годг. у Цариграду чини на користв закавкаскогљ жителћства, кое е сљРусима у раТ у ■ единствено се сиркчБ о томе ради. да се оваи ратг. еднако одржава шилнн 1.мћ оружјн и џебане. Лаке прибрежне лађе на источнимг. обалама црнога мора врло су удесне за ову цћлв и посао. Но ово таино подпомаган1, непокорнм племена одт> стране Турске, путемт. мора, на шалостБ се одћ давнашнви времена упражннва. Цар-t. Никола знао е овомеу пређашнК време краи учинити, и млоги ће се ioijLiTi. опоминати на лађу „НиксенЂ", кок) су руске убоине лађе као плћнљ са co 6 omi , одвукле. Све рекламацје лорда Палмерстона 6biay узалудне ; царЋ Никола nie ifi ни одговора удосто1 - о , и склошо се само на то, да посредствомг. посланика свога у Лондону даде нека устмена изиснена кабинету енглескомт.. У данашнћ време, и при саданКмЋ положаго на црноме мору, Руcia у толико манК може трпити ово таино уношенК оруж!н и џебане у непокорне нКне области ; и по томе ће убудуће наши пароброди наистрож^е проматрати на прибрежпо циркаскомтЈ. При саданвимт. околностима увКрени су цартз Александерт. и нКгови министри о необходнои ну т ждности, да овомћ рату на Кавказу , кои е Pycira последнБИ 20 година стао толики жертва у новцу и лгодима, већт> валн еданпутт. краи учинити. У Петробургу полажу у храбростт. и даровитоств младогт. ђенерала. кои е ставлКнт. на чело азјатске руске воиске, наивеће повКренК. Кннзћ БарКтинскш кои е ioiuTi. подт> Воронцовомт. c.iywio као дивиз1 - онми ђенералт. , познае збогт> свогђ дугогт. бавлКнн у ohiimi . предКлима положаи непрјнтела наиточнје , и предузеће по свои прилици противт, HbH едант. обштји и рћшителнми ударт,. ФР1НЦЗ €К А. — У едномт. бронз „Пресе" налази се еда нт. чланакт. о размирици између Енглеске и ПерсЈв. Оваи листб вели, да ће се по свои прилици ова размирица окончати са каквнмљ годљ валлннмт, плКномт. у nepciSскомт. морскомт. заливу на ползу Енглеске. Засадт. смКра Енглеска на острово Каракљ. Ово су острово Енглези већт. пре три године заузели, и као што вМорнингх.' постђ " вели сматран) га они готово као некЈ- свого колонЈн). Не таи се, да Енглеска намКрава основати не само на овомт. острову, него и у Буширу сталне населбине. Наипосле они издвлгого, да имаго пуно п раво заузети остово Каракт., будући су подобномљ приликомЂ и Руси острово Ахурадевт. у каспјискомт. мо-

ру заузели. ПритнжанК тогћ острова одт, врло е велике важностн за Енгшску; ерг. острово Карактз влада ушћемт. рКке ЕуФрата, и лађе идуће у Басору пристаio тамо, да се снабдКду са вештнмт. реизима , кои тамоuih K море добро познаго. На нКму има валане воде за пшће, и Холандези су посведочили, да се и тамо може жива трговииа отворити. А садт> . кад-b Енглези намКраваго отворити новб путт, у Индно преко Еуфрата, бмће притнжанК овогђ острова за нби одт> неоцКниме важности. Кадт. се Каракт> и Буширт. претворе, као iuto Енглези намКраваго, у страовите тврдинК, онда ће Енглези постати господари персјискогт. морскогт, залива и рКке Еуфрата. Но Енглеска, вели „ПресЂ", као да е изгубила изт> вида, да е острово Каракт. собственостЕ, Француза, и то силомт. уговора, заклгоченогт, у Басори између конзула Францускогт. и перешскогЂ владатела КеримЂ-Кана, кои е уговорт, и садт> јоштђ у пунои сили. Изђ Париза пишу „КелнерЂ цаит} г нгу" подђ 30. НовембромЂ слКдугоће : „Овм се дана очекуе у Паризу г. Буре , Францускш посланикт, при nepcificKOM^ двору. Онђ е зактевао за неко време одсутств!е Послове посланства у Техерану одправлаће еданЂ одђ нКгови тамошнг.и секретара. — МаркизЂ Тирго, ФранцускЈи посланикЂ при шпанскоме двору, одлази данасЂ у МадридЂ. Онђ е бмо гоче на дугои аудјенцји иодђ цара Наполеона, и добно е готросЂ своа последин наставлКнл одђ граФа Валевскогт,. — Као што се гласа, Hie правителвство Француско склонно. дозволити Праискои, да оружаномЂ рукомЂразправи cboio распру са ШваицерскомЂ. — МаркиЗЂ Антонини, неаполкскш посланикЂ у Паризу, продае са†свои намћштаи. изђ чнга се заклгочуе, да размирица неаполг,ска башт, н!е тако близу кран. ii е а 11 о .1 b с к 1. НеаполБеиш посланикЂ прч ФранцускомЂ двору, г. Антониии, имао е 15. Новембра отићи изђ Париза. Но у исто време гласа се, да е са иоштанскимЂ паробродомЂ дошло изт, Неапола у Марселв едно вмсоко лице са важнимт упутств1ама за тилћр1иск!и кабинетЂ , и да ће качество овм наставл Кнн врло лако учинити моћи значителну промКну у цКломђ овомђ заплету и пмтанго. „Ендепандаису" пишу, да е кралБ неаполЂск1и одпустјо своимђ дипломатскимЂ заступницима на страни едну циркуларну ноту, у KoioS имђ званично лвла прекиданК дипломатски сношенн између Неаполвске и западнм сила. Оваи врло умћренимЂ духомЂ написанми актЂ несажалКва, што се ово догодило, но вели само, да е НеаполБска наумна, овои размирици удесничт, начиномђ краи учинити. Твлиграфске Депеше. У Паркзу 15. Новембра. Рускш адмиралЂ Беренст, дао е вишимђ Францускимђ ОФицирима гариизона ШербургскогЂ (гди руска Флота стануе) свину частт,.