Šumadinka

754

Зацело. БеЗЂ туге ? То невелим-b. Сг> тугомг« , али безљ дугогг> размишлнванн. Bbi бм другч1е говорили, да знате чега се то тиче. Тешко да би и онда мок> речв порекао. А tbi, сладка мати ? тн заиста знош-б , шта н нарочито мислимђ.

Мое дете, одговори госпон одђ Б о з е, изћ уста господина Е р м е н о н а звони таи саветЂ као мигћ рђ неба. fl се сг. нвимг> саглашавамљ. Кадг. чу Ханри ове речи, доиста се Hie могао уздржати, да се збогг. свогг> лакомисленогг. несташлука у себи непокае. (продужиће се)

С Т Р А Н Е НОВОСТ II.

РасписЂ кнпза Го |>чакова. (fipati) За ту ц>.лб комисари, мислећи де су готови < г. посломг., колико е нБШвг. , заклмче и подпишу 18. Августа предходанг. уговорг.. у коме наведу скоро све точке, о коима су се споразумели, и иазначе и оне точке, кое ва.ш саме уговарашће силе коначно да phuie. Таи уговорљ оставлн силама да се промисле сврг. четири алтернативе- Планг. таи оснива се на тако бриЈКлвиво смишлћномг. начину накнаде, да свака страна. кое се faче, добмн геогра<&шски еднаку површину зем-vh , макарг. се за koio аитернативу излснила. Одт> два она, ioihti. неназначена места одг. границе , едно е горн£.ш Л.шукг>, а друго варошв Болградг,. Што се тиче Ллпука. текстоигЈ уговпра назначена с рвка шпувћ за ц/стпцу. rta месту, ное е познато подг. именомг» Андреска, дели се та река на два крака, одг> кои се еданг> зове Ллпукг>, а другји Л.1пукел1>. Слово уговора гласило 6i>i за Нлпукг., а Нлпукелг> би дао Молдавји пространЈн) границу. Пуномоћници су оставили то пмтанћ самимг> кабинетима да рћше. Што се друге спорне точке тиче, т. е. вароши Болграда, то пмтанћ као да се има рТ.шити по „добромг. основу". Ово е пакг. таи основг.: Кадг> се на конгресу у основу испБ1тивала и одређивала нова граница, Руси либерално представе како е важно неодванти варошв Болградт. одг. бугарски населбина, кок е онг. главна варошБ. То административно призренћ, онако безг> околиша и безусловно представлћно , сви пуномоћници едногласно одобре у духу слоге и помирена. Зато се обшге заклк)чи, да се граница повуче гогкно одг> Болграда, као што то исно и точно одређуе и 20. чланакљ. То заклшчен). неучини се uo мапама. кое су руски пуномоћници изнели конгресу. Пошто с.у те мапе печатане руски, то iK можда небм сви. на конгресу бшвши пуномоћници доволбно рбзумели. Зато су пунОмоћници заклшчили, што су заклшчили, само по мапи, кош имг. e изнело Француско правителБство. Овде е нј^жно и to споменути. То е доказг>, да руски пуномоћници немаш ништа одговарати за недостатке , ar:o е каквш бмло на мапама, Притоме су они свашта представлнли тако . да 1и е свакш могао лепо разумети. Они су казали да е варошв Болградт., кош имати или немати ше Fycin све-

едно, главна варошБ бугарски населбпна. При томе изисненш нитп е што прећутано, нити е што речено тако, да се uie могло разумети , нити е ко силћнг. да пристане. КонгресБ е ypaaio како е право и мудро: слогкивши се сг> рускимг> пуномоћницима у тои желБИ. Ос,имг>тога заклшченћ , кое е Pycia учинила у ИБ1танш о Болграду, еданпутг. е већт> учинило краи свакои далБОи о томе распри. 20. члананБ уговора написанг> е сагласно сг> тимђ заклшченћмБ !оштг> у седници одг. 17. Фебруара. Пуномоћници руски пакБ зато опегг. су мислили да имг> вала наипре одг> двора свога искати одобренћ. Ово е графг> ОрловБ у седници одг> 2. Марта, Протоколу IX., HBio да е добмвено. llo томе се може рећи , да су се у тои важнои пресуди сви пуномоћници на конгресу сагласили, и да су сви 6 б 1 ли мишленн, да се остави PyciH Солградт., главно место бугарски населбина. Кабинети, одобриви<и дћла свои пуномоћника , безг. сумнћ нису мислили, на духг> правичности и слоге, коимг. е дисало HbioBo дћланћ, бацити сумнш иакву или и одрицати ra. Првми поводг. распри дао се текг. онда, кадБ су дотични комисари изишли на лице места. Они су приметили, да се Болградг., — уместо да стои, као што е стодло на свииг. мапама, нодалћ одг> езера Нлпука , налази сћверно на краш тогг> езера. Пошто су се тако на лицу места известили о положаш те вароши, нису се дотичии пуномоћници могли сложити умишленш о томе, како да назначе границу. Рускк су комисари предлагали да се долина узме за границу , па лева обала езера остави Pycin, а десна дода Молдавш. Др^ги комисари нису хтели на то пристати. Они су мислили да ће слободанБ долазакБ до езера, кои се остави Русш одг> леве сгране, моћи Pycin дати ма. да на езеру састави какву флоту , коа ће после наудити слободнои пловидби по Дунаву. М б ! доиста мОжемо казати. да се Hie имало зашто такво штогодг. мислити , кадгз се помисли какво е тамо место. Осимг> тога бм се, да су комисари оСталБ1 сила пристали на рускји предлогг. , шштб напредг. свакји поводг> таквоме страу уклонјо изречнимт> услов!емт> тимг>, да е рускимт, властима дозволћно држати само лађу, |£ ои ће, као што ion се назначи, свршивати царинску службу. Таквимг> условЈемБ морао бм се беЗБ икакве сумнћ уклонити свакји стра за слободну пловидбу по Дунаву.