Šumadinka

У Бђограду 22. Децембра 1856.

Ш7МДДННКД, .111 C T 'I. 3 А шшшамш, шм ж вгамт

Учредникљ и издавател!. Лтбопнрљ 8*. Ненадови!л.

TF4 \F ^ваи лнстт. излазн у ВториикЂ и Четвртакт. на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му e за три »rbc. 5, а за no ia годане io. цванц. За or.iace n.iaha се одт. врсте 5 кранц. за трипут-Б

. Ј№ 132.

а.

р а ч а р (Свршетакт.) бси ли прочитала? заuг>п а ме X а н р и. бсамв , рекнемЂ н сасвнмт. поражеиа. Чуи, рекне онђ лагано, мм морамо сместа у Француску путовати. Но мм ћемо врло доцканв стићи, лшбезнии X а н р и. Зарљ ниси разумела речи у писму? запшта онт>. Ово пуно значенл „Д ти све неказуемч," слути на наигоре.Скоро да се едва чути може , продугки онћ: Онт. е запелр кзклу рђаву будала.гптину учикнј ?• можда ћу н јоштЋ за времена стићи, да баремт. име нашигЂ дома одт. лвне срамоте спасемт.. Н не само се нисадп. противила, него ioniTe навалћгвала самв, да се вратимо. Пратила самв мога мужа до ГенФа. и ту нћговт. повратакт. очекивала. Онт. е поитао на поштанскимт. колима у С а н л н. То ми е познато, рекне Ц е ц и л i н. Одкуда? Мати ми е о томе писала. То ћешЂ дакле и то знати, шта се јоштђ друго до годило. Н знамЂ, али нигамћ хтела то пре споменути. Гав р и л t е у очапнт свое раскалашности лажлљиве мћнице npaeio. Тако е, уздане Ж и л ћ т а. Не знашЂ ли кодт. кога су се лагквиве apTi 'e налазиле ? О томе ми X а н р и Kie ништа казивао. Да нема ст. нћима чега особитога? Оне су бмле кодт> мога сзекра. Подпист. е бмо ед«е уважаване трговачке куће, и мКнице су безљ подозреванн примане. бдант. данљ предЂ што ће изићи термин-b, дође Гаврилт. до господина Г р а н д е н а, да му све призна и да причека иште. ГранденЂ Hie хтео то ни да чуе. Баронт. се y6ie изт. пушке. Но мои мужт. исплати мћнице и уништи iK. Хекторт. молш е свогт. отца, да о томе ћути , кое е онб и учин!о. Међутимт. одт> твогћ мужа Hie се смела истина затаити. Онћ исплати оваи дугт> чести и одма одпутуе.

Али не пређе, уђе ioK Ж и л h т а у речв, докт> Hie нешто урадјо. кое е опетт> све покварило, почемт. е raврилова смртБ наст> одт. едноп. тежкогт. терета ослободила. тако да смо ми у пожелћномЂ спокоиству живити могли. Вампира е нестало, новчане жертве ниси-о внше чинити морали, а остатакЂ нашегЂ иманн обезбеђавао насЋ е, да смо прилично у скромнБШЂ круговим 0 живити могли. Докле годђ нисмо намеравали у великои вароши живити, дотле смо се као доста имућни сматрати могли. Но на несрећу Hie могао Ханри своиедЂпроч маркизе прогутати, па почемЂ лично hio казнити ше rai. : го нз-iie свои гнКвх на н1;-г.мужа, :«ои е jio », прилици познавао одношенТ. свое жене према в р и л у. МарнизЂ стрпћлЂиво издржи свое ћушке, али ави свомћ смну, шта се догодило, по свои прилицБ1 неказавши правши узрокЋ овогћ злоставлћнн. Сбјнђ, храбарЂ оФицирЂ наше воиске у Asp и к и, узме допуштенћ одђ свое власти и за нама пође, да увреду освети. Одприлике 6 б 1 ло е то пре два месеца кадЂ смо се у Ннци налазили. ГраФЂ одћ К , сб 1 нћ МаркизовЂ, у исто време приспћ. Мои мужЋ нити е могао нити е хтео захтевано удовлетворенћ одказати. Онђ буде мачемЋ смртно ранћнЂ и после неколико дана умре. fl самБ се тако разболела , да су лекари сумннли да ћу оздравити. Но поредЂ свега тога n самБ оздравила, кренула се на путЂ, и ево ме еадЂ овде. Мени е едва двадесетЋ година, па самБ ипакЂ толико претрпила. Ако овако узтрае, заиста незнамЂ докле ћу i'ouiti. моћи издржати. Узевши другарицу за руку рекне Цецил!н. Остани неко време кодђ насЋ, мои добра Жил ћто. бси л' тб1 луда? НапротивЋ. Tw ћешЂ живити сђ нама, и заборавићешЂ твого тугу. X е к т о р ђ в сама Доброта. Чу-:Ј оЗЧ