Šumadinka
f
У Београду 12. Н н у а р и а 1 8 5 7.
ШУМАДНВКД
ш u l>
£ 1 %
Ј 1AU1? Ш niilfl, Учредникљ и издавателћ U. Ненадо»нћв>.
шш?!« 'втн Ован листђ излазн Вториикомт>, Четврткомт. и Суботомт. на по табаЕа. Цена му e за 3 мес. 4. за пола та^* lli4. w fie год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одђ врсте за едан-путт. а5 кр. ср. за трипутт.. %Јf' 49 -
Л Н .1 «' Н р II ч с. Доле слћдугоћа повћств спада заиста међу наичудноватие догађае, кои су се икада случили: Спаиа Б. ишао е прошли година еданпутв изх. Великогт. Варада на свое едно полбско добро, кое е недалеко одђ ове вароши лежало. Онђ е путовао самг., праћен-b само еднимљ вочиншоиђ , и то на свотп. собственимљ колима и са четири прекрасна кона, кои су често тимђ путемЂ изђ вароши уречено полбско добро ишли. На еднокљ врло згодномђ мћсту зауставе наеданпутљ 5. -:&оружани лроди кола, и повичу опа!и, да ииђ изда савт. новацх>, што при себи има. На одпорљ ние било ни мислити, и тако е морао г. Б. по зактеванго учинити, но спаин имао е случаино врло незиатну суму новаца при себи, за то налгоћени разбоиници заклгоче, да то надокнаде сђ колима и конвима. И тако рекну они cnain, да иде у оближнћ свое полбско добро пешке, а по осталу суму, коа му данасљ ние при руци била, доћи ће они сами у нћговг. дворацЂ. По овомђ принтномљ обећанго посћдаго разбоиници на кола и оду као вћтарљ. Кадг. е г. Б. приспћо пешке на свое полбско добро, затече тамо млоге свое нриителћ изђ оближнћгт, предћиа, кои су му у пооде дошли. После први поздрава, приновћди имг. спаиа догађаи на путу, па напомене и претнго разбоиничкогт. четовође. Сви су били тога мишленн, да ће ова посћта разбоиника на брзу руку слКдовати, и да се валл свакимг. могућнимт> начиномг. на то спремити. Одма се предузму наиживлћ мћре , да се нападанћ разбоиника не само одбие; него да се, ако е могуће, и цћла чета повата. Сви су гости заклгочили , да остану у кући свога принтела, и шта више, да сазову и шштђ неке друге приателћ изђ оближнћгЂ предћла. Сви се од а наоружаго, и сви улази у дворацЂ снабдћвени cv са наоружанимЂ засћдама проти†спремлћногЂ нападан разбоиника. У овимђ спреманнма прође и данЂ , и ноћв е мрачна наступила. До поноћи бмаше глува тишина, — кадЂ навданпутЂ зачу се изђ далћине неко топотанћ и тутнива, кон се све ближе и ближе и асние чула , и у еданЂ
ма задрма се изђ темелл главна капиа дворца, као да е громЂ у нго ударио, и као да се на помаде разпрсла. За
часЂ бинху сви вору отворена , плотуномЂ ИЗЂ
ногама ; капиа буде по дого-
на да би пушака
разбоинике са
дочека.ш
но
читавимЂ гле ди-
вна чуда! — у авлиго уђу четири запенушена враица, вукући за собомЂ една путничка кола; конћ пакЂ одма познаду, ерЂ то биау они исти , кое су разбоиници cnain отели. Сви приступе кђ ближемЂ испитиванго, и ко ће описати удивлћнћ присуствугоћи, кздђ на преднћмљ мћсту , гди кочиашЂ сћди, виде едногЂ обнесвешћеногв човека , гди се извалио на леђа, а у колима бину 1оштђ нби четворица у истомђ станго несвестице, и спаиа Б. и нћго†кочиншђ познаду одма на први погледЂ ,дасу то они исти разбоиници, кои су iS на путу напали и кола имђ одузели. Како су они у ово станћ дошли и коимђ су начиномЂ догорили конби сђ колима и разбоиницима у полбски дворацЂ, бннше за онаи парЂ свима неразрћшима таина и загонетка, докђ се ние едва наипосле г. Б. сетио споредни околности и повода свога путована у варошБ, и тиме нашао клгочђ за разрћшенћ ове чудновате загонетке. У кући и аровима спаие Б. биау се одђ дужегг. времена разплодили врло млоги пацови, кое е спаиа дао тровати сарачиком-b. Но при томе изгубило се изђ вида да се отровани овимб нзчиномђ пацови повлаче у свое рупе, гди су манБкавали, у трулежЂ прелазили , и несносанЂ смрадЂ и задаи причиннвали; и да би тои незгоди доскочио, дао е спаин Б. у велико-Варадинскои апотеки едно буренце обичне ракие помћшати са шећеромЂ и знатномЂ количиномђ опигома, у намћри, да сђ томђ сладкомЂ ракиомЂ пацове изопии, кои ће онда бити троми и безбрижно излазиће полако изђ свои р^па, па се могу лако потући. Разбоиници нашавши буренце сђ ракиомЂ у колима, попили су путемЂ половину; дћиство наравно ние могло изостати. Вћрни пакЂ конби, осћтивши, да ifi никаква рука више неуправлл, окренули су се натрагЂ , и нашли су у поноћи у наивећои магли и мраку дворацЂ свога газде. — ЦарЂ АлександерЂ II. при посћти военогЂ шпитала у Петерсбургу ступи и у воену апотеку , гди су