Šumadinka

jVioHte ce сасвимЋ за изв^стно узети, да осимђ дру„ иола кралБИце енглеске. нииакови и нигди више ЈЈвропи нема, кон би се сћ овииа у красоти . драгоце^ и богатству сравнити могиа. Редки ови кола Варц1ав а е место производства . кон тамошнћмљ заведенига 0 1арскомЂ на велику честв служе. Све што промишлћ' H oCT6- радиностБ, са угодностћу и цћли сходно измислиTli и саединити може, то е при маисторскомЋ правлћнго ови кола употребл t.H<» и на такавт, начинЂ сложено , да целоме само царски , а опетт, никакављ претеранљ изгледљ д ае Сва су кола одђ самогн ливеногг. гвожђа, преграде пакљ одт> дрвета, и леже на шестг. точкова. Да се сила разтезанн и врло неприатно дрманћ кола на начИН 1,, што болћи бити може, умали , унотреблћна су мес то повиени. кои обично на осовинама стов, равна пера, (фрдери), и ова су опетг> сђ дупломЂ телећомЂ кожомт. навучена, чимђ се притискиванћ равномерно разделгое н ниннћ знаменито пременћива. Сполншнћостћ кола износи 12 стопа висине, 18 стопа дужине и 5 стопа ширине; унутрашн^остЈ, пакЂ (ј стопа висине и 4 и по стопе ширине. Сполишност!, кола. Саставне части, kor су одђ гвожђа, снабдћвене су са наивкуснЈимЂ укра-пенинма и бронзиране су, а основђ е — темелћ — • одђ дрвета са плавиМЂ лакомЂ навученЂ. Около крова одђ кола наоди се мали ходникђ са оградомЂ по начину арапскомЂ, као што ови сђ лишћемЂ на стубовима куће и згра*де свое украшаваго, — намештенЂ и такође бронзиранЂ, а више обои врата, крозЂ кон се у кола улази, и кои се у ширини кола наоде . начинћна е круна са мачемЂ и скиптромЂ, као знакЂ царскогЂ доотоинстеа. Сама пакЂ врата, до кои воде четири врло лепо украшена, из преграђивана, гвоздена басамака, тако су направлћна, кадЂ се «дна отворе, да се у исто време на противнои страни наодећа сама собомЂ отворе. К ђ наиважншмЂ сполншнбимђ пословн.ма принадлеже такође и кандииа -—- лампе — са обадве стране кола. Кандила су ова тако направ.гћна, да и иутЂ и унутрашнвостБ кола осветлаваго, и имаго свои собствени механизамЂ, да се светлвстЂ по волби умложити може. У нутрашнпостЂ кола састои се изђ три одКленн, кон су црвенимЂ завћсама одђ дамаске едно одђ другога разставлКна У свзкомђ одћлениго наоди се на ножицама одђ ливеногЂ гвожћа бела мермерна плоча као асталЂ, а »стале наодећв < е собне ствари такође су одђ скерлетне дамаске и тако начинКне , да асталЂ окружаваго , а при гомђ да се додиромЂ еднимЂ у креветЂ преобратити моГ У- Прозори, кои ej' и дугачни и широки, одђ дебелогЂ С У кристалногЂ стакла. и да би се путникЂ са стране сунМа одђ жестоки сунчани зрака сачувати могаоГТггавл ћне су зав hce одђ тешке га злзтомђ везене свиле и снабДћвене су тешкимЂ одђ злата китама и ресама. У обо HMh среднЂимЂ зидовима дру!и одћленин наоде се висока огледала у златнимЂ облогама. ГорнБи зидови одђ КОЛа У к Рашени су са скупоцћнимЂ изображениама , кол редсгавлак) наикрасние изгледе гвоздени и подземни nvТова r Pa г аваница е одђ белогЂ лака са украшенинма и златнимЂ окраицима снабдћвена. Обадвон врата такође У изн,тра одђ белогЂ лака са златнимЂ окраицима.

Л а л и н е. Височество и сниностб легну сђ нама заедно у гробЂ. Само споменЂ на благородна дћла прати насЂ и сђ оне стране гроба. Само бистарЂ обзирљ на прошлостБ осветлава полћ будућности. Устезанћ е покривало притворства, ерЂ добра душа има постолну силну желго кђ саобштаванго. Болћ заклгочи приателБство сг> младићемЂ него са старцемЂ; онаи лгоби лгоде, а оваи мрзи на нби . ерЂ се више сђ нБима дружити неможе. ЧовекЂ потребуе радостБ али и жалостБ. Немора се човекЂ трудити да страсти изкорени него да iH руководи и надЂ нБима влада , и тако да ift полезн!има учиии. Неки лгоди оснуго свезу приателБства , когђ е прво условие ово: Ако ћешЂ да ти приате.1Б останемЂ, нетражи никаквогЂ приптелБСтва одђ мене. Кои ce хвали да млого принтелл има, утоме познаемЂ човека, кои се дае лако варати. И старостиеприрода собствене радости приписала, а не, као што рђа†стихотворацЂ последнћ дћи! тво у драми злочесто изради. ДухЂ се неда лако убћдити о чему, кадЂ е срдце тронуто. Неброена су благодћнниа приателБСтва као разсуте подкрћпителне росне каплћ по пространомЂ предћлу. Све су оне балсамЂ за увенуту природу, и свака поедина благодћтелБна напаа цветакЂ, на комђ почива: такова су исто и сладка подкреплена приателБСтва. Н самБ познавао неке женске , кое су изглндале да су чуство само , кадЂ су романЂ еданЂ читале; кое су сасвимтл саучаствовале у повћстници хероа; кое су се тако нко за положенћмЂ нћговимЂ занеле , да су у несвестБ пале: — и те нћжне душе неимадоше никаквогЂ страопочитаниа спрамЂ родителн свои.никакве нћжности спрамтз деце свое, никаквогЂ човечества спрамЂ подчинћни свои. Шта е човекЂ беЗЂ .побави ? О нђ е странацЂ наисветјимЂ чуствованиама природе свов ! Коме обшта благонаклоностБ спроћу браће свое срдце непродире ко, глу†спроћу жалби нбиови и нечуствителанЂ спроћупеволн нбиови , само свои беданЂ малени добнтакЂ рачуна: како би се могао таи сђ великимЂ дћломЂ хвалити. кога вредностБ и послћдице вековеч^то траго. Ко увекЂ ради. шта оће . редко ради шта треба да ради. Оно е велики муЖЂ, кои волго свого надичати може, и иои нигда неће, шта може. ако то ние сходно здравомђ разуму и честиости ЛаскателБ и тако названа болестБ ракЂ у томе су едно на друго наликЂ, iijto , почемг се они већЂ еданп>тЂ нечега докопаго, неможешт. iir отерати, докђ се наиманћ меса i о штђ на томе наоди. Воспитание младежи пред.метЂ е. кои е наивећегЂ вннмани.ч владћтелн достоннђ. Нису ли лгоди све злоупотребили ? — растениа. да изђ нби отро†цеде; гвожђе, да едни друге на зло на-