Šumadinka

71

с танћ. Оваи занаглип био е тада 33 године старБ, и ние могао и при наивећем-b прилћжаниго ниглта стећи. — Чудновата е она еудба хинезки трговаца. кои са СибириоиЂ трговину воде. Уплете ли се какав-Б ХинезЂ у такву трговину , онда постае онђ у своме отечеС тву сасвимЋ туђинЂ, и нћгови га едноплеменици избегаваго ; управо рећи, онг. се сматра као не!{и изгнаникЂ. 6 лђ се онћ већЋ еданпутЋ населио у Нахнаџш , то онћ већЂ више неужива права хинезвоп. грађанина. Онђ се несме више вратити у внутреноств хинезкогЂ царства, шта више нћму е забранћно и ступити у писмени саобраћаи са своимђ приателБима и сродницима Овака†човеКЂ живи онда између две прегрдне државе, а непринадлежи ни еднои, и управо ние нич^и. Онћ се више иесме вратити у Хину; но при свемт> томђ онђ е поданикЂ хинезки и служи свого државу. Онћ живи непрестано међу Русима, а ипакЂ у случаго нужде нема кодђ Руса никакве заштите, ерЋ између Русие и Хине постои уговорЋ, да све државе вдна другои узаамно враћаго нћиове бегунце. — У области ФарЋ-УестЋ, на западнг,ои части сћвћрне Америке вр.10 е проств начинЂ просидбе кодђ тамошнћи млади населћника Они тамо неласкаго млого нити се заносе, ерЂ зато немаго они времена. МладићЂ посћти свога сђ одрастлимЋ ћеркама обдареногЂ сусћда и пита: „Како се наодите?" сћдне на столицу испредЂ оџака, плгоне у ватру, и неговори више ни рћчи. КадЂ е онћ овако неколико посћта учинио, каже онћ дћвоики, кого е заволео; ,,fl би васЂ узео за жену !" ОдговорЂ е обнчно : „ fl противг. тога немамт, ништа . " Они отиду онда беЗЋ околишенн мћстномЋ суд1и, кои на дђ нћима сврши грађански бракЂ (безЋ овештеника); а кадЋ случаино кака†мисионарЂ или други кака†свештеникћ прође онуда крозЂ варошЋ , онда се надЂ нбимз сврши и вћрозакони обредЂ. (вдно лтдско чудовиште.) Као таково може се узети нека Варвара Магдалена, кћи Лудвика Шада, преФекта вароши Улма. Она е живила упрвои половини прошлогђ вћка. Она ние могла провући нћну главу кроЗЂ обичанЋ прозорЂ, такве е дебдБине и обима нћна глава била. ОбимЂ нћногЂ тћла износио e више одћ петЋ рифи . Нћне руке биау дебеле колико еданЂ обичанЂ човекЂ у тћлу. Ноге пакЂ биле су шштђ еданпутЋ тако дебеле. НћнЂ доручакЂ састоно се изђ 24 велики земичака са шербетом-b, а нћнЂ ручакЋ изћ 4 и по оке меса са млогимђ зелћмЂ. Она е одћ шале поела 6—8 лебчића, кои су пре сто година доста велики били, кђ томе пила е она по 1 и по оке лготе ракле и млого вина и пива. У вече ние ела млого, и рано е легала . а живила е 40 година. (Н%мачки факирг) Бруно ВарендорФЋ, домииикански калуђерЂ у Либеку носио е одђ године 1386. кадђ му е била 21 година, око гологћ тћла као понсђ еданЋ гвоздени прстенЂ, два палца широкЂ. Оваи прстенЂ био е изнутра, гди е кожу додиривао, снабдћвенЂ са 24 гвоздени шилака. У 28-ои нћговои години опасао е онћ руке око лактова и ноге око колена са шштђ четири гвоздена прстена, исте птирине, кои су такође имали изнутра сваки по 24 ситни тлилнка Ови петЂ иретена при-

тегао е онђ сћ гвозденимЂ ланчићима, да се неби тамо амо померавали. и то тако, да е свакадЂ и непрестано нове болове осећао, па ма лежао, ишао, столо, клечао, или ма како кретао се. Ово гвзодено прстенћ називао e своимђ кантелнимЋ крстомЂ. Сваки шилнкђ у нЂима имао е пакЋ особито неко значенћ. КадЂ е умро , било му е 63 године. и тако е онђ пуне 42 године мучио свое тћло. ИочемЋ онђ ние ово прстенћ никадЋ скидао то е око одђ непрестаногЂ тока крви, причинћнЂ одћ оштри шиллка, било сасвимЂ зарђало и у месо зарастло. Д © !И .4 i. К И 0 IS ii € Т il. В. БеоградЂ 11. Фебруара. Н)че е био исп ;тн и прстенованћ ађутанта кнлж. подполковника г. !)орђа Карађорђевића. СкупЂ е био у двору книЈкеекомЂ, одакле се на млогоброи .жмЂ колима ишло пос.те 5 саги кућн девончкои. Воена банда ишла е напредЂ. Нћгово Високопреосвештенство г. МитрополитЂ no сходномђ говору о браку и о дужностима брака учинио е исгјитђ. П оводомћ овимђ давао е г. ма;орЂ Миша АнастасиевићЋ саанЂ балЂ у зданиго кодђ „Круне" на кои су млогоброини гости свакога реда позвани , одлично дочекани и угошћени били. Свћтла Кнагинн , господа Конзули , паша, а тако исто и млоги гости изћ Земуна и други места присутствовали су овоме редкомЂ веселго у нашои вароши. — СекретарЂ Суда Окр. ШабачкогЋ г. ЛазарЂ ДамановићЋ после краткогЂ врућичногЂ болованн преселио се у вћчноств и био е у прошлн ЧетвртакЂ саранћнЂ у Шабцу. + У Параћину 5. Фебруара. КадЂ првобрачнн остане удовЂ, а назвао се отцемЂ деце , коа у двосгрученомЂ оданости упру очи у н^га, очекиватоћи у нћму заступника материнске нћжности, свакоако е предметЂ обштегЂ сажалена; но ова саучастностЋ већимЂ деломЂ тичесе деце, коа ће данасЂ сутра добити маћЈш. кон, да .т ће бшти повои, да л' 6 ичђ , то се незна. Тежко ономђ, кои мора стрепити у овои неизвестности ! Овакве ммсли намећусе саме при погребу матере , супруге и домаћице. Алђ кадЂ смо данасЂ испратели до гроба супругу нашегЂ отличногђ свештеника г. Пантелеимона Поповића, и ако смо п.тачни бмли, ипакЂ насЂ е деце ради благкила та ммсао, да ова благотворнимЂ рћшенјемЂ вселенскогЋ собора немаго нужде страшити се , ерЂ нЋима е црквенми закон-b забраномЂ второгЂ брака обезбћдш за свагда лгобовЋ отца , узевшегЂ на себе мило бреме матернћ нћжности. Природа неће себе нзневерити. При свемЂ томћ неда се одолћти чувству , ков постае врло мекано у подобнимЂ тренутцима. БезчеданЂ свештеникЂ едва упола има за себе саучастно^ тћ ; а.ти. кадЂ видимо за мптвачкимЂ носилама сћ трупомЂ отца и свештеника, са две ненке дћвоичице, онда насв срдце заболе и сузе нзмђ потеку одђ жалости. Таи е случаи при овдашнћмЂ г. пароху нашемЂ. Сви га сажалћвамо и молимо Бога, да га подпомогне сносити свого велику скорбћ. СпроводЂ е био слннђ према нашемЂ месту. Три свештеника са г. намћстникомЂ чинодћиттвовала су и еданЂ одђ нби говорто е слово на оаелу, сврптеномЂ у цркви. Сва учећа се младежћ ов-