Šumadinka

155

Напрегнутћ радт> производи изнуренК. Ово станћ спроводи праздноћа нека, огђ иое би се човект, радо „зчупати хтео. А.ш сасвимг. безт, заниманиа бчти нити оће нити Moase по природи cboioh ; а да отмћние иослове разума у реченолЈЂ станк) продужи ние способаиЂ. Зато почне онђ за предн^иМЂ станћмЂ, кое би кадро бил0 , оба краа. коиеданЂ другомЂ противорече, саединити, напрезани у сагиасжо раздвоити и узаимичанЂ прелазак* взђ едног -ђ станн у други олакшати. Средство зато наодимо у е с т е т н ч н о м ђ ч у в с т в у, иии у чувствоваhio иепога Наипространји кругЂ за човеческн духЂ, кои за дћлатеиносћу тога рода жедни, отвора театерЂ, почемЂ онђ свакои сиии душевнои раму дае , безн да hkoio наирегне, и — почемЂ онђ само за забавпанћ слун:и, а у исто време разумЂ и срдце изображава. Машина lie една caivio у томђ сиучаш оно чинити, шта треба да чини , ако су саставне части, изђ кои се опа састои, не саио свака за себе цћлисходно изпословане, него ако су оне и међу собомЂ у надлелшои свези. — ТеатефЂ е та машина. Нћгове су понаособне саставне части: позориште . поетична сочинекн, стихотворци, играчи и светЂ. всу л' ове саставне части канве треба да су, стоел' оне међу собомЂ у надлежнои свези, го неће ни едно одђ театра очекушће се дћиство изостати. ЗадовоиБнимЂ незове се ни на кои нзчинђ равнодушанЂ. Веиика е разлика између паметно мудра човека, кои ванЈностћ ствари точно испитуе и потоме пресуду свон) изриче, и између неразсудногЋ непостоднства иакомисленогЂ човека, кон ни за какавЂ други законЂ незна } него за случаи, и све по CBoioH вои1>и иресуђуе. Истина обое неводе бригу за будућностЂ , ала ко ће одђ н1>и двов исту за себе наиболћ преправлћну наћи ? Прави каменЂ мудри лнзди гробни е каменЂ, кои пеиео нашЂ покрива. НашегЂ великогЂ иbuapa,rpo6t, сваки данЂ за советЂ нитати, то е едини путЂ кђ оздравлКто. ЧовекЂ, за мудростћ идобродћтелв опредћиенЂ, поваивише доснКва до тога текЂ после млоги блудна. БезЂ обработавана, безЂ углађенн, безЂ доброгворне бриге отца, учители виасти по већои части е онђ сурови пиодђ, иии лудЂ, или рђавЂ, или обое. Душе. кое су една за другу створене. те;ке една другои на сусретЂ, како се и гди се годђ сретну. Са познаванћмЂ, да честногЂ приатела поредЂ себе имамо, осећамо се у туђима тако до ^маћима, као што се оезЂ овогђ обстоателства у постоибини cBoion странима осећати моЈнемо. Срећа никоме неда доста, а понекоме сувише. Иладама игоди сматраго веро-законЂ као намрштеногђ аисанџто, коа сачо укорава и казни, коа само одРиче и украћуе, и тераш е изђ сванидашнћгЂ обхођена У скуле сате иадне, приморане моиитве. Они е непозна•о-Иначе се неби одчупаваии изђ руке добре приатеићиЧ е и пеби се сђ намеромЂ за н К нђ благословЂ превариии. Све, што земла за насЂ узрети дае , то е последн1>. ^ в Уда стае стона наша само на остатке онога, што е " ег да било; цела е наша судбина смеса одђ изчезнувши

радости и проливени суза, и нешто савршено и трашће бадава ми овде тразкимо. Ако се ти на то навикнешЂ. да твоимђ приател £>има увекЂ принтанЂ совктђ дадешЂ, то ће они редко узрока имати, да ти за то благодаре. г i* i> € ti к ss « as о v т ii. — ПонечителБ правосудиа и просвешт' г. С. МарковићЂ отишао е сђ ФамилиомЂ на 20. дана до у Пешту, а височаише одређенЂ е г. (зремиа Сганоевић-b чл. cobihта да га за време у дужности заступа. — ДиректорЂ београд. Гимназие г. Лука ПавловићЂ дао е на свое звание оставк}'; на нћгово месго поставлћнЂ е г. ђ. ЈгирићЂ досаданЈ,и ироФесорЂ историе гимназие. € Т 2 S А IS К II О ii О € Т 15. — Изђ Париза авллш да е царЂ намћранЂ опетЂ воиску на манБи брои свести, стварЂ шваицерска неће се н)штђ моћи свршити. Шваицерска само иристае на то да краи£> праиски носи титулу кназа наенбуршкогЂ донђ е онђ живђ, а нћговЂ наслћдникЂ не. — Изђ Црне горе нестижу ништа бол!>и гласови. РаздорЂ се све већма распростнре. Кннзђ Данило шштђ се ние повратио. — РускомЂ генералу Тотлебену указуш се наивеће почести у Паризу. Нигда више руса ние било у Паризу него сада. Велике се преправне чине за дочекЂ велик. кназа Константина. •— Изђ Иариза авлаго : да е з6огђ нрокламацие Ледри - ролела изђ Лондона, немира биио, и одкривена су у Паризу нека таина договарана. До сад!> е 103. персона сбогЂ такви састаана и договарана позатворано. ПаризЂ 30. Марта За дочекЂ веиикогЂ кназа рускогЂ Константина чине се у Паризу огромна спремана. Саиностл овога дочека превазићи ће све , што е ПаризЂ досадЂ томе подобно видјо. Флотски министерЂ дочекаће Hhr. царско величество великогЂ кназа Константина н првогЂ адмираиа у рускомЂ у Тулону (ратномЂ Француско.мЂ пристаништу), гди ће се н1>му за честв држати велика смотра и упражнениа Француске Фиоте. Ратни пакЂ министерЂ отићиће вмсоиомђ госту на сусретЂ ча «ђ до Лшна. —• ЦарЂ НапоиеонЂ наум10 е, да овогђ знаменитогЂ госта као сина цара Николе и брата владагоћегЂ цара сверус!иско гђ дочека сђ наивећима биескомЂ и одиичиемЂ. ДочекЂ ће имати свуда карактерЂ воени, будући велик!и кнвзђ путуе сзмђ, а не са свошмђ супругомЂ. Париске улице већЂ врве одђ високи руски оФицира кои ће сачинаваги свиту веиииогЂ кназа. Између ови Официра налази се и прославлћни ђенералЂ ТотиебенЂ храбри бранителћ Севастопоиа. — Говори се да ће удовица царица руска такође у ПаризЂ отићи. Изђ Петробурга авиаго, да царЂ руски неће овогђ иета путовати у Италиш и Француску, као што се то поговарало; али кназЂ ГорчаковЂ, министерЂ внутренг>и дћла и ђенераиЂ СихозанетЂ, воени министерт>, ићи ће