Šumadinka

У Београду 18. А п р и л а. 1 8 5 7.

ШУМЛДЕВКД, I И 6 I % Ш А шшшшавшветв 9 шш-вшш- mobssjot « Учредникљ и издавателн Лшиолпрљ 13. Нснадоппћ-ђ.

_ ц wth Ован лнстђ нзиазн Вторникомт., Четврткоит, и С ј 6 отоиђ на по табака. Цена my в за 3 мес. 4. за пола "s/* w lo год. 8 а за целу год. 16. цв. За or.iace плаКа се 3. кр. ср. одђ врсте за вдан -путЂ а5 кр. ср. за трипутЂ.

Опопснс H.ib детвшћствга крала |кижт;ог-1>. (Продужено) Наипосле е свамуо 16. (28) Мартт> год. 1814. Дхг. оваи данг> и дани по овомг. си]>дуићи билху за Француску дани туге и жалости! Са зоромт> вавалили су са chверне стране престолногт, града непрегледни редови селачни кола, натоварени са пртлнгом-в бКа«ећи селдка, кои су свое покретно иманћ одт> навале побћдоносногљ непринтела закланали. По свима главнимт. улицама, кое су водиле кђ сћвернимг> краевима вароши, сталху гомиле суморни и поражени лгод1и , одђ кои се поедини кадт> и кадт> одваали, и идући на сусретт> долазећимг> бћгунцима, ове коешта запиткивали. Од1з времена на време заори изтј средине гласт>: „Тишина! ћутите!" праћена ci» маханћмт>"руку, кое е ћутанћ налагало; — млогима се сирћчв чинило, да чуго далБну грмлнвину топова. Наистрашиие пакљ и наижалостиие бивше гледати безброина колица, кол су вукли селнци, на коима бинху ранћни у последнБимтз боевима воиници, да паризке болнице напуне; неки, кои се борили смрћу, лен*али су пруЖени на слами , и едва су могли изумрлимљ окомт> бацити поглед -б на нему св1>тину, кол e тужнимт> срцемт> ово позорие гледала ; др^ти се бину наслонилн на лесе одт> кола. и држали су гоначки у висину свое раздрускане удове. да iK сачуваго одт> судара са колима ; неки , и то на жалостг. незнатант, брои, сеђаху усправлћни. и имали су на бледоме лицу i'oiiitt , изразт> бодрости и гонаштва. Воиници пакт> одђ кавалћрие царске гарде наивећи су позорЂ на то обраћали , и свћтина iH е ст> удивлћнћм-Б гледала; заогрнути нбиовимђ беличасто-сигапимт> лпунџетима, кол су имт> ране закланила, они су гордо дизали г лавЈ', ст> кое 6 шлемт> спао, и укочене очи ови сунцемт> опалћни и попрашени лица давале су овииђ узрастнимт, лтдима изгледт> воинички страшила. Но одвратимо поглед-fc нашт> одт> овогђ туЈкногт, поа ора, и обазримо се, шта се е у то време у царскомт, Лвору „Тилћрилма" догађало. Ту се држао министерс "и савћт-b, и размишлАвало се о мћрама. isoe се имаго п Редузети, — и стра, кои никадт, неизбавла, но свакадт, г Уби, стра e улио министрима ту несрећну мнсао , да се Уклони царица и нћнт, синт,, млади кралћ римски изг> Па-

41 риза, н да отиду у Рамбуилћ. Ноћу добие 1200 воиника одч, царске гарде заповћств, да служе као пратна овомђ жалостномт, походу. Сутраданљ зоромт, станху на карусеискомЂ мћсту стотину спремни кола за високе бћгунце и нлиову свиту, и на све стране бииху дворски служителБИ —• служавке у послу, да по двору покупе у сандуке и кутие наидрагоцение ствари у наивећои хитнби , и то се све збило у ономт, предивномт, двору , за чие су украшенћ сви народи , кралћви и престолни градови свои порезг> приложили. Упреиашћени народг> гледао е крозт> високе гвоздене Филарете , кое су карусолско мћсто одг> предворип (мћсто испредг, двора) раздвалле c-fc брижнимт, и суморнимт, лгобопитствомт,, што се ради; наиодважнш нзг> свћтине, запиткивали су гердеиске воинике , кои су по авлји одали шта значе ове припреме? У самомт, двору пакт, прап!тали се тужнимт. срцемт, полазећи са онима. кои у двору остаго , али наижалостние праштанћ бивше безт> сумнћ последнћ „св Богомт>" младе господичне С . . . , кои нив била у списку полазећи, будући она ние никаквимг> извћстни»1г> опредћленћмЋ везана била за дворт,. Она е нлакала, што ее разстае са својомт, маиком!,, а плакала е и зато, што се навћкг, прашта са младимБ своимт, питомцемт,, кралћмт, римскимт, , кои е mo звао „принтелБицомт,." Сатт« е избило; у предворго све бижпе едномг> рћчи готово, и само се чекао знакг, изб двора ; — али знака ниоднуда нема ! Докг, 6 у двору и изван -б нћга све узруано било, и за путт, спремило се, сеђаше едант, дечко одљ три године у еднои сали долнћгт, спрата двора на богатомљ пергискомт, ћилиму, и држао е на крилу свомт, едно шарено куче; онт> е уватио сг> ручицама своимт, уши мирногг> пса, кое е дремало . и трудио се , да му састави уши подг> rp.ioMT, . говорећи му коешта и мазећи га , да би га зарт> одоброволБио и олакшао му болт,, кои му e причинлвао тегленћмт, за уши. Онг> му е шаптао : „Н те волемг., мои мали Азуре; л те волемт,, ерт, ти си добарБ; л те волемт,, ерт, ти имашг. црвенкасте nere на ушима; n те волемБ, што имашг. дугачке уши, и што све чинишг,. штогодт, н оћу." — Оваи би дћтинБСКи разговорт, можда ioiuTT, задуго трапо, ерг. ожалошћени дворски служителБи , кои су неми стаали у едномт, углу собе, нису дрзнули, узнемирити срећну безбрижностћ о-