Šumadinka

162

вогћ безаз.ченогг. дЋтета; — наеданпутЂ уђе госпои одћ Монтесии у собу. и запита сиуЈкитеиt>, да ии су они царевићу нћномн младоиг. питомцу пвили о полазиу. Они iofi одговоре, да нису. Она дакле приступн кђ дћтету, и лви му, да ће се на путг. полазити. То небинше време, у кое е онг> обично у шетннЈ ии<ао, и зато запита царевић -б , зашто да иде у невреме v шетнш. СадЂ се ние имало кудг. , него му мораше саобштити опасноств, KoioMfc грози непринтелБ престолномљ граду; но дћте безбрижно продужи cboio игру сг. Азуромк , и одговори, да ће нћговв отацт« нћга — т. е. неприателн •—• узбити. Но кадЂ е на то госпон Монтески заиовћдила еднои одђ присутствугоћи дворски да.ма , да царевића узме у наруче. скочи оваи наеданпутЂ на ноге, наслони се узт^ дуварЋ између две столице, и изивио е. да онћ никако неће изћ Тилћриа да излази. Госпоа Монтески надала се, да ће моћи савладати одпиранћ дћтета; но оваи се тако сна.кно бранио, да се морао оваи догађаи царици ивити. Царица Марин Луиза хтеде онда башв сћсти у кола; но кадЋ е чула, шта се догодило , она се врати натрагЋ, и отиде у собу, гди к нКнћ синђ био; оваи е слуuiao материне рћчи са покорномЋ пазлвивости ; но кадЋ е она пруншла руку нћму, да га са собомЋ одведе, отрчи онђ кћ завГтсама прозора, и обавие се сћ истима, а нћговЋ вћрни АзурЋ отрчи за н[.имћ , и стаде у .зћ нћга. На то заповћди царица едномБ дворском!. слунЈителго, да га на силу оданде понесе; но царевићЋ се увати обадвема рукама за свилене завКсе, и стане жалостно плакати и викати, да е и само лготито реженћ вћрногЋ Азура викомђ надвикао. Нико ние имао толико смћлости, да употреби силу, ерЋ то би било свирћпство; у овои краинЋОИ забуни шапне неко одђ околостоећи царици на уво име господичне С . . . ; царица на то одма запита, да ли е она у двору, и кадт> мати нћна одговори , да е нћна кћи у сусћднои соби, чекагоћи, да се сђ нћоме опрости , царица е позове унутра. Господична С . . . уђе у собу, и докђ iofi е царица цћо догађаи испричала и ризнснила, пусти мали противникћ изћ руку свалене завћсе, престаде плакати , и баци придтелвски и повинителанЋ погледЂ на свого приателЂИцу, кого е иза свое засћде очекивао ; ова пође кђ нћму, и да би ! оштђ успћшние са упорнимЋ царевићемЂ преговоре воднла, сћдне краи нћга на едну столицу. За каквогЂ са стране гледаоца било би то заисга чудновато и тронително позорћ гледати, како сћ едне стране царица и цћо дворЋ трпелЈ.иво стое, а сђ друге стране како иза едне завћсе два дћтета воде преговоре о питанго, кое се тиче вћчитоп. изгнанс.ва. •— КралЋ римски престао е истина плакаги и викати, али се шштђ ние хтео предати, него се почео одпирати сђ доказима; онђ говораше о баталвонима гарде, о храбромн ђачкоМЂ полку, кои e онђ толико пута сћ прозора гледао, и о дворскимЋ пагкима (млади служителви), кои су сви такође гонаци. Но господична С . . . разлагала му е опасности изненадногЂ нападанн и гориша, и употребила сву силу убеђена, и да га склони на одлазакЂ позове се она на волго самога цара. ЦаревићЂ се замисли мало,затимЋ погледа онћ приготелвицу свого своимћ великимЂ очима, и запита е, оће

ли и она ићи сћ НБНме? Она одговори: ,,fl незнамЂ" „Иитаите царицу," рекне ioK кралв римски. Господична С . . . дигне завћсу, коп iH е обое закланнла, и повтори сђ тихимђ гласомЂ ово питанћ. „И она ће ићи сђ нама, да, ићи ће," одговори царица. Завћса се спусти опетв за еданЋ тренутакЂ, и кралг., кои е овога часа лишенЂ крЈне. рекне ceoioK придтелвици : „Видишђ , да самв имао право , што нисамБ хтео ићи; видишћ. и теби е жао, и ти плачешЂ!" — Затимћ изиђу обое неполћ, и држећи господичну С . . . . еднако за руку, приђе царици и каже ioH, да ће да е послуша, и да ће ићи. СадЂ се даде давно очекивани знакЋ полазка, и на челу овогђ спровода, кои е био символћ обореногЂ царства, иђаше млада дћвоика , водећи рукомЂ едногЂ дечка, а поредв царевића грчало е вдно псето, кое е брижлБиво на свогђ младогЂ господара погледало. КадЂ су стигла кола до нинце „Слога", рекне царевићв принтелвици CBoiofi, окренувшн се натргп. : „Пустите ме да шшђ еданпутЂ видимћ Тилћрие." Затимт. наслони онђ главу на крило господичне С , . , и поквасио е рук, нћну сузама своимћ , а и она е одђ силне туге загушлвиво ецала, само да младогЋ царевића јоштђ већма неразЈкали. (продужнће се) Несрсћна нрнклЕочеил rpelasioriii Нсполниа. „Н самв отишао," приповеда еданЋ ХоландезЋ, за време могћ у Паризу бавлена у едно после подне у циркусЂ (представлннћ вћштогЋ лханн и гимнастике). Све ми е било обично, ерЂ саи& такова представлннн често гледао; само самљ се дивио прегрднои величини едногЂ представлача , родомЋ изђ Белгие, коме е управителв дружтва наменуо ролу Голинта за онаи данЂ. „Ништа ние на свету страшниеи жалостние него овака†узрастЂ," говораше комшин, до мене. Д се обазремтЈ, и опазимЂ, да е то ЕнглезЂ кои говори, и зачуђенЂ тимђ рћчима, занитамЂ га, зашто е то велика насрећа, кадЂ човекЂ тако у висину порасте. „Мм имамо у Фамилш нашои, продужи Енглезг примћрЂ такове несреће; мои прадедЂ БалтазарЂ бинше преко 7 стопа високђ, и то е био за нћга извор ^з млоги чудновати прик.чоченл, кол би вамЋ и радо испричао, када би знао, да би у томе задоволвство нашли." Н му одговор имћ , да ће ми то врло мило бити , и онђ ми поче причати свћдук)ћи чудновати јкивотописђ : ,,БалтазарЂ МакенсФелдЂ, мои прадћдЋ, синђ едногЂ Фабриканта изћ Линколна , биише одћ отца свога шштђ у нћговомЋ дћт«нвст«у опредћленЂ за свештенички редЂ. У четрнаестои тодини своЈои , кадЋ е већЂ више науке почео з'чити, разболе се онћ опасно , и лежао е осамЂ месеци на самртнои иостелЂи. Онт. се као некимЂ чудомђ предигне, видило се на удивленћ, да е онђ за време свое болести пуни петнаестЂ палаца порастао, и ово растенћ тако е нагло напредовало , да е онђ за кратко време прешао у висину 8 стопа." „РодителБи бнну у великои неприлики збогЂ необичиогћ изгледа нвиовогђ сина; ерЂ оваи као да е само на