Šumadinka

У Б еограду 25. М а i н 18 5 7

ШЈМДДВНКД, л н с t т» 3 i

9 мивддоs ш©в©ш®ш<»

Ован листт. изиази сваке Суботе. Цена e одт. 1. Апр. до нове године 18 гр. За огласе плаКа 18/« ТЕЧ. се 3 вр. ср. одт> врсте за едан-путЂ а 5 кр. ср. за трипутт,. ®/У°

СМРТБ ЛУДВИКА XVI (Продужено.) Иии су Жирондени изђ даиека предвидили да ће владати РобесшерЂ, или што су се одг. свое нрости дали обвладати, они ra обтуже збоп, едногт. за републиканце наивећегЂ преступленја. У Наризу владао е немирт. партан; Жирондени хтћли cv издати законт. противт. CBiro ohw , кои су побунвивали на непоредакт., на Hacti^ifl, и у исто време дати конвенту незавмсиму смлу, коа се оснивала на 83 департамента. Они наименуго едант. одбор-b, komi > су наложили, да поднесе извЋспе о tomi. предмету. Монтанћска партаа нападне на ову, за ПаризЂ поругателну мћру; Жиронда нго е бранила, показугоћи нћкш планг. трјумвирата . кои е Паризска депутац!н сачинила. „Л самв се род(о у Паризу, рекне на то ОселенЂ; н самг. депутирацт> ове вароши. . . Говори се, да се нћка партал подигла у нћдру Паризскомт., кон хоће диктаторство TpivMBipa, трибуна. fl велимЋ пакЂ, да човћкљ мора 6б1ти дубокји незналица, или великји безбожникЂ, кои бм така†планЂ бмо са- ! чишо. Нека се баци проклетство на оногђ одђ Паризске депутац!е, кои бм се усудјо породити такову идеу!" „6ст1>, повиче Ребеки из^ Л1арзелл, еств, у овои скупштини постои една партан, кон тежи за диктаторствомЂ, и поглаварЂ ове партае, а ћу га именовати, еств РоSecniept! Ево когђ човћка а обтужуемЂ." Барбару подупирао « ово обтуженћ са своимђ свидћтелствомЂ; онђ е бмо еданЂ одћ наиславнш виновника 10. Августа; ohij е бмо поглаварЂ Марзелнца, и онђ е имао грднми упли†на гогу Французске. Онђ е увћравао, да е онђ у време 10. Августа, почемЂ су обе партае, кое су дћлиле владу у главнои вароши, призивале Марзелвце, бмо дозвзнђ кђ Po6ecniepy, и да му се тамо рекло, да се саедини сђ грађаиима. кои уживаго наивећу народну благонаклоностБ и да му е ПаиисЂ именовао Робествра, као чов%ка доброд^телЂногг, кои би морао бити диктаторг у французскоп. Барбару бмо е дћлателанЂ човћкЂ. Десна странка притажавала е нћке чланове, кои су мислили, као и онђ , да треба побћдити свое противнике, да не бм ОДЂ „би бмли побћђени. Они су хтћлн, да слу* и с « конвентомЂ проти†скупштине, департаменте противставе Папизу, и да се непоштеде „enpiaт «.»»и, докле су 10 штђ слаби, иначе да ће шмђ се вре-

мепа, да се осиле и оснаже. Али већа частБ бонла се раздвоена, и одбацивала е енергичне мћре. Обтуженћ Po6ecniepa Hie имало никакву послћдицу, али оно падне на Мара-а, кои е савћтовао диктаторствоу своимђ новинама „Пр^лтелћ народа ", кои е похвалБИвао и одобравао убшства. КадЂ се бмо попео на катедру, да се брани , ужасЂ обузме скупштину: Доле! доле / повичу са cbi'io страна. Мара-а nie се то ништа коснуло. После едногЂ магновена ћутани рекие: „Л имомђ у овои скупштини великји брои личнб1 непр1нтелн. — Све ! све ! — Л iK опоминћмЂ на срамЂ и стидђ; да се оставе бћсне вике, и непрнстоине претнћ проти†едногЂ човћиа, кои е слуиио слободи и ш,има миого више. него што они ммсле; нека ме знаду еданпутЂ саслушати !" И оваи човћкЂ разлогки у средЂ конвента, кои се див1'о нћговои дрзновености и ладнокрвности , шта онђ мб1 С ли о прогнан!вма и о диктаторству. Дуго е онђ избћгавао потаинми лвнми надзорЂ и затворЂ, комђ 6ti се онђ имао нодвргиути. Нћгове крвогкедне новине бмле су особите: онђ е захтћвао главе и приправлно светину на убшства Септемберска. Нема никакве лудости на свћту, кол не 6ti могла ући у главу едногЂ човћка, а што е шштђ горе, кон се не 6 бi могла удћиствовати. Мара имао е нћке сталне идее. Револуцјд имала e непр>'ателћ, а као што е онђ ммс-iio, она nie требаиа да i8 има те, да бм транла; ништа дакле не 6bi требало, него да се они утамане, и дасе наи менуе еданЂ диктаторЂ, когђ б м дужностБ бмла на смртБ осуђивати; онђ е авно проповћдао ове две мћре, беЗЂ суровости, али цинически нештедећи ни правичностБ, ни животђ лгодЈи, презирући као слабе духове све оне , кои су сматрали нћгове плаиове као жестоке и сурове, мћсто да су iS држали за дубокоумне. Револуцјл имала е шштђ крвожедн1в дћлателћ, иего што е онђ 6tio, али ни еданЂ nie имао жалостн1и упли†на оно време, него онђ. Онђ е поneapio моралЂ партаа, кои е и онако бмо мало праведанЂ, и онђ е имао две идее, кое е одборЂ за лвно благостанћ доцн!в изврппо средствомЋ свои комесара, или свогђ правлешн , а то е таманенћ гомилама, и диктаторство. Обтуженћ Мара-а Hie имало никакву послћдицу: онђ e задавао више гнушани, а маић мрзости, него Рој бесшерЂ. бдни су га само сматрали као луду; други • су сматрали ове препирке, као партаине свађе, а не

l