Šumadinka

174

као предметг., кои се тиче републике. У остнломђ свидило се као опасно, да се очисти коивентљ, нли да се изгна и само еданљ одт> чланова, и то е бно тановникоракт>, кпи се тешко могао прекорачити, башт> и одт. саMbi партаа. Дангонт. ше правдао Л1ара-а: ,,fl га нелк>бимг., рекао е онт>, а саиЂ изпитао нћговЂ темпераментљ: онг. e ватрен-b, радо се свађа, тврдоглавт. е. Али зашто тражите у toml , што ohi , пише, мнћнје едне партае ? Да ли е з'зрокЂ обилтегЋ покрета друг1и кои, него покретЂ револуц1е?" РобеспЈерЋ одг. сиое стране увћравао е, да онт. мало познће \lapa-a, да се е пре 10. Августа само еданпутг разговарао сљ нћимт> о државнммт. дћл има, посл!. чега е Мара, когт, жестона мн1 .ијн онг. неодобрава, пронашао, да су робесглерова политична мнћнјн тако узка, те да е Мара писао у своимћ новинама, да РобестерЂ нема ни MutniH ни дрзновеностћ адноег државника. Али онг. е 6wo предметг. већегБ нападанн, ерг> су ra се више бонли. Прво обтуженћ Ребеки-а и Барбару-а Hie 6w.io успкло- Доцнје e мкнистерг. Роланг. поднео едно извћстје о станш Французске и Париза; у томђ е онг. обтуживао Селтемберска уб1иства, скупштину, што е кеправедно себи преотела туђа права, осуђивао е поступанн бунителл. ,,К.адг> наипаметнји и наидрзновеши бранителБи слободе, рече онг>, постану мрзски или подозрителни, кадЂ се ивно изрангаваш начела буне и уб !ннн, кадг. она у екупштини усклицанћ порађам, и кадг. се противг. самогЂ конвента викати може: то немогу више сумнатн. да приврженици старогЂ правлеHifl. или лажни нрјателг.и народа, скривагоћи свое лудило или безчише подђ видомђ отечестволгоб1'н, нису изммслили планЂ преврага, те се надаго , да ће -се узвисити на развалинама и мртвшмЂ тћлесима; и за потврђенћ тога навео е онђ едно писмо, у комђ mv подпредсћдателБ другогт. одсћка криминалногЂ суда лвла, да су онђ и наиотмнћн1и жирондени у опасности; да, iio израженго ншовм непр |'атела, потребно е гогитЂ едно ново крвопролитГе , и да ови лгоди неће никога да слушаго, кадЂ тко говори, осимђ P o6ecniepa. На ове рћчи овак потрчи на катедру да ce правда: ј Нитко, рекне онђ, неће се усудити, да ме у очи обтужи. — Л ћу, повиче Луве, еданЂ одђ ааиважнји жирондепа. GcTb Po6ecniepy , продужи онђ упревши очи на нћга. n те обтужуемЂ. РобесшерЂ, кои е донде био задржао присутство духа, буде тронутЂ; онђ се е еданпутгЈ мКрн) кодђ Лкобина сђ овшмђ страховитммЂ противникомЂ, за кога е онђ знао, да е пунЂ духа, напраситЂ и да ништа нештеди. Луве одма почне говорити , и напрасно у наикраснорћчит1ем-Б слову ше поШт^дЈо ни дћла, ни особе; онђ е казивао какавЂ е бшо РобеспјерЂ сђ Акоб нима, какавЂ у обштини , у изборнои скупштиини, како е грдјо наиболћ отечестволгобце, како е неколико стотина лгодш изнаипре називао народЂ Паризскш, а послћ само иародЂ, а наипослћ сувреномЂ; како е повторавао непрестано свое собствене заслуге, своа савршенства, свое добродћтелви, и почеМЂ е доказао смлу, величество , суверенство народа, нигда ше пропустјо, да nie навео, да e и онђ такођерЂ нароДЂ." После тога грд10 е монтанлре и септемберска убјиства, и наипо сл^е окончао е Луве свого

вагреиу Филипику овимђ страшнимЂ изреченЈемЂ: Ро 6ecniepy. л те обтуж-уемЂ. (продужиће се) О BivsemsiMa исста j Ач^ргакн. Европеицм, кои су Америку населили пренели су и поедина имена вароши, села и река у таи новми светЂ, и тако рећи старми светЂ v новђ пресадили, будући да нема ни едногЂ имеиа у Европи, АзЈи и Африки,' кое у Америку пренешено Hie, и коимђ именомЂ барЂ два три места незову се У Мексики и у онммђ местима, гди е Шпанјн некадЂ владала, има више места подђ именомЂ Друксила; у сћвернммЂ сагознммЂ државицама, гди е енглеско племе множиномђ свошмђ превагу добило , сва су имеаа енглеска. Али осимђ нови имена има врло много стари грчки, римски, египетски, месопотамски, па чакЂ и руски и хинески. Мм ћемо овде само нека и то одђ старш. прнмћра ради навести. — Тако преко 18 вароши и варошица носе име горде Атине , и у двема одђ нби има свеучилиште. Атина у Oxin нележи иа поетичиммЂ рекама ЦеФиссосђ и ИлисусЂ, али на Хокхохингу )' врло прекрасномЂ предћлу. Она брои 800 жителн , има свеучилиште, са РекторомЂ, 25 проФесора. 165 слушатела и библиотеку са 2500 свезкји. Друга Атина у Георгји има такође свеучилиште и 3000 жителн. У HeB-iopiiy лежи Шпарта кон 6D00 жителл има, и осимђ ове има 10 штђ 14 места подђ овммђ именомЂ. Год. 1777 сазидангЈ е првми Коринтт, у Вермонту. бдно село, кое се звало Есупс-ланди, заменуло е свое име са овммђ — КоринтомЂ — и едно место у Георпи кое ни 30 к\ћа нема, носи име богатогЂ Коринта. Нме старогт. Вавилона и Ниниве, преузела су два села у Нев1орку. Римђ е и тамо надЂ КартагомЂ као неку превагу одржао, ерЂ 14 места има подђ именомЂ Рима а 12 подђ имено.мЂ Картагене. На реки Oxio леже Атина. Римђ и Картагена едно до друго. У разнммЂ државицама има четири вароши кое се зову Д«лфи, и кое такође свое оракуле. ко и древнми ДелФ'1. имаго ВарошБ ЛеонидЂ у Михигану, има 400 душа, дакле 100 вмuie, него што е подђ храбрммЂ ЛеонидомЂ шпартанскимђ вођомЂ у Термопилима. противЂ ПерсЈанаца, изгинуло. У старои Грчкои бмла е една Аркадјн, а срећни Американцм имаго већђ три, и ко зна нећел' се iош тђ кон подигнути ! МемпфисЂ е промао и вмше га нема. али новми, цветагоћи подиже се наобалама красне рћке Мисисипи. и у толико надвишава старми, што има три кнЂИГопечатнћ и трое новине. Трол кол е з 6 огђ едне женске тако грднми и опустошителнми ратЂ водила подигла се такође у новомг. свету, ерЂ има 21 место, кон име нћно носе, одђ кои наизнатша е Трон на реки Хундсону, и коа 20.000 житела има. Па и имена старм певаца, философз , и предводителн придана су посдинммђ местима. У древности o&i; ло е 7 варошш, кое су се за место рођенл Омира оти■ мале, а у сагознммЂ државама Америке, носе већЂ шестљ i име нћгово, и можемол сумннти, да се и седма подићи i неће. У Невјорку леже ХорацЂ, Виргил1и и Овид !и. Име . Сенекино носе 10 вароши, Платона една. Брутуса две, - а Цезара само една. ХанибалЂ АфриканацЂ, кои е пре i 2000 година Алпе у Европи прешао. дао е свов име ед-