Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

220

95 кара, већи број двоосовних кола и велики број двоколица. Много је изведено до Савиних Вода и до ждрела и тамо је уништено.' Наравно, да не треба нарочито нагласити да су проведени и сви брдски топови па и четири гарнитуре „Годелових покретних пећи“. Тако исто је и Војно-географски институт (тада Географско одељење Главног ђенералштаба) пренело пресе и литографско камење за штампање карата, па је и штампало у Скадру.

Прво је прошла кроз Жљеб Шкодина брзометна батшерија калибра 80 м.м. под командом командира, капетана П кл. Бранка Вукосављевића. Она се возом кренула из Ниша 13 септембра 1914 године и истог дана стигла у Косовску Митровицу. Јачина: два официра — командир и водник, потпоручник Милисав Стојановић, 1 наредник, 1 каплар, 7 нишанџија и 4 војника; 3 топа (четврти је упућен на поправку у Крагујевац), 6 кара, 3 кола са прибором, 1 сака и 120 сандука

зива једна комбинована батерија; из Дринске дивизије 1 позива: 1. батерија капетана 1 кл. Димитрија П. Кановића, 2 батерија капетана ! кл. Драгутина Љ. Радосављевића и 8 батерија мајора Војислава П. Јовановића, и из Моравске дивизије 1 позива: 5 батерија капетана 1 кл. Велимира К. Младеновића. 1 Тако се 28 новембра кренула из Новог Села 6 пољска батерија Дунавског артилер. пука 1 позива преко села Радовца за Рожај. Батерија је имала три топа и две каре. Али је све то на путу између Савиних Вода и Рожаја уништено ноћу, 2/8 новембра, јер се „услед изнурености стоке и људи и јаких теренских тешкоћа није могло даље вући. Топови и каре уништени су према наређењу команданта Тимочког артилериског пука П позива (ОБр. 1639 од 1 децембра 1915), у чијем је саставу била“. — Операциски дневник Тимочког аршилериског пука П позива. 8 батерија истог пука стигла је 4 децембра са 4 топа и 3 каре на Савине Воде. Сутрадан је продужила, „али је убрзо морала да чека на ред за пролаз кроз клисуру“. 6 децембра „до подне пропуштен је један топ, а остала три тек по подне, Одмах потом, кад су сви топови пропуштени, наредио је командант и уређивач пропуста, да се топови баце у провалију, како би коморе могле да прођу, што је и урађено“. — Релација Дунавског артшилер. пука 1 позива. Водник истог пука, поручник Милентије С. Рајић, који је тада био придат 8 батерији, вели: „Из мога пука упућена је само 8 батерија, под командом капетана 1 кл. Светозара М. Пауновића, и она је са великим напрезањем стигла до ждрела Жљеба. Овде смо на ред чекали, у колико се сећам, од 3 до 6 децембра. Командир је прошао са првим. водом раније а ја сам успео тек' пошто су Арнаути отерани. Чим сам прошао ждрело, отприлике за 300—400 м., сломила се руда на првом топу. Није било ни места ни времена за поправку, јер је услед тога стао цео саобраћај. Стога сам наредио да се понесу нишанске справе и затварач, а топ да се гурнеу провалију. Како су коњи били потпуно исцрпени, то смо морали да уништимо и. остала оруђа. И тако је батерија продужила без

топова“, — А 1. чета Дринског пионирског полубатаљона 1 позива извукла је 26 новембра из Радовца на Савине Воде два аутомобила Министарства војног. — Операциски дневник ове чеше.

» Ову пекарску чету са пећима провео је резервни поручник Љубомир А. Ненадовић. Она је до 27 новембра пекла хлеб у Пећи. По прелазу Жљеба, од 14 до 31 децембра, наставила је раду Подгорици а после четири дана и у Љешу, све до 23 јануара 1916. — Из ратних мемоара Ђ. Богдановића пуковника у пензији и бившег главног интенданта Врховне команде Повлачење сппске војске на Приморје, Загреб, 1927, стр. 132,