Svet

Naslavak sa slranc 19 je gospodin Panid, u ovom periodu pošto je odustao i nema više političkih ambicija, omogucio neke kontakte i on sada nastupa kao patriota i spreman je da. u tom pogledu. pomogue onoliko kohko on može. Moram podsetiti da je on prošle godine šest puta bio kod predsednika Klintona i razgovarao o raznim aspektima jugoslovenske krize. Panić i u sađašnjoj našoj aktivnosti pomaže da se kontaktira sa demokratskim kongresmenima i senatorima jer je on istaknuti demokrata i to može da uradi, ali nije baš pogodan da razvija odnose sa repubiikancima jer su oni konkurentska partija. Go-spodin Bogoljub Kariđ ima razvijene odnose sa nekini bizmsmenima u Americi koji su nama obezbedili kontakte i sa republikancima tako da smoTadiiirtako da kažem, i levom i desnom rukom. Znate. neke veze irnarn ija , a svi susreti koji su bili legalno su zakazani direktno sa kabinetom i m: idemo pravo kod njih. ® Vi ste u Americi borav ili i 1986. godine na poziv američke vlade. Tađa ste bili u rukovodstvu Gradskog komiteta SK,i zamenik generalnog direktora RTB-a. Kako je đošlo do tog poziva? To je bio program razmene lidera. Svojevremeno je američki ataše u ambasadi u Jugoslaviji bio izvesni Ajzenštajt koga sam ja znao od ranije. Nije to bio moj prvi boravak u Americi ali je bio usmeren na ispitivanje javnog mnjenja i radio-televiziju, ono što sam i tada radio i što mi je bilo interesantno. Nisu oni mene zvali kao funkcionera Gradskog komiteta. Ta poseta je za mene bila vrlo interesantna jer sara, već tad kao zreo čovek sa nekim profesionainim iskustvom u televizijskom radu, posećivao određene informativne kuće. Naročito su me interesovale nove tehnologije televizijskog prenosa. Bavio sam se kablovskom televizijom, onim što oni zovu andergraund televizija, zadm altemativnom televizijom, onda savremenim prenosima signala preko satelita. Mnogi američki televizijski sistemi se nalaze na Aljasci pa sam bio i u preduzeću "Alaskatelecom", dakle mesec i po dana sam se samo bavio televizijom i sreo nekoliko politićara, ali to mi nlje bila glavna preokupacija. ® Kada će konačno početi sa radom "BK telekom", bilo je već nekoliko odlaganja? Mi smo imali zakašnjenje od mesec dana jer nam je oprema bila na carini i to zbog nekih glupih administrativnih stvari koje ja baš nisam shvatio, ali kompanija je u međuvremenu to uspela da reši. Sve drugo ide po planu i ja mislim da će kraj marta ili početkom aprila, 1. ili 2. krenuti i ovi ostali programi. Uz njega će onda da se kompletira filmski program, a zatim da se razvija dalje. Trenutno se završava oprema studija i onda možemo da krenemo. Mi do sada veliki, razvijeni studio nismo ni imali.

® Postoje informacije da ima izvesnih neslaganja između koncepcija Bogoljuba Karića i direktora "BK tclekom" Aleksandra Tijanića. Pominje se čak i Tijanićev odlazak sa te funkcije. Nema nikavog nesporazuma među njima niti ima govora o Tijanićevom odlasku. Moram da razočaram krugove koji o tome govore. Sve je u redu i sve je normalno. 8 Razgovor sa Vama ne bi bio potpun kada ne bi prokomentarisali i 9. mart koji je bio, na neki način, prekretnica u Vašoj karijeri. Kako danas gledate na te događaje, opoziciju i društvo u kome živimo? Moram da vam kažem da je moj pogled na celu stvar benigan odnosno dobronameran. Možda sam ja takav čovek, a možda me je tome naučilo iskustvo da ne gledam na to sa zlom voljom, sa mržnjom. Na teškoće koje ima opozicija gledam sa jednim dobronamernim razumevanjem. ali moram konstatovati da naša opozicija nikada posle raarta 1991. godine nije imala takvu društvenu snagu. takvo jedinstvo, makar je u njemu bilo i rušilačkog naboja. Bio je to snažan opozicioni taias u Srbiji. Posle toga su se mnoge stvari normalizovale, ušle u oseku, neke se bogami i olinjale, tako da danas imamo situaciju u kojoj 9. mait više nije moguć, iako danas. možda, imamo goru televiziju. To je taj paradoks vremena i činjenica da naša opozicija, od početka, u sebi ima vims i netalentovanosti, da

ne ume da bira i fokusira glavna društvena pitanja. nego ona lakša i sporednija. Simptomatično je da se četiri godine opozicija bavi redakcijama, listovima. novinarima. Ona je počela 9. marta sa zahtevom za smenu. ne samo mene. nego grupe novinara. a završava, da tako kažem. dosta sramno sa zaštitom "Studija B", a da sama, u suštini. ne zna ni šta brani, ni od koga, ni kako. To je činjenica koja inklinira jednoj drugoj stvari, da se vlast sa manje poslanika danas lakše drži nego .1991. godine jer je opozicija u suštini nemoćna da pokrene pitanja, da angažuje narod. Liderima se desilo nešto što sam ja kao profesionalac mogao odmah da im kažem. Mnoge od njih je istrošila mašinenja javnosti. Bili su svaki dan na televiziji, svaki dan po novinama, svake nedelje na konferenciji za štampu i došlo je do opšteg zamora pažnje kod naroda. Danas imate situacijn da, osim Draškovića koji pretpostavljam još uvek ima harizmu. kada pitate ko je taj koji zaslužuje da preuzme funkcije vlasti, svi bi vam rekli da nema mkoga. Sto se mene lično tiče, dobio sam niz satisfakcija, pre svega, mnogi iz opozicije su shvatili da su gonili pogrešnog čoveka. • Prisustvovala sam sceni kada Vas je Vuk Drašković, posle Vašeg prvog susreta u emisiji "Studija B", pozvao da budete član SPO-a. Jeste, Vi ste tad bili tamo, čuli ste. On je to rekao i ja sam i tad mislio što i sađa, i mogao sam da ga pitam. u koji SPO?

Jer jedan je SPO bio 1991. godine kad je iraao izvesnu ratobomost. nacionalističku tenziju, drugi je bio 1992. godiue. a treći 1993. Sad se ja u osnovnora pitanju slažem sa Vukom oko toga da treba sklopiti mir, da je najbitnije da što više dobijemo za zelenim stolom i da ni na koji način više ne dozvolimo da ratna opcija prevlada. Kao što \ddite. vreme ima neku svoju dijalektiku. la mislim da je Vuk Drašković danas iskren kada želi mir. U šaii kažem da bi mi. kada bi. sad. uzeli olovku u ruke i analizirali šta je postigla naša opozicija. konstatovali. što je malo paradoksalno. da je moje smenjivanje, u stvari, jedini uspeh opozicije za sve ovo vreme. To je, priznaćete, ipak malo iako ja o sebi mislim lepo. e Danas se intenzivno govori o Vašem povratku na mesto prvog čoveka RTS-a. Ima li šansc da sc vratite u RTS? Po mom mišljenju to je zbog toga što me i u kolektivu stalno prozivaju, Oni prizivaju tu mogućnost da se vratim. Tamo je 5.000 zaposlenih i ja svaki dan sretnera nekog. Oni mi pričaju da stalno neko piše pc zidovim. liftovima ’h'ratite Mitevića". " Mitke, vati se", i normalno je da se to pročuje i po gradu. • Mislite li da ne postoje objektivne šanse? Sto se mene tiče i mog opredeljenja. šanse ne postoje. Sto se tiče političke konstelacije stvari, moguće je da se jedan takav zahtev pojavi i kad bi se

to desilo ja bih se tad prejita njemu odredio. ali on Sad nije ispoljen u zvaničnoj fornu. Sve je na nivou priča, Meni je najveća satisfakcija da oni Ijudi sa kojima sam radio misle da sam to radio dobro i žele da sa mnom rade ponovo. Pogledajte samo biografije naših ijudi. malo je ko doživeo da ga tamo gde je radio ponovo zo\tj. I u socijalističkom i u višesfranačkom periodu. Obično kad direktor ode radnici kažu "daleko mu lepa kuća" i zaborave ga. a u najboljem slučaju pozovu ga na neki jubilej. Ne prekorevam nikog. ali bilo bi mnogo bolje da je 1991. godine petsto Ijudi tada imalo hrabrosti da kaže ono što misli. Ja im, ipak, ne zameram jer je 1991. bio takav nalet opozicije da je izgledalo da će skakavci preplaviti nebo. Ijudi su se plašili jer nisu znali šta ih očekuje. Izgedalo je da je vlast na ulici, da je sve gotovo. odnosno da je sve pitanje sata. Sada kada se sve sredilo vidi se da to nije bilo tako. » Nekadašnji direktor Kulturnog centra u Parizu jednom je rekao da ste Vi i direktor "Politike" dr Živorad Minović, svojcvremeno, sprovodili cenzuru. Da li je to tačno? Reći za taj period kadaje bio jednopartijski sistem đa su direktori takva d\'a sistema kao što su "Politika" i RTB, sprovodili cenzum isto je toliko neozbiljno kao kada bi ste rekli da cenzure nije bilo. Niti riba pliva izvan vode. niti novinarstvo može da postoji van dinštvenih okolnosti. To se ne može nazvati cenzurom. Ja sam

ČETIRI GODLNE POSEE; Dušan Mitević u razgovoru sa novinarkom "Sveta"

20

17. mart 1995. J Svet