Svet

izvora uspeli smo da saznamo ila Babić nije loliko boleslan da ne bi mogao da dođe na dogovoreni sastanak, Očigledno je da se on nalazi pod velikim pritiskom Slobodana Miloševića i da zbog toga nije smeo da primi delegaciju SRS. Vojislav Šešelj mu je, na mitingu u Kninu, pružio ruku pomirenja,. Milan Babić je nije prihvatio i time je pokazao ko je i šlaje u stvari. Time je potvrdio istinitost tvrdnje Biljane Plavšić, koja ga je davno nazvala "županom kninskim". Dokazao je da mu je preče da bude vladar na pet kvadratnih kilometara nego U da se stvori srpska država. SRS sa tim ne može da se složi i više, naravno, neće imati nikakvo poverenje u ministra inostraih poslova RSK, Milana Babića. • SRS više nema poverenja ni u Radefa Leskovca. Zašto? Srpska radikalna stranka već veoma dugo nema poverenja u Radeta Leskovca. 4. februara mi smo ga smenili sa mesta predsednika stranke za RSK. To je, dakle. bilo nmogo pre nego što je on, kako kaže. istupio iz stranke. Za predsednika Izvršnog odbora SRS u RSK postavljen je Branko Vojnica, nekadašnji predsednik repubhčke skupštine, naš istaknuti aktivista i poslanik u skupštini RSK, v • Sta je uzrok razlaza sa Radefom Leskovcem? Rade Leskovac je ušao u sukob sa svim poslanicima naše stranke u parlamentu RSK. Sa svim Ijudima na tereuu se zavadio. Šurovao je i sarađivao sa mnogima iz Beograda. Tražio je neverovatne beneficije od naših Ijudi. Oui mu to ni- : ■ mogU da priuSte, • Sta je tražio? Recimo, od naših Ijudi koji su bili u Izvršuini savctima opština, Ira/io ic K’splaluo goriso. N:tpro> to. to je oliiuao i uziinao :ia silu. Naši Ijudi taj teret t jaram od p . i sednika sopstvene stranke msu \ i>c mogh da trpe. Mi smb bili prinuđeni da ovde, na Izvršnoiu odboru Centralne otadžbinske uprave smenimo Radeta Leskovca sa mesta predsednika stranke u RSK. Posle toga, nemajuči drugog izlaza, a već instrumentalizovan od režima u Srbiji, Rade Leskovac je morao da krene sa formiranjem sopstvene stranke. • Hoće li to dovesti do cepanja stranke? Nema ni govora o tome. On ima samo tri čoveka; Veno, Savo i Gojko. U RSK uz Radeta Leskovca nema više nikoga. Nikoga više neče ni biti. Mi smo sada obišli naše cndašnje odbore. Niko ne zna šta je Radetu Leskovcu sve to trebalo. Svi su ostaU uz SRS i nikome ne pada na pamet da stane uz Leskovca. Dokaz njegove omraženosti u narodu jeste činjenica da je on u svom selu bio übedljivo poražen na izborima za predsednika Krajine. Njega niko iz njegove okoline nije mogao da trpi i podnosi. • Da li ste to fek sada otkrili, kada je on istupio iz stranke? To nisu priče samo zato što je on istupio iz stranke. Za neke druge Ijude koji više nisu uz nas ovakve reči ja ne bih mogao da kažem, aU za njega- mogu! Svako ko je ikada sarađivao sa Radetom Leskovcem, potvrdiče vam moje reči. • Pre Leskovca ovde vas je ostavila grupa saveznili poslanika sa bivšim potpredsednikom stranke, Jovom Glamočaninoin na čelu? Sećam se da sam svojevremeno razgovarao sa Jovom Glamočamnom o istupu Ljubiše Petkovića. 1 sam Glamočanin je tada bio zgrožen postupkom Ljubiše Petkovića i

/a takav potez nije mogao naći ni rcči opravdanja. Utoliko mi i i nije da je eovck, koji se tak<> i/.daje, odlučio da stun sebi pljim'e ii lice i postupi na isti ili još gori način od onoga koji je s;un svojevremeno osudivao. To najviše govori o Jovi Glamočaninu. • Kao uzrok raziaza sa SRS Jovo Glamocauin navodi konOikfan i neprimeren način istupanja u saveznoj Skupštini. Kaže: Sešelj je vršio opstrukciju parlamenta. On je mogao o tome da govori u stranci. Da je ukazao na eventualne greške, raspravljali bismo u najvišim stranačkim organima i proceniU kakav je način rada najsvrsishodniji polrebama naše stranke. Međutim, za to Jova Glamočanin nikada nije imao hrabrosti, niti mu je to ikada padalo na pamet. Ta besmislica je smišljena u kabinetu Slobodana Miloševića. Ona može da izgleda dobro neobaveštenom svetu. Medutim, Jovu Glamočanina i njegovu ekipu ne pođržavaju čak ni oni koji su ih vrbovali. Niko ne može đa ceni izdajnike. Ni u SocijaUstičkoj partiji ili ne poštuju. jer nisu sigurni da i njih neče sutra prodati. Oni su sebi uništili, kakve takve, političke karijere, a poneki su i svoje porodice doveh u pitanje. Priča se da oni svoj izdajnički rad nastavljaju. • Hoće li im se još ko pridružiti? Oni pokušavaju da ponekog zavrbuju. Ne verujem da će im to uspeti. • Jesu li Vas vrbovali? Mene, hvala Bogu, niko uije zvao. Mislim da ni ne nameravaju da me zovu i drago mi je zbog toga. • Kako objašnjavatc foliko rasipanje stranke? SRS jc postala najvišestranačkija sfratika? Od stranke su otpali Ijudi kuji uisu uživah nikakvu popularnost u srpskom narodu i među građanima Srbije. Svi su takvi, od Ljubiše Petkovića, Zorana Stojkoviča, Jovića, Jove Glamočanina, Mome Adžiča do Milorada . Crnjanina. Niko od njih ne uživa nikakvu popularnost u narodu i niko od građana Srbije nije ni čuo za njih, Tako su potpuno nesposobni, našli su se u stranačkom aparatu i s vremenom su morali da otpadnu, • Ko ih je doveo u taj stranački aparat? Mi učlanjujemo svakoga a na određena mesta se dolazi prema zaslugama. Oni su u određeno vreme imah neke zasluge pa su zato dobijali i visoke funkcije. • Zahvaljujući zaslugama, stizali su i do mesta potpredsednika stranke. Znaći, zasluge nisu male? Tako je. Jova Glamočanin se svojevremeno isticao svojom marIjivošću. Ranije je bio veoma aktivan u Banatu, ah u posledoje vreme, pre napuštanje stranke, odao se poslovima koji nisu imah veze sa SRS. Tada je i počelo njegovo mešetarenje sa režimom Slobodana Miloševića. Na njegove postupke stranka nije imala nikakvog uticaja i nije mogla ništa da menja. • U međuvremenu je SRS menjala odnose prema režimu i prema opozicionim strankama. Srpski pokref "Obmane" opcf je postao pokret "obnove". PoUtički programi SRS i SPO se i dalje značajno razlikuju, pre svega po nacionalnom pitanju i mi tu razliku nečemo da krijemo. Mi smo ponosni što smo nosioci srpskog nacionainog patriotizma u svkn srpsldm zemijama i nikako ne možemo da se složimo sa SPO i njihovim Uderom koji govori o

saživolu sa MuslimauiDia i Hrvalinui. Tu SRS nikakve kompromise neće praviti, pa ni sa SPO. Mi bismo mnogo voleli da se SPO vrati ua svoje pozicije iz 1990. Tada bi bio moguč jači i čvršći opozicioni savez, ali sve dok je ovakvo stanje, dok SPO ima ovakvu nacionalnu politiku, mi_ možemo sarađivati samo na lokalnom nivou. Možemo sarađivati čak i na republičkom i saveznom nivou ali samo po određenom pitanju. • U poslednje vreme često se govori, a jjonešto i radi na objedinjavanju opozicionih snaga. Koliko ujeduijenje opozicije može doprineti promenama na jugoslovenskoj političkoj sceni? Nema potrebe da se stranke ujedinjuju pre izbora, posebno ne one stranke koje mogu da pređu cenzus u svakoj izbornoj jedinici. Kada govorim o opozicionim strankama mislim na četiri parlamentame: SRS, SPO, DS i DSS. Posle izbora moguće je objedinjavanje i pravljenje raznih koalicija. Mi bismo narod pripremili da, ukoliko opozicione stranke dobiju veći broj poslanika nego trenutno vladajuća partija, očekuju opozicionu vladu koja bi organizovala nove izbore koji bi poslužili kao lakmus-papir za raspored ministarskih mesta i uopšte preraspodelu vlasti. • Bez obzira na stepen ujedinjenosti opozicionih stranaka, režim izgleda suviše snažan i postojan. Režirn u Srbiji sam sebi izgleda nikada jači. Međutim, to je optička varka. Cini mi se da i predsednik Srbije nikada nije bio slabiji i da više nema za šta da se uhvati. U svim oblastima društvneog života SPS nije imala nikakvog uspeha. Sto se tiče nacionalnog pitanja: poveli su oslobodilački rat, da bi.

kada je prigustilo, napustili srpski narod s one strane Drine i sada ne znaju šta će i kako će dalje. Ekonomska i socijalna situacija u Srbiji je gotovo katastrofalna, ništa bolje nego 1992. i 1993. Vlada nas lažnim podacima zamajava i zavarava, ali stvamo stanje pbkazuje istinitu strašnu sliku sadašnjice. • Zalto građani, koji vide pravii sliku stvari, još uvek imaju poverenja u ovu vlast? Vama se čiui da građani imaju poverenja u vlast. Oni su ga imali u decembru 1993. Mi mislimo da bi novi izbori pokazali sasvim drugačije rezultate. Budite uvereni, da je Miloševič siguran da ima poverenje građana, raspisao bi izbore na svim nivoima i ostvario jaču i stabilniju večinu nego Sto je ima u sadašnjem republičkom i saveznom parlamentu. On to ne može, pa mora da otima poslanike opozicionih stranaka samo da bi mogao da tehničkim putem obezbedi večinu i opstanak na vlasti, • Na pomenutim izborima iz decembra 1993. SRS je mnogo slabije prošla nego godbiu dana ranije. Kako u svakom zlu ima i malo dobra, radikali su n repubbčkom parlamentu dobib Vas. Već nakon nekoliko istupa u javnosti postali ste izuzetno populami. Koliko je sve to uticalo na Vaš privatni život? Možda je moj odnos unekoliko pogrešan, ali ja mnogo volim Srpsku radikalnu stranku i mnogo vremena, truda i rada ulažem u stranku. Možda je to povezano i sa godinama i energijom koju posedujem, ab mi se čini da to Ima svog smisla i svrhu u onim idealima za koje se SRS i ja borimo. Od početka bavljenja pobtikom, završio sam fakultet sa vrlo visokim prosekom. Upisao sam postdiplomske studije na međunarodnom pravu.

Nadam se da ću za tri-četiri godiue i doktorirati, tako da ću i, tu ići do kraja, bez odustajanjai • Da li se ikada upoređujete sa mladim Ijudima koji se bave politikom u dmgim strankama? Sa dobrim delom mladih Ijudi iz drugiit stranaka imam vrlo korektan odnos, •Sa Dačićem i Perčevićem takođe? Sa njima nernam nikakav odnos. Bez lažne skromnosti, mislim da sam bolji i sposobniji od njih. Pošteniji sam i odlučniji, odvažniji i hrabriji. Ako hoćete, mislim da sam i obrazovaniji. Vemjem daje to primetno i građanima Srbije. Ne stidim se da iskažem takvo svoje mišljenje. Ja to govorim iz srca, a uveren sam da bi oni na to pitanje dali nekakav uopšten odgovor svojstven lažno skromnim Ijndima. Isto tako, želim da istaknem kako pored mene u SRS ima još nekoliko mladih Ijuđi koji takođe odskaču kvalitetima od naših vršnjaka iz drugih stranaka. To su Draško Marković, Stevo Dragišić, Igor Mirović i drugi koji predstavljaju budućnost stranke. • Kakvi su odnosi sa novinarima? Neke moje kolege Vas smatraju mnogo umišljenira. Novinara ima različitih, ah imam sjajnu saradnju s njima. Ne verajem da ijedan dragi političar ima više poznanika i prijatelja novinara od mene. Poštujem novinarski rad i trudim se da budem korektan. Mislim da samo zajedno možemo nešto da uradimo. Naravno, ne mogu da utičem na to Sto neki novinar simpatiše ovu ili onu stranku, ovog ili onog političara. Otuda i te priče o mojoj umišljenosti.

"NEKADA ME MSL \ RBOBALI, A KAD ĆL, NE ZNA SE"; Kako ostali radikal .1 /.emlji Srbiji

11

31.03.1995. Svet