Svet

Nasiarak sa strane 6 -. ~ i hHmBI s- M sl M đss®SSm& roi sada siromašni, a oni bogatd je njihova prednost, ali samo privremeno. U SPS-u IMA MNOGO LJUDI KOJI SU TU ISKLJUČIVO ZBOG VLASTI • Verovatno ste na svojim putovanjima imali dosta kontakata sa Ijudima iz inostranstva. Kako oni gledaju na levičarenje u Jugoslaviji? Te stvari ne stoje kako sam mislio. Ceo svet se pretvara da podržava toleranciju u Jugoslaviji. Pretvaraju se đa podržavaju Jugoslaviju kao državu a pored toga trude se da u nju übace što više oružja, kako bi ona nestala. Kada oni kažu da nas podržavaju ne mora im se baš odmah verovati. To je isto kao u pozorištu, glumac može sebi da dozvoli da govori svašta, ali u stvamom životu je bitno Sta ko radi, a ne Sta govori. Svima su puna usta tolerancije i mira, ali vidite kako rade. Naravno, nisu svi takvi, ali najveći deo jeste. • Sta mislite o tezi da su za raspad Jugoslavije krivi upravo komunisti? To je teza koja zaista proizilazi iz činjenica. Na vlasti u Jugoslaviji su bile razne pervertirane bivše komunističke partije, u stvari nacionalne elite koje su

držale vlast, nazivajući sebe Savezom komunista iako u suštini nisu imale nikakve ozbiljne veze, ni salevicom ni sa komunistima. • Nacionalne interese kod nas je afirmisao i srpski komunistički vrh, sada pod imenom SPS. SPS je, ono što je zariimljivo u celoj stvari, imao posve dmgačiji put od ostalih vladajučih partija u takozvanim zemljama u tranziciji. Dok je u dragim istočnoevropskim zemljama doš-10 do razaranja političkog i partijskog aparata u ovoj zemlji, valjda zato što ona nije pripadala tom istom lageru. sve je izvedeno mnogo lukavije. Ceo politički establišment je preimenovan, uspeli su da dobiju izbore, da zadrže vlast, da sprovode svoje političke ideje. SPS je zapravo koaiicija raznih struja i snaga od levičara do nacionalista, sa mnogo karijerista i Ijudi koji imaju svoje interese bez ideoloških predrasuda i koje će se uvek približiti pokrctu koji ima šanse da preuzme vlast. • Socijalista ima i u pokretu čiji ste Vi predsednik. Ima 11 onih koji su vam prišli zato što veruju da biste za neko vreme mogli preuzeti vlast? To je veoma zanimljivo pitanje. Ja ću zajedno sa vama nastaviti da pratim razvoj te situacije, ali jedno je bitno - JUL neće da se defmiše kao politička stranka iz prostog razloga što za

to ne postoji nikakav interes. Zašto da JUL ne pruži priliku svim Ijudima koji su iskreno jugoslovenski orijentisani i zainteresovani za leve ideje da nam se pridruže i da u demokratskoj atmosferi zajedno sa drugim strankama pokuša da doprinese da se živi bolje. I u SPS-u takođe znaju da mnoge svoje članove ne mogu da zaustave da nam se priključe a to su oni koji ne mogu više bez komentara da dele isti politički prostor sa nacionalistima i sa onima koji su protiv Jugoslavije. Postoje u SPS-u Ijudi koji misle da su im neke druge stranke po opredeIjenjima bliže. IDEJA PROFESORKE MARKOVIĆ JE BILA DA JA DOĐEM NA ČELO JUL-a! * Moram priznati da je veliko iznenađenje bilo kada se na prijemu povodom izbora novog rukovodstva JUL-a pojavio predsednik Milošević što je presedan u njegovoj dosadašnjoj praksi. Da li ste se tada prvi put sreli? - Mi smo se tek tad upoznaii, a znači li to podršku našem pokretu, to možda treba pitati njega, ako dođete u priliku. Mogu da kažem da postoji dosta jednostavnije objašnjenje od onog koje vi očekujete. To je ono što sam ja uočio i kada me moja majka pita ja joj isto kažem. To

dvoje Ijudi imaju jednu neobičnu toplinu i povezanost i to je za mene jedna retka slika uzajamnosti. Mnoge brakove znam, i sam sam imao takva iskustva. U braku Mirjane Markovid i Slobodana Miloševića vidim jednu uzajamnost, podršku, naročito podršku autonomiji svakog od njih. To mene impresionira. To što je predsednik Miloševid došao na naš prijem, ne daje mi za pravo.da se zavaravam da to predstavlja neku političku podršku ili da je to neki njegov znak. Mislim da je to bila topla Ijudska podrška bračnom dragu do koga je njemu izuzetno stalo. • Predsednik ste tek nekoliko dana, možda je rano za ocene, ipak, kako sarađujete sa profesorkom Marković? Stavove Mire Markovid upoznao sam preko medija i uvek mi je drago kada se moji stavovi poldapaju sa stavovima dragih Ijudi. Uvek sam se bolje osedao kad još neld drugi misle kao ja jer sam u svojim opredeljenjima tako često bio sam. Mi sarađujemo izvrsno. Kada se neko tako spremno odrekne liderstva, u jednom takvom pokretu, i kada neko kao ja prihvati to isto, onda mislim da su svi uslovi za uspešnu saradnju i uvažavanje tu. Sada je potpuno jasno da je ona neko veoma važan i veoma značajan za čitav pokret, neko ko je za to dao inicijativu. Jasno mi je da je pre svega njena ideja

bila da se obrate meni. Kad se sve te stvari povežu onda je odgovor na vase pitanje veoma jednostavan. • Sta če biti Vaš prvi politički korak i šta planirate u Vašoj karijeri? Ne dozvoljavam da moje političke aktivnosti i za jedan trenutak potisnu moje ostale aktivnosti. Ceo dan juče, dan nakon mog izbora proveo sam sa mojim glumcima i saradnicima u Subotici, praveći mesečni repertoar i baveći se problemom gde i kako da nađemo pare za predstave koje sada pripremamo. Već sutra imam probu u Londonu, danonoćno ću raditi da bih završio tu pređstavu do 12. aprila kada je zakazana premijera. Zatim, na jedan dan putujem u Svedsku gde moram da odobrim prostor koji su prijateIji kod kojib gostujemo u Svedskoj sa predstavama "Antigona" i "Ričard III" odabrali. Kada se vratim baviću se JUL-om i pozorištem u Subotici... KGPT se sada otvara i u Podgorici, Beogradu i Prištini. Krajem aprila počinjem da režiram sa jednom svetskora trupom iz Amsterdama. Dakle ništa od tog što sam nameravao ne prestajem da radim, ali sada me očekuju i druge obaveze. Jedno je sigurno, ne nameravam da izigravam gromoglasnog let'a stranke jer niti je ovo stranka, niti sam ja gromoglasnik.

LJUDI NA KOJE JE LOV DOZVOLJEN

ZU UODI

evedeset treča godina ovog veka ostaće zapisana kao olovna godina dvadesetog stoleća. Beda, haos, hladnoća, smeh demokratskog zapada, profiterska ciničnost, uvreda Ijudskom postojanju; bogaćenje šačice i ponor većine. Krivce smo tražili svi zajedno, u prepunim autobuskna koji su sve ređe dolazili, u hladnim učionicama, ispred praznih izloga, polupraznih kafana, prcpunih elitnih klubova i zamandaljenih fabrika. Rrivi smo bili svi i niko. Rrivi što smo izabrali naciju kao vrhunski cilj i kriterijum i zato što smo poverovali u laži zapada o blagodetima kapitalizma. Niko

nije kriv, zato što smo zajedno pustili da naše'fabiike kupe za šaku novca a odnose ga lopatama, i zato što oni koji novca imaju samim tim i u našim očima postaju bolji, lepši i jači. Na svu sreću i to je moralo da stane, nekako smo se svi zajedno oteli i otrgli, udahnuli vazduh i počeli da živimo i planiramo, mislimo lepše i očekujemo bolje, ali... Ali postoje Ijudi kojima opšte nije važno, kojima sreća dmgih ne znači ništa, Ijudi čiji dinar vredi više od hiljade dmgih, Ijudi koji o narodu misle samo kao o radnoj i potrošačkoj masi. Postoje, dakle, i oni koji misle da samo njihova deca treba da jedu svakog dana, a tuđa i ne moraju; Ijudi koji novac trpaju po zapadnim bankama, a izvlače ga iz naših. Takvi su opet rešili da se profit stvara bolje i više kada je situacija mutna i kada samo strana valuta ima vrednost. Pokušali su opet, udarili nam šamar koji ovog puta nije propraćen podmetanjem dmgog

obraza, već škrgutom još tihim, ali pretećim. Nadam se da će od tog muklog zvuka stati i zadrhtati svi oni što hrane sebe na račun dmgih. To moraju shvatiti i mnogi vratari istine i otvoriti nam brave iza kojih se nalaze upravo imena ovih samoživih stvorova. Ponedeljak je bio grozan, utorak je već bolji, to je ono što nam govori da je to sve veštačko i da se sve to moglo ispraviti i sprečiti, jer potreba za tim nije ni postojala. Zaista bih voleo da nam kažu ko i zašto. da im ova sirotinja sudi, jer samo tako sve ovo može da prestane. Da nestanu i nikad se ne vrate, da olovne godine ostanu u istoriji a neki plemenitiji metali obeleže našu budućnost. Lepo bi bilo da više ne vidim lica raznih političara koja sijaju od sreće kada nam svima krene loše i u napadima govorljivosti ponavljaju "Jesam li vam govorio", "Sve sam ja to znao", "Eto kad se ja ne slušam". Da ne gledam liceraeme bogataše koji pomoć daju jednom, a uzimaju

dragom, zaboravim vize i zlurade poglede carinika na stranim granicama. Ipak. ja ovu zemlju volim i ostaću u njoj po svaku cenu i bez onog: "Ja sam vam rekao, a vi ne slušate". MiMA PRAVDE, MEMA BOSA Da pravda definitivno ne postoji, ili je u nekoj tamnici, ili je možda jednostavno poginula u nekom od ratova, uverio sam se baš ovih dana. Postoji jedan narod na kugli zemaljskoj veoma star, poznat kao ponosan i ratnički, živi u nekoliko država, (a nisu Srbi). Taj narod je poznat pod imenom Kurdi. Svojevremeno specijalno zbog njih je doneta i čitava jedna rezolucija po kojoj je čitav sever Iraka oslobođen vojske samo zbog njihove bezbednosti. Tada sam bio iskreno obradovan i zaluđen - otkad je to zapadu stalo do Ijudskih prava. Sada znam, iračke vojske tamo nema, samo da

bi došla turska. Tako sada Turci, miljenici Zapada (šta bi rekao Sulejman Veličanstveni?) mogu da nesmetano istrebe sve Kurde gde god oni bili. Želja za svojom državom nije jedini kurdsld greh. Imaju ih oni više, a najveći je što ih vodi najstrašnija i najgora noćna mora zapada - Radnička partija Kurdistana. Tu je srž i početak straha i mižnje, tu je simbol otpora i užasa od ideja. Zato Kurdi i nisu ijudi, zato je lov na njih dozvoljen, zato nema rezervata u koji bi mogli biti zatvorem. Ali svejedno, sumnjam u pobedu demokrata iz zapadne hemisfere, sumnjam da se ijedan narod željan slobode može pobediti pa-makar se i Amerika zaklela u vladavinu Ijudskih prava. Tako za jedne postoje otvorene granice, a za druge samo granice bez zaštite. Tako valjda funkcioniše taj novi poredak. Svet 31.03.1996.

fc i/il Iv f 11H \Vi M(fiTl Bjl) M

LEVO OD BAIA

12