Svet

IZA KULISA

TRI BOJE CRVENO

Plše: v RobertGoban

eče uoči proglašenja novog nikovodstva ,TUL-a u jednoj od novosadslah diskoteka čiji je vlasnik čovek koji se pre tri godine borio u Bosni za braču s one strane Drine, nakon 15 najnovijih disko-hitova iz bivšilr ju-republika, čuo sam i stih "Al’ je danas lijep i sunčan dan, ona danas dolazi iz Zagreba." Kada sam sutradan na prijemu upriličenom povodom izbora Ljubiše Ristića na čelo Tugoslovenske levice pored Ijudi iz TUL-a, kompletnog SPS-establišmenta, mkovođstva Nove demokratije' i stranih diplomatskih predstavnika, video i Dušana Bilandžiča iz Ureda Republike Hrvatske u Beogradu, te beogradskog muftiju Tusufspahiča kako se sa tri poljupca pozdravlja sa Slobodanom Miloševičem, nedostajao je još samo Milan Božič pa da mi postane potpuno jasno kako je stvaranje kompletne političke lepeze u Srbiji uglavnom završeno, Bar za narednih nekoliko godina. Danas na ovdašnjoj pohtičkoj sceni zaista imamo levicu, desnicu i centar. Pet godina od restauracije višestranačja na tlu Srbije, sedam godina od prvih javnih antikomimističkih pokliča na ovdašnjim trgovima. da-

nas komunisti ponovo drže sve konce u svojim rukama. I levicu, i desnicu i centar. Objedinjene u jedan novi "Socsavez". No, krenimo redom. Jedan kolega svojevremeno je napisao kako su prve dve značajnije opozicione stranke u Srbiji stvorene transformacijom dve već postojeće organizacije iz okrilja Socijalističkog saveza Demokratska stranka iz Društva srpskojevrejskog prijateljstva i Narodna-radikalna stranka iz Advokatske komore Srbije. lako je na čelu DS danas dr Zoran Đinđid, koji nije bio član pomenutog Dmštva, a većinu nekadašnje NRS danas čini mkovodstvo SRS, stvari se u suštini nisu mnogo promenile. IKONIJA: "MILIJANA POLITIKE MIRA" Jedine tri relevantne stranke u Srbiji koje otvoreno kritikuju gotovo sve poteze aktuelne vlasti danas su SRS, DS i DSS. Ostale parlamentarne opozicione stranke SPO, Nova demokratija, Građanski savez i ma-njinska DZVM trenutno se u mnogim stvarima slažu sa vlašću, pre svega, u onoj, istorijski najjDitnijoj_, da "Mir nema alternativu". Cinjenica je da je na sceni marginalizovanje DS i DSS u državnim medijima i potpuno prećutkivanje postojanja Sešeljevih radikala, osim

kada za nedeljni Dnevnik Prvog programa RTS-a, nova zvezda di-žavne televizije Ikonija Voštinić (!?), koju su nekd već nazvali "Milijanpm politike mira", priupita nekog od "mladih lavova" SPS-a koje su to "snage rata". Za ogromni deo populacije, dakle, za sve one koji su mahom upućeni na RTS, te tri stranke, ako se izuzmu skupštinski prenosi, gotovo i da ne postoje. Ako se to zna, posve je jasno šta ostaje na političkoj sceni Srbije, levica (JUL), centar (SPS i Nova demokratija) i desnica (SPO i nekoliko stranaka tipa SRS Nikola Pašić). SPS i Nova demokratija su u koaliciji na vlasti, istaknuti članovi SPS-a su u JUL-u, supmga predsednika SPS-a je ideolog JUL-a, dr Milan Božić, čovek blizak doktorki Marković glavni je ideolog. SPO-a. I, treba li dalje nabrajati... Rečju, tri boje: crveno. Nacionalisti u redovima komunista, "jastrebovi" koji su razbili zemlju i izazvali rat danas su levo opredeljeni "golubovi" ili više nisu na političkoj sceni. Kralja gotovo da se više niko i ne seća, u svojoj trapavosti, kommpiranosti i narcisoidnom slepilu, lideri demokratske opozicije za proteklih pet godina uspeli su da obesmisle sve one visoke ideale Francuske buržoaske revolucije kojima su kienuli u boj protiv komunista.

STA NEMAJU ĐINĐIC I ŠEŠELJ Sešeljeve radikale je uništio bezumni nacionalizam kojim su naseli na mdu komunista, u to vreme primenjenih patriota. lako je, u odnosu na rejting koji je imao pre tri godine, kada je čitao spiskove za odstrel. pretio klanjem zai'đalim kašikama, proganjao. medicinske sestre "nečiste krvi" iz Instituta u Slankamenu i iseljavao starice po sremskim selima, danas jedan od najrespektabilnijih opozicionih lidera u očima prestoničke opozicione štampe, SešeIju de teško biti zaboravljeno ono što je radio 1991, 1992. i u prvoj polovini 1993. Mržnja kojom se, potican zvaničnom politikom, obmšavao na nezaštidene i slabije od sebe, od demokratske opozicije, novinara, studenata i učiteljica, do nacionalnih manjina, dugo de mu još predstavljati tamnu mrlju najcarijeri. I. on je toga svestan. Sešelj se za razliku od ogromne vedine političara na ovdašnjoj opozicionoj sceni u poslednjih godinu daua zaista tradi da ispravi svoje dosadašnje greške. Mora, kada ga državni mediji više nede, redi de neko. Možda, ali i to je nešto, i to je vredno poštovanja. Sklon sam mišljenju da bi Vojislav Sešelj sa dragom ideologijom i

malo osveženim kadrovskim sastavom stranke, bio čovek pred kojim je blistava politička karijera. Oni koji preferiraju dr Đinđića i njegov stil vođenja politike, kažu da je on jedini od opozicionih lidera koji se u politiku nije uključio iz razloga neke lične ffustracije u kornunističkom režimu. To je, možda donekle tačno, ali njegova snaga uvek je do sada bila proporcionahia želji režima da mu dopusti da se razmaše. I pored marketinških agencija koje mu do perfekcija dotemju imidž, i novca kojeg ima, svakako više od radikala, dr Đinđiću nedostaju barem tri stvari da bi še makar i silom ugurao na novu političku pozornicu koja se stvara i bio na njoj jedini izvan "Socsaveza". To su: podrška sa Zapada, sposobnost da kod građana pobuđuje jake političke emocije i još novca. Samo jedna od te tri stvari možda bi mu bila dovoljna. Osim, naravno, ako ne želi da bude u novom "Socsavezu", tada bi mu bilo dovoljno manje i od ovoga što sada ima. A reklo bi se da za sada ne želi. GROM 1Z LJUBIČASTOG OBLAKA? Komunisti u JUL-u, komunisti u SPS-u, komunisfi u No-

voj demokratiji. bivši ili prikriveni komunisti u SPO-u, komunisti iz "draštva pesnika u kožnim mantilima" u strankama poput SRS Nikola Pašić... Srbija je od svih nekadašnjih istočnoevropskih socij alističkih država jedina sačuvala kontinuitet komunističke vlasti, bez prevrata, revolucija ili promena na izborima, sa tendencijom da stvari u skoroj budučnosti odu još levlje. Ostaje još pitanje kako če u danima koji su pred nama funkcionisati ovaj novi "Socsavez". Ako bude uspeo da obezbedi građanima Srbije mir. povratak u međunarodnu zajednicu, čvrstu valutu i ekonomski prosperitet, onda nemamo mnogo razloga da žalimo zbog greški koje je, sahranivši sama sebe. počinila ovdašnja opozicija. Ukolrko pak romantične reči o "lepšoj i humanijoj strani sveta" budu sarao još jedno pokriče za novi ciklus istresauja džepova ovog, ionako sluđenog naroda, tada "Socsavezu" neče pomoći ni Rističeve pozorišne akrobacije, ni prevejanost "ministra koordinatora", ni novodemokratska "prilagodljivost" vlasnika firme "Kiiko". Tada bi iz onih Ijubičasto-crvenih oblaka sa Rističeve izbome proslave mogao da zatutnji grom. Koji u Srbiji obično dolazi iznenada.

14.04.1995. Svet