Svet

taju da li će one biti po VensOvenovom planu ili po nekom dmgom. Određeni broj je otišao u inostranstvo. neki su se vratili u Banjaluku, u Knin, rccimo; istina, to je mali broj. Moram vam reći da se taj broj od pola miliona nikako ne smanjuje. .Vli smo spremili sve podatke revizije i uskoro ćemo izaći sa tačnim brojevima koliko je Ijudi registrovano pod statusom izbeglice, a koliko je u žalbenom postupku. » Šta je ono što Komesarijat u ovom trenutku može da obczbedi izlrcglicama? Vli smo pretprošle nedelje imali sastauak sa predstavnicima Visokog komesanjata UN, bio je tu i izaslanik gospođe Ogata, koji je prvi put došao da se lično uveri šta je potrebno našim izbeglicama. Načelno smo se dogovoiili da ta pomoć koju primamo interagencijskim apelom bude primerenija, da bude manje socijalnih programa, ali da se zadovolje osnovne Ijudske potrebe, da se obezbede 'hrana, Jekovi obuća ili adaptacija centara u kojima žive. Nadam se da će oni shvatiti šta uam je najneophodnije. Postoji jedan paradoks, oni se nikad, recimo, nisu opredelili za kupo\ i nu onog što mi ovde imamo t ;o da ih Uansport košta najčcšce i polovinu vređnosti pomoći koju. šalju. Oni nude određenu vrstu hrane koja je jeduolična i koja nije za naše Ijude. Predstavnici Visokog komesarijata zaboravljaju, kao i oni koji vode humanitanie organizacije, da naše izbeglice nisit kao izbeglice iz cmačldh. zemalja ili iz Latinske Amerike. To su donedavno bili bogati Ijudi, domaćini koji su imali visok standard, pa i najsiromašniji socijalni slojevi po obrazovnom nivou ne mogu se porediti sa Jjudima u Ruandi ili Somaliji, na primer. Pošto nisu na istom civilizacijskom nivou, ne mogu se zbrinjavati na isti način. • Značajan broj izbeglica već sc izjasnio da žcli da ostane u Srbiji i po okončanju rata. Kakav je stav Vlade i da li će im to biti omogućeno? Mi iraamo određeni broj izbeglica koji žele da ostanu u Srbiji i to su uglavnom oni koji zaista nemaju mogućnosti da se vrate na prostore odakle su došli. To su one teritorije koje su po mapama već pripale muslimansko-hrvatskoj federaciji. Tu su i Ijudi koji su u ovom ratu izgubili svu imovinu i koji su se ovde, na neki uačin, već snašli i stvorili uslove za život i koji bi ostali u ovim objektima za trajno zbrinjavanje izbeglica. • Da li ćc svima koji budu želeli da ostauu to biti omogućcno? Naravno! Vli samo možemo da u razgovorima sa sve tri vlade ućinimo nešto na afirmaciji povratka izbeglica. jerje stvaranje iiovih* država bezrazložno i kontraproduktivno ako u njima niko ne bude živeo. Po svim međunarodnim konvencijama i zakonima Vlade Srbije, izbeglice imaju pravo da se opredele gde će živeti. Možda tako nede biti kad se ratna dejstva zaustave. Verovatno de im biti rečeno da mogu da se vrate, da mogu i da ostanu ovde, ali da ih mi više nedemo zbrinjavati. Da li de dobiti status građana Srbije ili ne, to demo videti. Zavisi kakvi de propisi za dobijanje državljanstva biti doneti. Verovatno demo se i mi pitati s obzirom da je ovde pola miliona a možda i vedi broj Ijudi. Nadam se da demo imati pravo glasa da kažemo da iraa i takvih tjudi koji žele da ostanu. Ipak, za donošenje Zakona o državljanstvu uadležni su dmgi organi. Ne znam ni da li de institucija dvojnog državljanstva uopšte postojati. U svakom slučaju trebalo bi da budemo pitani. ® U kojoj je fazi izgradnja objckata za trajno zbrinjavanje izbcglica na Kosmetu? U toku je realizacija pilotprograma u vezi sa objektima za trajuo zbrinjavanje. Počeli smo izgradnju u Vučitrnu, mislim da de se krajem aprila ili početkom maja prve izbeglice naseliti u naselje koje se gradi u Velikoj

Reci kod Vučitrna. Pdćela je izgradnja naselja u Malom Zvečanu, kupili smo deset stanova u Istoku koji će biti gotovi za dva meseca, u toku je izgradnja jednog naselja u Kosovu Polju. Možda ćemo početi izgradnju još jednog naselja na prostom Kosmeta. a to zavisi od materijalnih mogućnosti. Dok se naprave projekti. mislim da ćemo do kraja jeseni postaviti kamentemeljac i početi giube radove na još jednom naselju. ® Da li Vam sc vcć javljaju izbeglice koje žcle da se nastane na Kosovu i u kolikom broju? Javljaju se. Ono što me posebno raduje je veliki broj zahteva za trajno naseljavanje na Kosmetu, i to je ono što ohrabmje, pre svega, zbog toga što neko ko je otišao zbog terora i maltretiranja prostore Kosmeta smatra slobodnim kada želi da se na njima nastani. Znači da taj prostor oni vide kao perspektivu za svoj budući život. ® Kako Vi danas vidite Kosmet? Ja ga vidim dosta nedefinisano, u smislii glasova koji do mene dopiru, o neslozi među Srbima između došljaka i starosedelaca. Lično smatram da je to teza koja se protura da bi se srpski narod razjedinio. Ima raznih opcija, mi smo višestranačko društvo, ali mislim da ne bi trebalo da se zaboravi da je uporište albanskog separatizma

još uvek veoma jako i da albanski separatisti nisu odustali od svojih ciljeva. Mislim da su se samo pritajili čekajući razvoj situacije u BiH, i to je glavni razlog što do sada nisu istrčali sa nekira akcijama. Pretpostavljam da su shvatili svu pogubnost pokušaja da nešto urade. jer ako je neko imalo pametan, zna da sukobi mogu samo da donesu nesreću koja se desila višenacionalnoj sredini kao što je BiH. I pravo kažem da ima Albanaca koji vole ovu zemlju, ja ih poznajem, a oni koji su biii na ovoj drugoj strani povukli su se shvativši da mora i da treba da se živi zajedno. To je ono što ohrabraje. Glavni protagonisti, iz Starog trga, trovauja dece, ipak, shvatili su kao i tvorci Kačaničkog ustava i Skupštine, da treba saslušati i dmgu stranu. Vi znate da je Azem Vlasi organizovao Stari trg, zbog toga je i uhapšen. sada je on taj koji bi hteo da se približi vladajućoj Novoj demokratiji Dušana Mihajlovića. Hoću da vam kažem da ja mislim da u one koji su jednom izdali svoj narod, tako što su ga uvukli u nevolje. nikada više ne bih iraala poverenja. To je moje mišljenje. Oni su doneli sramotu i toj deci. Bilo je strašno nižno i jezivo gledati albansku decu koja padaju u uesvest, navodno, otrovana, dok moje dete, koje je rođeno u braku sa Albancem, stoji na nogama. Hoću da vam kažem ko-

liko je sve to bilo besmisleno i instrairano iz jednog centra. «Sta mislite o Srpskom pokretu otpora i Ijudima koji stoje na njegovom čelu; tu su Bulatović, Solević, Trajković... Te Ijude lično poznajem 1 znam da nemaju ličnog autoriteta u sredinama u kojima žive. to su minorne ličnosti. Mislim da je tom problemu, iz nekih kragova, data velika važnost da bi se nešto ponovo dešavalo ua Kosmetu. Ljudi koje ste pomenuli nisu bili glavni u organizaciji bunta Srba sa Kosmeta. Sada svako sebe može nazvati prvoborcem. Moja poruka Srbima je da su dosta trpeli da bi sada rizikovali da to izgube. Po mom mišljenju. to je po onoj narodnoj "Tresla se gora, rodio se miš". • Šta bi državni organi trebalo da preduzmu na Kosmetu? TrebaJo bi preduzeti najšira akciju kako bi Albanci bili vračeni u sve tokove života. Mislim da nam je rat svima skrenuo pažnju sa problema Kosmeta i da je rešavanje problema i Srba i Albanaca bilo zapostavijeno. Radovaču se svakoj akciji koja bi Ijudima ukazala na to da bi trebalo i da moramo da živimo zajedno. Niko u Srbiji ne bi trebalo dn bude srećan niti da se ponosi time što albanska deca ne pohađnju školu. Naprotiv, to Naslavcik na strani 8

'Ako je sarno sospodin Tarle inao zamerke na moj rad . ia sam vrlo spokojna. On . pre vega , nije iz.beglica. rešio je 'voje stambeno i materijalno ntanje. Mene z.anima šta će cla kaz.u oni koji su prave 'heglice i koie treba zbrinnti. Gospodinu Tarleu su vrata omesarijata uvek otvorena. a on je jedno pričao privatno >vde kod nas. a drugo iavno kacl odavde izađe. Tom čoveku. očito . nedostaje tirmacija. Pominjanjem mene Komesarijata verovatno je hteo da vodisne prodaiu".

INTERVJD: BUBA MOBINA

7

14.04.1995. Svet