Svet

Naslavak sa sfrane 7 što do sada niko nije uspeo da ih vrati u škole. velika je sramota; oni su građani ove zemlje i ova zemlja je dužna da svojim afirmativnim delovanjem objasni šta bi za njih značilo otcepljenje i šta znači to što im se deca školujti po podrumima. Izostala je široka akcija koja bi ih uključila u nonnalan život ove zemlje. Među Albancima ima mnogo obrazovanih Ijudi. slikara, dobrih lekara, umetnika. inženjera i napravljena je velika greška što se nije radilo i na njihovom angažovanju. Ja znam da među njiraa ima Ijudi koji vole ovu zemlju. ® "Fondacija S'oros" je vclikim dclom bila angažovana uprav o na prostorima Kosmeta. Da !i stc imali nckih zajedničkih projekata? Ima dosta činjenica koje govore u prilog tome da nisu bili dobronamerni i nisu nam bili od iskrene pomoći. Možda su nekome u nekim projektima pomogli, ali u smislu da bi se konfrontirali sa državom Srbijom i Jugoslavijom. Svaka dobronainerna pomoč koja nema političku pozadinu je dobrodošla. Svaka drtiga je kontraprodukti'.n i treba je odbiti. • l čcmu se sastoji ta njihova antidržavna aktivnost? Ne bih da govorim o tome. Postoje kompetentniji organi kojima je posao da o tome sude. Verujem da ovo što su svi u istom trenutku reagovali na delatnost Sorosa je zato što je nešto zaista iritiralo javnost i Ijude iz prosvete, zdravstva, školstva... • Vi ste imali neke zajcdničke projekte. Da, vrlo male. Oni su dosta samostalno radili. Mi smo im dozvolili da se kreću po našim kolektivnim centrima. Sama činjenica da im je Kosovo bilo najinteresantnije, iako tamo imamo najmanje izbeglica, govori u prilog tome da su se bavili i poslovima koji su, kao što ste mogli čuti, izazivali reakcije. Ne radi se samo o programima pomoći, već što Ijude dovode u zabunu pa Ijudi ne znaju na koju stranu da se opredele. Ljudima kojiraa je bol u duši i koji su ostali bez ičeg lako je manipulisati. Oni su izbegavali projekte sa nama, verovatno zato što smo vladina organizacija i što bi smo sarađujući mi imali značajniji uvid u njihove poslove. Ali ako korapetentui ocene da oni mogu da nastave da rade ovde, sarađivaćemo sa njima, zašto da ne. • Urednik izbegličkih novina "Odgovor" Zvonko Tarle izneo jc zamerke na Vaš rad. Ako je samo gospodin Tarle imao zamerke, ja sam vrlo spokojna. On, pre svega, nije izbeg-

lica, rešio je s\oje stambeno i materijalno pitanje. Mene zanima šta će da kažu oni koji su prave izbeglice i koje treba zbrinuti. Gospodinu Tarleu su vrata Komesarijata uvek otvorena, a on je jedno pričao pri vatno ovde kod nas, a drugo javno kad odavde izađe. Tom čoveku, očito nedostaje afirmacija. Pominjanjem mene i Komesarijata verovatno je hteo da podigne prodaju. On je marketinški dobro postupio, ali nema argumenata i ne može da govori u ime pola miliona beskućnika kojima su oči uprte u ovu kuću. Ovde se sve čini, ponekad i nemoguće, da se izbeglicama omogući pristojan život. Iz poltovanja prema mojim izbeglicama neću da govorim i da ih na taj način plašim, da kažem sa koliko malo sredstava zapravo raspolažemo. \'adam se da ćemo do okončanja ovoga rata uspeti da održimo nivo koji će im omogućiti pristojnu egzistenciju. Vidite da ni građanima Srbije nije kao što je nekada bilo . • Imali ste polemike i sa predsednikom Udruženja izbeglica gospodinom Muratovičem. Da li je taj spor okončan? Došlo je do tehničkog nesporazuma. Prisustvovala sam jednom njihovom sastanku i pošto su tražili prostorije, obećala sam im da će im ih Komesarijat plaćati. Nepažnjom jednog našeg radnika u Komesarijatu koji je imao zadatak da gos-

podinu Muratoviću preda ključe\e prostorija u centru gradn, ključevi nisu predati na vreme. Sve je brzo regulisano i gospodin Muratović se javno izvinio poklonivši mi buket cveća. • Vi ste za svoj humanitarni rad, i pored tih optužbi na domaćera terenu, ncdavno dobili jednu međunarodnu nagradu u Grčkoj. Zaista sam ponosna na tu nagradu. Kada je ustanovljena prvo ju je dobila Melina Merkuri, koja je bila ministarka kulture Grčke. Bile su norainovane ugledne žene iz Grčke i uisam ni verovala da ću je ja dobiti. Verovatno je uticalo to što sam još 1992. godine imala prve kontakte sa njima. Grci su upamtili da sam ja prva dovela pedesetoro dece i da sam bila inicijator bratimljeuja opština iz Jugoslavije i Grčke. Ono što je presudilo da ja među toliko poznatih žena dobijem tu nagradu, verovatno je bio način na koji sam razgovarala sa njihovim ministrima kada sam tražila humanitamu pomoć. Imala sam niz korisnih razgovora gde sam izuela sve probleme naše zemIje. i to argumentovano bez naboja i optuživanja. Govorila sam im jednostavnim jezikom, otvoreno i oni su to prepoznali. Ja znam da sam u jednoj humanitamoj misiji koju treba časuo obaviti. Jednostavno sam im rekla "ja sam došla i ne mogu da se vratim bez pomoći.

Mišlim da je kontaraproduktivno svako moje viđenje sa vama ako se ne vratim sa nekim konkretnim rezultatom". I uspelo je. Ovih dana'treba da dobijemo lekove u vrednosti od 120.000 dolara, i to one koje smo mi tražili. Dobili smo i obećanje za izgradnju jednog naselja za trajno zbrinjavanje izbeglica, i to na prostorima koje mi odredimo. Oni znaju da 23 odsto izbeglica u Srbiji nisu srpske nacionalnosti. Mene je posetio i beogradski muftija Hamdija Jusufspahić koji mi je izrazio zahvalnost zbog adekvatnog zbrinjavanja izbeglica. • Pomenuli stc ireogradskog muftiju. On je na neki način Vaš stranački kolcga, pošto ste Vi član JUL-a, a muftija Hamdija Jusufspahić je potpredsednik stamke Jugoslovena koja jc takođe kolektivni član JUL-a. Da, to je tačno. A što se tiče JUL-a, mislim da je sreća što se narod Srbije opredelio za levicu. Desnica nikome ne bi donela dobro. Sve što vodi isključivosti. nasilju, degradaciji pokazalo se kao neodrživo. Vidimo šta je bilo na Kosovu, tako bi bilo i u Srbiji da su pobedile radikalne struje. Veoma se radujem što je veliki broj intelektunlaca, dobronameraih Ijudi koji žele da svi živmo u mim, pristupilo JUL-u. Ja sam za to ne samo zbog mog mešovitog braka, moje dece, već i zbog

mog vaspitanja, nh i zbog tog.i što Srbiju smatram demokratskom zemljora. Vi vidite dn Ijudi dntgih uacionalnosti koji ovde žive nisu zbog toga izgubili posao i dalje su vrlo priznati stručujaci. Možda je bilo nepravednih pojedinačnih slučajeva. ali to nije nešto što bi trebalo da zabrinjava. • Nakon konstituisanja rukovodstva JUL-a upućena je zanierka da u njemu nema dovoljno radnika, a sama prof. Mira Marković je rekla da nema dovoljno žena. Mi ne bismo bili mi, da to nije tako. Aii sve što je u povoju, može kasnije da bude korigovano. Opredeljenje je bilo da uđu Ijudi koji imaju znanja i iskustva i koji bi povukli masu za sobom, a što se tiče žena, tu zaista imam primedbu. Da su razmišljali logično, ako im je stalo do omasovijavanja, trebalo je da uključe više žena. Cinjenica je da su 50 odsto građana Jugoslavije žene i da je priroda uredila tako da su deca uvek uz majku i da je žeua ta koja kreira atmosferu u kuči. pa čak i političku. Taj potencijal uije dovoljno iskoriščen, ali je sve promenjivo. Zene su uvek stajale iza muškaraca, a zapravo su uvek vodile glavnu reč i ne vidim zašto i sada ne bi bilo tako. Ne smeta nam što poiraenično nismo tamo, ipak če žene u tom pokreUi biti veoma pitaue. L to sam siguraa.

"Ovih dana treba da 'obiiemo lekove u vrednosti >d 120.000 dolarcL i to one koie smo mi tranli. Dohili mo i obećanie za izgradniu iedno2 naselia 7.0, traino zbriniavanie izheglica. i to na prostorima koie mi >dredimo. Oni maiu da 23 >dsto izbeglica u Srbiii nisu srpske nacionalnosti . Mene ie posetio i heosradski muftiia Hamdiia Jiisufspahić koii mi ie izraz.io zahvalnost zbog adekvatnog zbriniavanja izbeglica".

INTERVIU: BUBA MURINA

Svet 14.04.19%.

8