Svet

OVDE SE PATRIOTA POSTAJE AKO JE ZA VAMA RASPISANA POTERNICA INTERPOLA ZBOG MEĐONARODNIH ZLOČINA!

ZflGOBKfl BOLIIBOUIC. nezavlsnl beograiskl intaiplctnalac- prnfesor Filoznfskog fakuHeta i jedna nd pnrih koil su shvatili da "mur nema altpmatimi". n raznovoru za "Svet" tvrdi:

judi se nloraju učiti da žive u demok; ratiji, smatra | antropolog dr | Zagorka GoI lubovič, redovni profesor Filozofskog fakulkteta u Beogradu, predsednik Udruženja građana za demokratiju, socijalnu pravđu i podršku sindikatima. Naša sagovornica nije član nijedne političke stranke. Ne odgovara joj, kako veli, partijska disciplina i hijerarhija, več je sklonija uključivanju u nezavisna udruženja gde ima više prostora za individualne inicijative. Za "Svet" profesorka Golubovič objašnjava zašto demokratija nije moguča u društvima sa ogromnim socijalnim razlikama i zašto je večina populacije u Srbiji za jaku paternalističku državu. Tvrdi da je Inacionalizam ideologija beznađa, a da su mnogi intelektualci, koji su danas na čelu političkih stranaka, prihvatili nacionalističku ideologiju iz poli,tikantskih razloga. Po definiciji, intelektualca bi trebalo da podstiče svest i savest naroda i da prednjači u kritičkoj analizi stvarnosti i napofu da se ona prevaziđe, stav je dr Zaogrke Golubovič. • Da li se, gospođo Golubovic, inože govoriti o porazu hnmanizma na ovini prostorima zbog zastrašnjuće surovosti građanskog rata i, kako ncki kažu, nastojanja da se pretoči mit u delo? Da li je, uopšte, ovo srcdina koja uvažava tcmeljnu razliku između dobra i zla? Granica između dobra i zla je ozbiljno dovedena u pitanje, ne samo na ovim našim prostorima. Pogledajte šta se događa u Rusiji: kriininal cveta, a mafija je stekla status društvene elite, sudeči, bar, po bogatstvu i moči. Kođ nas je to vidljivije, jer je reč o nemilo-

srdhom uništavanju Ijudskitl života, sa svom ispoljenom surovošću koju donosi građaiiski rat. Ali mislim da se može govoriti šire o krizi humanizma svuda u svetu. Na izmaku XX veka suočeni smo ili sa obnovljenim agresivnim nacioualizmom, koji pretpostavlja mržnju Ijubavi i toleranciji, ili sa tupim pragmatizmom, koji cxlbacuje sve humanističke vrednosti kao utopijske i orijentiše Ijude samo na praktično ostvarenje kratkoročnih, ćesto egoističnih ciljeva. U takvoj klimi "dobro" je sve ono Sto koristi ili pojedincu lično ili njegovoj etničkoj grupi, bez obzira na Sire učinke u međuljudskoj komunikaciji. Kod nas preovlađuje agresivni nacionalizam, koji je po definiciji suprotau humanizmu, jer uvažava samo dobrobit vlastite nacije i lo na štetu drugih naroda. Iz perspektive nacionalizma ne procenjuje se vrednost čoveka kao pojedinca i kao Ijudskog bića, nego kao stereotip pripadnik nacije (Srbin - četnik, Hrvat ustaša i slično). A "dobar Srbin" će pre biti ratni profiter koji

je prihvatio nacionalističku ideologiju, nego uenacionalistički orijentisana značajna ličnost iz oblasti nauke ili kulture. I tu se briše granicaizmeđu dobra i zla, jer "patriotom" može postati čovek za kojim Interpol raspisuje poternicu zbog dokazanog međunarodnog kriminala, samo zato što se angažovao u ovom prljavom ratu, Posle svega što smo doživeli, biće potrebno da prode dugo vremena da bi se obnovile humanističke vrednosti. Treba, pre svega, životu povratiti vrednost, budući da je život postao toliko bezvredan da se svakodnevno gine na ulicama Beograda u ličnim i međugrupnim obračunima. A da i ne govorimo o ratnim stradanjima i masakrima, o spaljivanju Ijudi u svojim domovima. Živimo u krajnje nenomialnoj klimi i mormio se najpre vratiti, u normalue uslove da bismo počeli da obnavljamo neke opšteljudske vrednosti. A prvi uslov da se p<xle putem nonnalizacije je okončanje rata.

• Snažno i masovno izražavanje oscćanja vlastitog siromaštva i socijalne nesigurnosfi, kako pokazuju rezultati nekih isfraživanja, ne ispoljava se u vidu artiknlisanog suprotsfavljanja oninia koji su najodgovorniji za pauperizaciju, niti u vidu socijalnili pokreta iz domena "potrošačkog sindikalizma", vcć sc, kako konstatuju analitičari, ograničava na trpljenje i gunđanje. I)a li se slažetc sa tezom da se to oscćanje socijalne nesigurnosti projektuje u nacionalizam, jer su, po Morenu, "očaj i zebnja od ekonomske krize uvek podsticali nacionalizam i traganje za žrtvenim jarcem"? Ja sam pisala o tome da masovno osiromašenje đruštva i omasovIjenje bede stanovuištva ne pogoduje javljanju artikulisanih demokratskih pokreta za promenu sistema. Suprotno tome, riistuće siromaštvo i pauperizacija uvek dovode do desnog radikalizma; nacionalizma, rasizma, fašizma. To je zato što pauperizacijom degradirani građanin nije u stanju da racional-

no promišlja svoju situaciju. On ne može da identifikuje glavnog krivca i zato uvek svoju agresiju, usled nagomilanog nezadovoljstva, projektuje u nekog spolja, tražeći žrtvenog jarca na kome iskaljuje svoj bes i svoju bespomoćnost. U mnogonacionalnim zemljama taj "drugi" je uvek nematični narod, što se ispoljava kao isključivi i agresivui nacionalizam. Bespomoćnost se skriva iza moći sopstvene nacije, koja se glorifikuje i uzdiže iznad đrugih naroda koji se omalovažavaju, a često i demonizuju kada dođe do otvorenih sukoba. • U siromašnom društvu "pravna država" se shvata kao jaka država u kojoj dobro funkciouiše policija. Iz tih razloga nacionalistička ideologija je vrlo efikasuo sredstvo u rukama nacioualnih vladajućih elita - na primer, danas u svim delovima bivše Jugoslavije, jer pomažu da se prikriju glavnj krivci, to jest upravo te elite, i za propadanje društva optuže drugi, skrećući ne-

zadovoljstvo i agresiju na druge narode. Nacionalne političke elite su tako izvršile homogenizaciju svog naroda da bi ga tako ujedinjenog lakše usmerile na borbu sa drugim narodima, koje su označili kao krivce. Nacionalizam je ideologija bezuađa. Kada se izgubi svaka pcrspektiva, Ijudi postaju lako podložni nacionaiističkoj manipulaciji, jer im se nudi okrilje nacije i "svetle prošlosti". Zato se obnavljaju istorijski mitovi, da bi se na tradiciji slavnih predaka stvaralo osečanje vlastite vrednosti i time kompenzirala vlastita nemoč. U vreme duboke društvene i ekonomske krize stvara se pogodna klima za budenjc nacionalizma. • Može li se ostvariti tlcmokratija u pravom smislu u situaciji kada imamo enonnne socijalne razlike između slojeva novih bogataša ili "lumpenburžoazije" i osiroinašcue mase stanovnLštva? Nastavak na strani 14

"NACIONALIZAMIEIDEOLOGUA BEZNADA"

12.05.i995. Svet