Svet

REDOVNI DODATAK "SVETA" BROJ 52 GODINA III

KADA SAM GA POZVALA NA VEČERU, ŠVARCENEGER JE SA OSMEHOM PRIHVATIO I REKAO DA SE NA PRSTE MOGU IZBROJATI ŽENE KOJE SU GA POZIVALE U STAN

ema tompson. brojnlsn nagsradaina, od Ogkafa na dalie. ga ulogu u "Kućl ilaMardo¥lh ,, a protaeonlslklnla dramatačnlh ?ela n glimcviMia "Ostaei dana". "Put u Enaleslnr I ~D ži^lior nde m* n isle wgeme deß mm nlan enpnie Eeaet Biana enlmao ~r rankenstalna, \ zalggaja gaiedno sa Ime Mom ’ SvagceHeijferom. koli Se žsliamio mißikagca 11 "dninom stanlu": 11 IntenriiM la Italllanskl magaslii ~G lola, , Bffesiaie;

ete umetnosti (njena majka, Filida Lou, poznata je pozorišna glumica, njen otac Erik je bio poznati pozorišni autor i režiser), supruga glumca Keneta Brane, dobitnica jednog Oskara i brojnih drugilr nagrada za film "Kuća Haaardovih", protagonistkinja dramatičnih filmova kao što su "Ostaci dana" i "Put u Englesku". Pitamo se kako to da je Ema Tompson uopšte prihvatila da tumači ulogu u komercijalnom filmu kao što je "Džunior" pored Deni De Vita i Arnolda Švarcenegera. Kao što se sečamo, oko ovog filma je bilo dignuto mnogo prašine zbog uloge Arnolda koji tumači lik muškarca koji ostaje u drugom stanju.

"Htela sam da pokažem da znam čak i da nasmejem druge", kaže Ema, "i privlačila me je ideja da radim zajedno sa Arnoldom. Divim mu se, jer je jedan muškarac koji je sam sebe stvorio i svojim mišičima, snagom volje, postao je jedna vrsta simbola; kada smo radib zajedno, stalno sam ga dodirivala, ne bih li se uveriia da je stvaran. U fibnu T)žunior’ je ncodoljiv kada ostane u drugom stanju i uspeva da ceni Lik kao što je moj, naučnicu koja je toliko nespretna da ne kontroliše svoje noge i ruke i koja je toliko zbunjena". • Koja je, po Vama, tajna u dražima Švarcencgera? Arnold širi oko sebe pozitivne poruke kao čovek i kao glumac. Kada sam ga bila pozvala prvi put na večeru, prihvatio je sa osme-

hom, čak mi je bio i rekao da može izbrojati na prste jedne ruke koliko je puta bio pozvan od žena u njihov stan. Mislim da je on neka čudna mešavina antičkogM modemog i prema njemu gajim ogromnu naklonost. Shvatila sam da pošto je on čovek od uspeha, snažan, moćan, siguran sam u sebe, nema potrebu da se brani, i to ga čini dostupnim. ® Šta mislite o terai fibna "Džunior", muškarac koji osfaje u drugom stanju i donosi na svet sina? Čudno je, jer kada su mi bili ponudih da igram u ovom filmu, moj muž je več bio počeo da snima "Fraukeštajna" i primetila sam neke sličnosti između ova dva filma, čak iako je njegov film bio jedna gotička tragedija smeštena u XVIH veku, a moja komedija današnjice. Na kraju, oba filma postavljaju jed-

no isto pitanje, da li je u redu veštački stvarati život. Možda na kraju jednog telmološkog veka, koji je doživeo toliko progresa u pojediuim poljima, a u nekim uopšte ne, vreme je da postavimo sami sebi jedno pitanje, isto koje je Meri Seli postavila: "Ne bi h bilo bolje, da pre nego što još više napredujemo u uauci, preispitamo sami sebe malo više o duhovnoj prirodi života?". "Frankeštajn” je mračan, fllozofska verzija mita o neprirodnoj fcreaciji ima tragičan zaključak. "Džunior", naprotiv, odvija se u jednom sasvim drugačijem svetu morala i izgleda kao da poručuje da je umetnost stvaranja đece povlastica svih, ne samo žena, i da su mnogi načini na ko|e se voh. ® Šta bi se desilo, po Vama, ako bi ova pretpostavka da i muškarci mogu da donose na svet

decu, bila tačna? Ne mislite li da bi to bila jedna lepa prednost za žene? Da, ponekad pomislim da bi to bilo bolje, jer ženske uloge i muške uloge su sve manje defmisane otkako su žene počele da dobijaju više vlasti i okupirale teritorije koje su u prošlosti pripadale pre svega muškarcima. Danas žene mojih godina koje su se posvetile karijeri nalaze se pred jednom velikom dilemom: “Kako ču obavljati posao ako želim da podižem porodicu?" Činjenica je da ako prestaneš da radiš da bi gajio decu, postaješ građanin B klase, jer majkama, stubu porodica, ne daje se nikakav status u društvu; niko ih ne pomaže i ne postoje odgovarajuče institucije i strukture. Izgleda mi, dakle, da i Nastovak na strani 46

33

9.06.1995. Svet